Владан Милојевић: „Тражићу од играча да играју дисциплиновано, јако, агресивно, на победу, до граница немогућег!“

Новинар „Новости“ З. Ћоровић урадио је интервју са новим шефом стручног штаба Црвене звезде, Владаном МИлојевићем, који преносимо у целости.

ТРЕНЕР који обећава. Црвена звезда се определила за Владана Милојевића, младог, образованог и амбициозног стручњака, јер верује да ће са њим остварити два тешка задатка – да врати титулу и да афирмише младе играче из њене школе. У интервјуу за „Вечерње новости“, Милојевић је истакао да нема чаробни штапић којим ће урадити то што се од њега очекује, већ да је спреман да уложи велики рад и иде корак по корак…

* Која је ваша фудбалска филозофија, како бисте волели да игра Црвена звезда под вашом „палицом“?
– Моја филозофија је једноставна, увек играм на победу, јако агресивно – тврди Милојевић. – Мој карактер је победнички, тражићу и од играча да буду такви. Да играју до граница немогућег, јер мислим да човек не зна колики му је максимум. Не волим кад је неко самозадовољан, не волим ако се не даје све од себе. Фудбал је ствар тренирања, понављања и вежбања. Не постоји чаробни напитак који ће се попити па ћеш бити бољи. Звезда има највеће циљеве и мој задатак је да све то укомпонујем. У свим клубовима где сам био, инсистирао сам на дисциплини, јер сматрам да је она најважнија.

* Инсистирате на дисциплини, да ли сте строг тренер?
– Полазим од себе, па и у мојој породици се зна ко шта и како ради. Нисам диктатор, али волим да се испоштује сваки договор, и то ћу тражити и од играча и од сарадника. Волим да се испоштује то што се договоримо. Из искуства знам да играчи воле када знају правила, шта се од њих очекује. Не волим санкције, нису битна ни новчана кажњавања. Мислим да све може да се постигне договором.

* Зашто сте потписали уговор само на годину дана?
– Уговор као уговор не значи ми ништа. За љубав је увек потребно двоје. Резултати се везују за рад тренера, ту нема бежања. Папир је небитан. Понављам, нисам неко ко има чаробни штапић. Велики сам радник, уживам на терену, волим да преносим играчима оно што знам. Болујем сваки пораз, радујем се победама, а најсрећнији сам кад видим играче да уживају због оног што раде. Уколико све то постигнем, лако ћемо продужити уговор.

* Које су ваше методе у раду са младим играчима?
– Свестан сам да тренер мора да буде педагог и психолог, колико год да играчи имају година. Веома је битно да сваки млади играч зна шта хоће у животу и има неки циљ. Зато покушавам да их уверим да главна мотивација не сме никако да им буде новац, одлазак у иностранство. Стално говорим мојим играчима да би Кристијано Роналдо већ одавно требало да заврши своју каријеру, да му је новац био на првом месту. Међутим, он увек налази мотив да буде најбољи. Паре су само последица, долазе на крају. Играчи треба да вежбају, тренирају, буду прави професионалци, да воле и живе за то што раде.

* Шта вам је сметало док сте радили као тренер у Србији, пре Звезде?
– Код нас су погрешно постављене ствари. У Србији многи још сматрају фудбал игром, забавом. Међутим, у току утакмице има мало простора за тако нешто. Суви квалитет и природни таленат који имамо, добили смо као дар од Бога, али то не користимо на најбољи начин. Мислим да каскамо у месту, јер сматрамо да је то сасвим довољно да би се играло. У току каријере, упознао сам велики број играча који су много мање знали, али су побеђивали захваљујући јаком карактеру.

СУПРУГА ДАНИЈЕЛА СТУБ ПОРОДИЦЕ
МИЛОЈЕВИЋ је изузетно поносан на то што је био и остао веома привржен својој породици.
– Подељени смо на две стране, син Немања, који игра у омладинцима Чукаричког, и ја смо окренути фудбалу, кћерка Анђела и супруга Данијела се баве коњичким спортом. Супруга је била у Бечеју и репрезентативац у том спорту. Веома смо везани, било им је тешко то што смо у претходне две године били раздвојени док сам радио на Кипру и у Грчкој. Због свих мојих одсуствовања и обавеза, Данијела је стуб породице – каже Владан.

НЕ ЖАЛИМ НИ ЗА ЧИМ
КАО Звездино дете, Милојевић је одиграо само 13 утакмица у првом тиму.
– Не волим да се враћам у прошлост, не жалим ни за чим, па ни за тим што више нисам играо у свом најдражем клубу. Вратио сам се 1996. из Грчке у Звезду, на позив Љупка Петровића. После тога сам играо у Панатинаикосу Лигу шампиона, био потенцијални репрезентативац Грчке. Задовољан сам и играчком, као и досадашњом тренерском каријером у млађим категоријама Звезде, Јавору, Чукаричком, Аполону и Паниониосу – истиче Милојевић.

НЕМАМ НИЈЕДАН ПОРОК
НОВИ тренер Црвене звезде труди се да увек ради на себи, напредује.
– Хоби ми је све што се тиче спорта, тренирам редовно, још играм мали фудбал са пријатељима. Покушавам да се максимално едукујем, скупљам све информације да бих напредовао као тренер. Омиљене су ми теме из психологије спорта, као и историјске књиге. Немам ниједан порок, волим да се дружим, али не идем у кафане. Волим да обилазим манастире, светиње – открива Милојевић.

НИШТА ПРЕ ОКУПЉАЊА
О конкретним плановима, првим корацима, новом стручном штабу и појачањима, Милојевић још није хтео да разговара.
– Прво окупљање је у петак, тада ћете бити обавештени о свим детаљима.