Šampioni Evrope

SENIORI 1989.

U svom 14. učešću u Kupu evropskih klupskih šampiona, 1989. godine muška ekipa Crvene zvezde postala je šampion Evrope. Imali su „crveno-beli“ i vicešampionsku titulu 1981. i i treće mesto 1976. a projekat „Crvena zvezda šampion Evrope“ začet je u Rijetiju 1988. kada je četvrtoplasiranoj Zvezdi dodeljena organizacija narednog takmičenja.

Imala je Zvezda mladu, jaku i još više perspektivnu ekipu, odličan trenerski kadar na čijem čelu su bili Hristo Gergov i sportski direktor Borislav Pisić. Imala je Zvezda i sjajan rukovodeći tim na čelu sa predsednikom Skupštine Vukojem Bulatovićem i predsednikom Predsedništva Gojkom Mićunovićem. Sekretar je bio Mića Dotlić, a Olga Acić među čelnicima Komiteta lige šampiona.

Rezultat zajendičkih napora bila su nova moderna borilišta na Stadionu Crvene zvezde, dobro organizovano takmičenje, odlično pripremljen tim, pažljivo odabrana pojačanja i – trijumf.

Ti junski dani 1989. godine, 3. i 4. jun, ostaće zauvek upisani velikim slovima u istoriji Kluba. Petnaesti „KEPA“ okupio je osam najboljih evropskih muških atletskih ekipa u kojima su bila mnoga velika imena svetske atletike. Pomenimo samo Sebastijana Koua, jednog od najboljih srednjeprugaša svih vremena, tada još aktuelnog svetskog rekordera na 1.500 metara i bivše svetske rekordere Alesandra Andreija (kugla) i Klausa Tafelmajera (koplje). Andrei je bio i olimpijski šampion u Los Anđelesu 1984. i vicešampion sveta u Rimu 1987.

U Beogradu su se takmičili i olimpijski vicešampion iz Seula 1988. Amadu Dija Ba (400 m prepone), vicešampion sveta na 400 m iz Rima 1987. godine Inosent Egbunike, vicešampion sveta na 200 m iz Rima 1987. Žak Kvernev, pa sjajni dugoprugaš Brahim Butajeb, kojeg su tek čekali veliki uspesi…

Na papiru Zvezda nije bila favorit. Bodovanjem najboljih rezultata prijavljenih takmičara britanski Haringej bio je apsolutni favorit, francuski Rasing vicešampion, španski Larios treći a Zvezda tek četvrta sa 103 boda – 12 manje od zbira koji bi osvojio Haringej.

Ali prognoze i nekad postignuti rezultati su jedno, a učinak na stazi, na bacalištu i skakalištu u direktnim duelima nešto sastvim drugo. Odlučuje i trenutna forma, želja, inspiracija i sreća. Sa izuzetkom sreće „crveno-beli“ su imali sve.

Uprkos kiši prvog dana na Stadionu Crvene zvezde okupilo se više od 5.000 ljubitelja atletike i navijača Crvene zvezde, a drugog više od 8.000. Bila je to značajna podrška Zvezdinoj ekipi koju su pojačali Poljaci Kolasa (motka) i Zerkovski (3.000 m stiplčez) i domaća pojačanja Branko Zorko, Mladen Kršek, Dragan Mustapić i Dragan Majstorović.

Kolika je želja da se trijumfuje bila prisutna najbolje ilustruje podatak da je motkaš Dragan Georgijevski ličnim vezama doveo Poljaka Kolasu eliminisavši sebe iz tima, a da je sve bolji stiplaš Vule Maksimović sam rešio dilemu stručnog štaba i rekao da je bolje da trči iskusniji Poljak Zerkovski a ne on…

Sve je bilo podređeno konačnom uspehu. Prvi dan, objektivno slabiji za „crveno-bele“ završen je prema željama – na trećem mestu sa malim zaostatkom za vodeć ima – samo četiri boda iza španskog Lariosa i 3, 5 iza francuskog Rasinga.

Junaci dana bili su Radoman Šćekić, i Andreja Marinković. Šćekić, učenik Dmitra Marčete, pobedio je strašnog Tafelmajera i trijumfovao u bacanju koplja sa ličnim rekordom i drugim rezultatom svih vremna u Jugoslaviji – 81,68 metara, a Marinković je skokom od 7,84 metara uspeo da nadmaši i Španca Korgosa čiji je lični rekord od 8,23 metara ulivao strahopoštovanje.

Kapiten Branislav Karaulić i Slobodan Branković osvojili su druga mesta ugrozivši čak i takve asove kakvi su Dija Ba i Egbunike, Jovan Lazrević je zauzeo odlično treće mesto u bacanju kugle, ali nije sve išlo kako se želelo. Talentovani junior Dragutin Topić u želji da se dokaže ostao je bez plasmana u skoku uvis, iskusni Zorko je pogrešio i dozvolio sporu trku na 1.500 m u kojioj se Kou „prošetao“ do pobede, a on bio tek peti… Ipak, pozicija za juriš na prvo mesto je izborena.

Drugi dan počeo je neočekivano malim brojem bodova koje su doneli sedmim mestom Majstrorović i petim mestom Marjanović, ali posle Branković evog trećeg mesta na 200 m počeo je uspon ka vrhu. Zorko je trčao mudrije nego prvog dana i bio treći na 5.000 metara. Isti plasman izborio je Mustapić u bacanju diska, a kada je Kolasa pobedio u skoku motkom put ka vrhu postao je ostvarljiv. Zerkovski je to potvrdio zauzevši drugo mesto u stiplu, odmah iza sjajnog Labruskinija, a vođstvo Crvenoj zvezdi doneo je trijumfujući u pretposledljoj disciplini, troskoku mladi Zoran Đurđević.

Preostala je još samo trka štafeta i Zvezdi je bio neophodan trijumf sa bar dva mesta ispred sastava drugoplasiranog španskog Lariosa, koji je predvodio Inosent Eegbunike. Zvezda je, uz to, imala peh. Kapitena Karaulića, člana olimpijske štafete iz Seula stegao je išijas i nije mogao da trči, pa je prva izmena poverena mladom Jovkoviću…

Stadion Crvene zvezde je na nogama. Pucanj startera. sve oči uperene su u Dejana Jovković a i Španca Sančeza. Jovković se ne zaleće. Drži u korak Španca i predaje palicu iskusnom Slobodanu Popoviću, koji uprkos tome što se nije oporavio od bolesti prestiže Lariosovog trkača Fragu. U trećoj izmeni Ismail Mačev, ne samo da je povećao rastojenje u odnosu na Larios, već je prestigao i Britanca i poslednjem članuu štafete Slobodanu Brankoviću doneo prednost, a Španci su demoralisani pali na petu poziciju.

Branković nije ispustio prednost. Egbunike je bio nemoć an i Branković je imo vremena da se u finišu pridruži slavlju koje je već počelo na tribinama. Zvezda je šampion Evrope.

REZULTATI

Prvi dan. – 100 m: 4. Petaković 10,65; 400 m: 2. Branković 46,85; 1.500 m: 5. Zorko 3:52,52; 10.000 m: 5. Kršek 29:36,87; 400 m prepone: 2. Karaulić 50,13; 4 h 100 m: 4. Zvezda (Jovković, Karaulić, Petaković, Tomić) 40,75 ; dalj: 1. Marinković 7,84; vis: Topić – bez plasmana; koplje: 1. Šćekić 81,68; kugla: 3. Lazarević 19,31. Drugi dan. – 200 m: 3. Branković 21,32; 800 m: 4. Popović 1:47,91; 5.000 m: 3. Zorko 13:43,04; 110 m prepone: 5. Marjanović 14,59; 3.000 m stiplčez: 2. Zerkovski 8:25,44; 4 h 400 m: 1. Zvezda (Jovković, Popović, Mačev, Branković) 3:07,36; troskok: 1. Đurđević 16,16; motka: 1. Kolasa 5,20; disk: 3. Mustapić (C. zvezda) 57,64; kladivo: 7. Majstorović 58,46. Konačni plasman: 1. Crvena zvezda 118, 2. Larios (Španija) 110,5, 3. Rasing (Francuska) 109,5, 4. Fijame oro (Italija) 107,5, 5. Haringej (V. Britanija) 97, 6. Bajer (Nemačka) 81,5, 7. Benfika 63, 8. Tjalve (Norveška) 49.

JUNIORI 1990.

Krajem osamdesetih godina u Zvezdi je počeo da se formira snažan juniorski tim pod vođstvom trenera Nenada Mihajlović a, Lazara Ćirovića, Stevana Lazića i Mihajla Švrake i njihovi učenici su već pri prvom izlasku juniora Crvene zvezde u Evropu – u Eks-Le-Benu 1989. godine pokazali da je reč o jednom od najjačih evropskih juniorskih timova.

U Francuskoj nedostajalo je i nešto sreće pa da „crveno-beli“ iz prvog pokušaja pokore Evropu, ali već u Londonu naredne godine sve to je ispravljeno.

Na stadionu u Hendonu tim koji je predvodio Dragutin Topić, svetski juniorski prvak i rekorder i evropski seniorski šampion osvojio je šest prvih, šest drugih i pet trećih mesta i to mu je bilo dovoljno za potpuni trijumf – sa 60 bodova prednosti pred vicešampionom grčkim Paneliniosom.

Topić je svoj zadatak odradio kapitenski – ne samo pobedom u skoku uvis, već i u troskoku, a pobede su zabeležili i Vukanski u stiplu i pojačanja Šestak na 400 m, Kop na 400 m prepone i Loboda u bacanju kugle. Znatan broj bodova doneo je Aleksandar Popović drugim mestom na 200 m i trećim na 100, kao i doprinosom u drugoplasiranoj štafeti 4 h 100 metara.

Pobeda bi mogla da bude i ubedljivija da Vondafreš nije u poslednjem metru izgubio prvo mesto na 800 metara, da Mišić nije u poslednjoj seriji nije izgubio vođstvo u skoku udalj, da Šimunović u skoku motkom nije zbog pokušaja više bio treći, a ne drugi…

Iako su ovaj sastav naredne, 1991. godina napustila osmorica i započela seniorske karijere, juniorski tim Crvene zvezde je ponovo bio visoko plasiran – treći u Evropi.

REZULTATI

100 m: 3. Popović 11,32; 200 m: 2. Popović 22,52; 400 m: 1. Šestak 48,66; 400 m prepone: 1. Kop 53,46; 110 m prepone: 2. Kop 15,29; 800 m: 2. Vondafreš 1:53, 26; 2.000 m prepone: 1. Vukanski 6:21,51; 3.000 m: 4. Lolić 9:00,00 ; 4 h 100 m: 2. C. zvezda 42,48; 4 h 400 m: 3. C. zvezda 3:22,71; kladivo: 5. Malbašić 50,82; kugla: 1. Loboda 15,80; disk: 3. Loboda 41,06; koplje: 2. Milinković 59,84; vis: 1. Topić 2,15; dalj: 2. Mišić 7,11; troskok: 1. Topić 14,88; motka: 3. Šimunović 4,50 m. Konačni plasman: 1. Crvena zvezda 261, 2. Panelinios 2001, 3. Hariers (V. Britanija) 200, 4. Klermon (Francuska) 187,5, 5. Bajer (Nemačka) 184,5, 6. Hariers II (V. Britanija) 175, 7. Amsterdam (Holandija) 173, 8. Bagsverd (Danska) 162, 9. Ajndhoven (Holandija) 160, 10. Brul (Švajcarska) 137,5.