На данашњи дан Црвена звезда је одиграла два меча у еврокуповима и изборила повољне резултате пред реванше. У Купу европских шампиона 14. септембра 1977. године црвено-бели су савладали Слајго Роверс са 3:0, док су у Купу УЕФА 14. септембра 2000. године ремизирали на острву против Лестер ситија (1:1).
Присетићемо се најпре меча у Лестеру на стадиону “Филберт Стрит“ у оквиру 1. кола Купа УЕФА 2000/01 у коме се екипа Славољуба Муслина нашла након несрећних ремија против кијевског Динама у последњој рунди квалификација за Лигу шампиона и испадања због гола у гостима Украјинаца.
Делије које су допутовале на острво одмах на почетку меча приредиле су бакљаду на трибинама, а додатни разлог за славље пружио им је Миленко Аћимовић фантастичним поготком са преко 25 метара већ у 1. минуту утакмице, чиме је шокирао екипу која се у то време налазила на другом месту у Премијер лиги после 5. кола. Голман Лестера Тим Флауерс проглашен је за играча септембра у шампионату, а Питер Тејлор за менаџера месеца. Међутим, некадашњем репрезентативном чувару мреже Енлеске није било спаса после сјајног ударца Аћимовића под пречку након додавања Горана Буњевчевића.
Лестеровим играчима је дуго требало да се опораве од почетног шока, па су прву прилику имали 20 минута касније приликом покушаја Мета Елиота, који је Коцић одлучно одбио. Након тога је мало недостајало да Аћимовић још једном погоди са дистанце, али је лопта за мало прохујала поред леве стативе. Затим је Пјановић повукао брзу контру и одлично пронашао Друлића у шеснаестерцу, који је добро циљао, али је Флауерс овај пут био на висини задатка и одбио у корнер.
Александар Коцић, љубимац Звздиних навијача, два пута је предухитрио противничке фудбалере у покушајима да учине нешто више, али у 43. минуту приликом центаршута Нила Ленона за Герија Тагарта није могао ништа да учини, јер је дефанзивац из Северне Ирске прецизним ударцем главом послао лопту у горњи десни угао.
У финишу првог полувремена Бранко Бошковић је два пута опробао ударац са дистанце. Први пут је Флауерс одбранио, а други покушај “Звездиног играча за 21. век“ завршио је поред гола, па је први део игре окончан резултатом 1:1.
Звезда и у наставку прети брзим контрама. Аћимовић је био у повољној шанси, али овај пут није најбоље шутирао, па је Флауерс одбранио његов ударац по земљи. Како је друго полувреме одмицало домаћи тим је био све опаснији, али је одбрана београдског тима успешно одолевала.
Међутим, у 75. минуту Стево Глоговац добија други жути картон и црвено-бели остају бројчано слабији у последњих петнаестак минута. Норвешки судија Том Хенинг Овребо толерисао је играчима енглеског клуба грубу игру, а црвено-бели су по правилу код сваког сличног старта кажњавани јавном опоменом, мада се мора рећи и да је Глоговацу код другог жутог картона оправдано показао пут у свлачионицу.
Александар Коцић био је један од јунака утакмице. У неколико наврата је правовремено реаговао код покушаја Лестерових нападача, а приликом велике шансе за Стена Колимора у 79. минуту са три метра успео је пантерским скоком да одбрани и избије лопту. Касније је добио и ударац приликом још једне успешне интервенције, па је због кошкања са Колимором судија обојици показао жути картон.
Узвратио је Пјановић у 88. минуту у још једној обећавајућој акцији, али није добро захватио лопту у изгледној ситуацији, па је она одскакутала поред десне стативе Флауерсовог гола. Звезда се одлично показала против једног од најбољих енглеских екипа у том тренутку. Сигурна одбрамбена линија Муслиновог тима издржала је велику већину напада домаћина, а брзим контрама константно угрожавала противничку мрежу уз мајсторију Аћимовића на старту.
Први меч 1. кола Купа УЕФА 2000/01
Лестер – Црвена звезда 1:1 (1:1)
Лестер, 14. септембар 2000. Стадион: Филберт Стрит. Гледалаца: 23.000. Судија: Том Хенинг Овребо (Норвешка). Стрелци: Тагарт у 43. за Лестер, а Аћимовић у 1. минуту за Црвену звезду. Жути картони: Севиџ, Колимор (Лестер), Коцић, Глоговац, Лалатовић (Црвена звезда). Црвени картон: Глоговац (Црвена звезда) – други жути у 75. минуту.
Лестер: Тим Флауерс, Гери Ровет, Мет Елиот, Гери Тагарт, Стив Гапи, Енди Импи (од 46. Стен Колимор), Роби Севиџ, Нил Ленон, Мустафа “Мази“ Изет, Аде Акинбији (од 65. Ричард Кресвел), Дарен Иди. Тренер: Питер Тејлор.
Црвена звезда: Александар Коцић, Марјан Марковић, Миливоје Витакић, Горан Буњевчевић, Ненад Лалатовић, Стево Глоговац, Лео Леринц, Бранко Бошковић (од 87. Иван Гвозденовић), Горан Друлић (од 75. Драган Стевановић), Миленко Аћимовић (од 81. Срђан Бајчетић), Михајло Пјановић. Тренер: Славољуб Муслин.
Незадовољан резултатом и чињеницом да је његов тим није могао да дође до своје игре против Звезде, тренер Лестера Питер Тејлор прилично препотентно је након меча прокоментарисао игру гостију, типично у енглеском стилу:
– Нисам видео ништа специјално од Звезде да бих се уплашио. Могу да кажем да имамо велике шансе за пролазак даље, мада ће бити тешко јер је Звезда добар тим, али није у предности. Ми смо слабо почели, касније се вратили у игру, имали зрелије шансе и требало је да победимо – рече и остаде жив тренер Лестера.
Због политичке ситуације у Југославији и такозване револуције, а у ствари најобичнијег пуча и падања земље у колонијално ропство, које се припремало, подржано великим новцем страних непријатеља, оних који су само годину раније бомбардовали Србију и Црну Гору, постојала је велика могућност да се реванш не игра у Београду. Тренера Лестера то је и радовало, па је на питање да ли би дошао у Београд кратко одговорио:
– Не! Ја слушам УЕФА и њихове одлуке. Зашто би радили против њих?
У сличном стилу размишљао је и капитен Лестера Гери Тагарт:
– Мислили смо да ћемо све решити у првој утакмици. Међутим, испоставило се да и у реваншу треба да се ангажујемо максимално, али опет, не сумњам у успех.
Стратег нашег шампиона, Славољуб Муслин, у саркастичном тону је почео своје излагање, а затим је оплео по свом колеги из противничког табора:
– Зашто не би играли у Бирмингему. Није далеко! Ваш тренер је испао изузетно некоректан. Све време утакмице нас је провоцирао, а речи које је употребљавао нећу понављати јер једноставно нису за јавност. Биле су веома тешке речи. Такође, непристојно је гестикулирао. А, ако вас занима шта је показивао, погледајте снимак па ћете видети. Такве провокације још нисам доживео.
Трофејни тренер црвено-белих био је задовољан резултатом, а још више игром Звезде:
– Да ми је неко пре меча понудио 1:1, пристао бих, али према развоју ствари на терену могли смо да победимо. Ово је опасан резултат, али шансе су 50:50 – рекао је Муслин, а затим се дотакао и суђења:
– Да је судија био коректнији и да није сецкао нашу игру, а допуштао грубости домаћина можда би смо стигли и до другог гола. Његов колега са супротне стране, наравно, није имао такво мишљење, али је у реваншу платио цену своје надмености.
https://www.youtube.com/watch?v=tI3zgjQzu5Q
У сезони 1977/78 Црвена звезда је као шампион Југославије појачана повратником из иностранства Драганом Џајићем стартовала у шеснаестини финала Купа европских шампиона победом на Маракани против Слајго Роверса из Ирске резултатом 3:0.
Црвено-бели нису блистали у овој сезони и поред повратка своје треће звезде из Бастије. Конфузија и неодлучност тренера Гојка Зеца око додељивања капитенске траке клуба и лошија атмосфера у тиму резултирали су посртањима и на домаћој и на међународној сцени.
Капитенску траку уместо дотадашњег вође Владислава Богићевића понео је Драган Џајић, иако је изјавио да њега трака не занима, али да је незгодно да Богићевић њега изводи на терен. По речима тренера Гојка Зеца, Блеки је желео да преда траку Џаји, али стратег црвено-белих није био сигуран како је то преживео и доживео у себи. Првобитно је Зец изјавио како би било добро да Богићевић остане капитен екипе, а да Џајић буде капитен клуба, па је то додатно закомпликовало ситуацију око наизглед не толико битног питања.
Ипак, први ривал на интернационалној сцени није био такав да Звезда стрепи, далеко од тога. Победа над анонимним Ирцима се и очекивала, као и лак пролаз у наредну рунду. Међутим, домаћем саставу требало је много времена да пробију бедем гостију. Прво полувреме завршено је без погодака на изненађење многих.
У наставку је све дошло на своје место. Џајић је постигао водећи гол у 54. минуту, а Зоран Филиповић је дуплирао предност 13 минута касније. Коначан резултат поставио је капитен црвено-белих у 80. минуту. На фотографији испод и изнад, код једног атрактивног поготка Џајића против Слајга, он се радује високо подигнутих руку, док Богићевић поред није био у таквом расположењу, што можда и говори о односима у тиму и случају са капитенском траком.
Први меч шеснаестине финала Купа шампиона 1977/78
Црвена звезда – Слајго Роверс 3:0 (0:0)
Београд, 14. септембар 1977. Стадион: Црвене звезде. Судија: Николаос Златанос (Грчка). Стрелци: Џајић у 54. и 80. и Филиповић у 67. минуту.
Црвена звезда: Александар Стојановић, Зоран Јеликић, Никола Јовановић, Славољуб Муслин, Михаљ Кери, Владислав Богићевић, Владимир Петровић, Душан Николић, Зоран Филиповић, Сеад Сушић, Драган Џајић. Тренер Гојко Зец.
Слајго роверс: Алан Патерсон, Грем Фокс, Пол Филдинг, Вилијам Синклер, Тони Фаган, Џон Гилиган, Тони Стенсон, Крис Радерфорд, Пол Мекги, Гери Халмс (од 75. Мик Леонард), Кевин Мекол. Тренер Били Синклер.
Звезда је лако пребродила прву препреку у најелитнијем клупском такмичењу на Старом континенту, са два тријумфа од по 3:0, али је бродолом уследио у осмини финала против Борусије из Менхенгладбаха, првака Западне Немачке и вицешампиона Европе.
