Никола Ковачевић, репрезентативац Србије и некадашњи одбојкаш Црвене звезде, рођен је 14. фебруара 1983. године у Краљеву.
Одбојком је почео да се бави у краљевачкој Рибници, а 2002. године прешао је у Црвену звезду. У црвено-белом дресу са бројем један одиграо је четири сезоне (од 2002. до 2006. године) и освојио шампионску титулу 2003. године, прву после паузе од чак 29 година. У сјајној генерацији из сезоне 2002/03 поред Ковачевића играли су још Дејан Брђовић, Милан Васић, Владо Петковић, Марко Самарџић, Горан Ивковић, Владимир Ракић, Дејан Бојовић, Марко Перош, Иван Лугоња, Ненад Милетић, Мирослав Сарић, Дејан Радић и Горан Бјелица. Тренер је био легендарни Жељко Булатовић. Ковачевић је на позицији примача сервиса био други поентер црвено-белих у сезонама 2004/05 и 2005/06.
После Звезде наступао је за Ламију из Грчке (2006/07), италијанску Перуђу (од 2007. до 2009.), Арис из Солуна (2009/10), Латину из Италије (2010/11), руски Нижњи Новгород (2011/12), Решов (2012/13), са којим је био шампион Пољске, затим је био члан руског Урала (2013/14), италијанске Вероне током 2014. године, након чега је прешао у кинески Фудан из Шангаја.
Годинама је био стандардан члан репрезентације Србије, са којом је освојио златну медаљу на Европском првенству које су заједнички организовале Чешка и Аустрија 2011. године. На том шампионату проглашен је за најбољег примача сервиса. На првенствима Старог континента има још две освојене бронзе, 2007. и 2013. године, док је на Светском шампионату у Италији 2010. такође освојио бронзану медаљу. У Светској лиги је са националним тимом учествовао у освајању три сребрне медаље, 2008. у Рио де Жанеиру, 2009. године у Београду и 2015. године у Рио де Жанеиру, као и бронзе у аргентинској Кордоби 2010. године. Учествовао је и на Олимпијским играма у Пекингу 2008. и Лондону 2012. године. Николин млађи брат, Урош, је узданица репрезентације Србије.
