Легендарни тренер Звездиних одбојкаша, Жељко Булатовић, рођен је 12. јула 1963. године.

Права реткост у ери модерног спорта је када један стручњак проведе дуги низ сезона на кормилу једног тима, а управо то је био случај са јунаком наше приче који је црвено-беле одбојкаше водио пуних 10 година, од 2002. до 2012. и за то време успео да освоји шест трофеја – три шампионске титуле 2003, 2008. и 2012. године, два национална купа 2009. и 2011. и Супер куп Србије у сезони 2011/12.

Својевремено је након тријумфалног завршетка своје последње сезоне на клупи Црвене звезде, у интервјуу за наш портал изјавио да му је управо та дуговечност у вођењу црвено-белих и најдража срцу:

– Мој највећи успех у каријери нису ни трофеји ни титуле, већ сама чињеница да сам десет година тренер Црвене звезде.

Остао је упамћен као стратег који је нашем клубу донео шампионску титулу после најдуже паузе у својој историји, дуге 29 година и то у својој првој сезони на кормилу црвено-белих 2002/03. Незаборавни плеј-оф 2003. године у коме је Црвена звезда правила велике преокрете против Војводине, срушила и скупоцену екипу Будванске ривијере и блиставе партије легендарног Дејана Брђовића и данас су део најлепших сећања навијача нашег одбојкашког клуба. Била је то сјајна генерација у којој су поред искусног Брђовића главну реч водили капитен Милан Васић, Никола Ковачевић, Горан Ивковић, Владо Петковић, Владимир Ракић, Марко Перош, Марко Самарџић, Дејан Бојовић, Иван Лугоња, Ненад Милетић, Мирослав Сарић, Дејан Радић и Горан Бјелица.

1)cz02-03

Наредне сезоне највећи домет био је финале купа, а Булатовићу је остао посебан жал што тај тим није остварио боље резултате, јер су осим Васића све узданице остале на окупу уз пар појачања.

– Занимљиво је то што мислим да је Звезда имала најјачу екипу оне године када су постигнути најслабији резултати. То је била моја друга сезона у клубу, када смо имали велики број одличних играча, који су могли без проблема да буду међу прве три екипе, а ми смо једва били четврти. Имали смо искусне и младе играче, али је било доста пехова, болести и једва смо се скупили. Некако ми је та сезона најмање драга, а опет, према појединачном квалитету играча, можда је била најјача.

Дугогодишња клупска политика да се Звезда ослања на младе играче, своју децу, услед недостатка средстава за скупа појачања, доводила је до тога да су финансијски моћнији клубови из Црне Горе (док су још били у саставу државне заједнице) и новосадска Војводина били корак испред у наредне три сезоне када Звезда сва три пута сезону завршава у полуфиналу плеј-офа.

Прочитајте још  Пешић - У главама је већ градски дерби

Ипак, упорност, истрајност, таленат, велики рад и одрицање довели су до стварања нове Булатовићеве шампионске генерације. Те 2008. године одбојкаши и рукометаши су сачували Звездину част и урадили оно што тада нису могли фудбалери, кошаркаши и одбојкашице.

Тријумф је био још слађи после узбудљивих плеј-оф дуела и финалне серије, а капитен Томислав Докић подигао је шампионски пехар и предводио генерацију у којој су за трофеј изгарали Драган Станковић, Милош Терзић, Милан Рашић, Милан Зиндовић, Невен Мајсторовић, Немања Стефановић, Јован Ћулафић, Душко Николић, Угљеша и Стефан Илић и Никола Мајсторовић.

z430363_314650791929157_737487767_n

Уз мале промене у тиму, сезону касније, екипа осваја Куп Србије са свих пет победа уз сет разлику 15:5, али 2009/10 у опроштајној Докићевој сезони не успева да се докопа шампионског пехара, јер је застала на последњем степенику. Ствара се нова генерација предвођена младим коректором Душаном Петковићем који се показао као прави Докићев наследник, па црвено-бели већ у сезони 2010/11 освајају још један Куп Србије, поново са свих пет тријумфа, али овај пут изузетно супериорно, без изгубљеног сета (15:0).

Круна Булатовићевог десетогодишњег рада у клубу била је сезона 2011/12, када најпре осваја Супер куп Србије, затим прво место у лигашком делу првенства са скором 17-1 и 48 освојених бодова, а затим у плеј-офу успевају да се опораве после 0-2 у серији против вечитог ривала Партизана и преокрену на 3-2 за пласман у финале, где је савладана Војводина за повратак шампионске титуле која је била увод у Звездину петогодишњу доминацију која је трајала до ове прошле сезоне. Поменута два пораза била су једина Звездина у 10 плеј-оф мечева те 2012. године, а Душан Петковић, Немања Јаковљевић, Лазар Копривица, Милан Ћелић, Вук Милутиновић, Филип Стоиловић, капитен Михајло Митић, Филип Вујић, Милан Перић, Михајло Пајић, Александар Околић, Максим Буцуљевић и Александар Гмитровић остаће записани као тим који је започео Звездину владавину српском клупском одбојком.

Звездин стратег је објаснио како је успео да врати екипу у живот после неочекиваних почетних неуспеха у полуфиналној серији са вечитим ривалом.

Прочитајте још  Звездина школа на цени и у Кини!

– Мислим да је кључна ствар била та што сам доста разговарао са њима, а и они међусобно. Имам искуства у таквим ситуацијама, јер смо и пре освајали титуле, а да смо пре тога у полуфиналу као домаћини губили 2:0. Једноставно нема логике да кроз цео шампионат побеђујете у свим утакмицама, а да онда и плеј-оф буде лак, мора се наићи на неку препреку. Ако сте спремни да се из такве незгодне ситуације извучете, онда јесте за првака, а ако не можете, онда и нисте заслужили да будете шампион. Морам да истакнем и то да је наша екипа најмлађа у лиги, а опет врло зрела за своје године, јер смо успели да се извучемо из онакве ситуације у полуфиналу, а притом не мислим само на резултат, већ смо имали и личне проблеме у екипи, као што су повреде Јаковљевића, Копривице, мала повреда Стоиловића, онда Перића, некако су нам све време примачи били у проблему. Ипак, доста нам је помогла јака клупа и то што смо имали велики број играча који може да их замени и, ето, успели смо да се извучемо из тога. Знам да само једна утакмица може много тога да промени и управо то се нама и десило.

1zb

Жељко Булатовић је већ неколико сезона до тада уз себе као помоћника имао Душка Николића, који је играчку каријеру завршио у клубу. Спремао га је за свог наследника и оставио му сјајну позицију да настави са успесима, што је Николић касније у потпуности искористио, наставио Звездину владавину и афирмисао се као стручњак, а Булатовић је 2012. године на позив Зорана Терзића постао помоћни тренер у Женском одбојкашком клубу Омичка из Омска, где су као тандем радили до 2015. године, затим освојили Куп са Тарговиштем у Румунији 2016. године, а након тога потписали уговор са Волером из Цириха, са којом су наставили владавину освајањем дупле круне у сезони без пораза, као и 3.место на клупском СП у Јапану.

Тако је Булатовић постао један од кључних фактора у преокрету клупске историје Црвене звезде ка највећим висинама на домаћој сцени и овом приликом му од срца желимо срећан рођендан и све најбоље на личном плану, као и у наставку тренерске каријере.

Подели

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz