Ocene igrača i analiza utakmice protiv Partizana

Prema ocenama gotovo svih izveštača sa derbija odigranog u sredu, u finale Kupa otišao je lošiji tim, koji je u dve utakmice sa Crvenom zvezdom odigrao egal jedno poluvreme, dok je u tri bio indiferentan na terenu, slabiji rival.

Komšije su najavljivale ofanzivnu igru, baratali sa izjavama „pobeda po navici“, „ako ne damo gol ne zaslužujemo finale“, „mnogo smo bolji“, „očekujemo samo pobedu“..  da bi posle utakmice okrenuli „ploču“ i pričali o povoljnom rezultatu, taktički dobrom meču, sakrivajući očaj zbog potpunog debakla i poniženja, obzirom da su ovu utakmicu igrali kao niželigaš u duelu sa ekipom koja igra nekoliko rangova iznad.

Na terenu, crno-beli su pokazali da u tri utakmice ove sezone sa Zvezdom umeju očigledno da igraju isključivo sa „autobusom“ pred golom Stojkovića. Prvo smo slušali –  „umorni smo od putovanja“, potom „čuvali smo rezultat“, a sada je bilo „igrali smo taktički zrelo i ostvarili rezultat koji smo želeli“. Izgovora za „bunkericu“ protiv Zvezde ima na pretek, pitam se koji će biti za par nedelja, u možda odlučujućem susretu sezone, koji bi mogao lako da odredi tok šampionata. Idealno bi bilo da me komšije demantuju i zaigraju otvoreno, da gledamo pravi derbi, ali o tom potom..

Jedno je jasno – plaše nas se, i apsolutno ne znaju kako da nas zaustave, a imaju u vidu i činjenicu da ćemo do sledećeg susreta imati još vremena za uigravanje, kao i da će na tom susretu verovatno igrati i Koroman i Tošić, a možda i Adi, ko zna.. Dok sa druge strane, Ilić, Krstajić, Vukić.. neće biti mlađi, a Petrović, Smiljanić, Tomić.. sigurno ne kvalitetniji fudbaleri.

Posle devet utakmica, dva remija i čak sedam poraza, neretko nezasluženih i jednih i drugih, golova u poslednjim trenucima, golova sa 30 metara, golova postignutih posle promena putanja lopte i sličnoga, sportska sreća ponovo nije bila miljenik naše ekipe, ali je pobeda ostvarena. Pitam se, šta bi bilo da nas je pogodio jedan mali talas te sreće, kakav rezultat bismo mogli da očekujemo? Šta bi bilo da smo imali samo delić one sreće koja je pratila rivala u prethodnih devet susreta? Ne, ne želim da potcenim njihov tada kvalitetniji sastav i zaslužene pobede, ali činjenice su činjenice, a one kazuju da je sportska sreća u prethodnim utakmicama bila na strni rivala.

Mnogo stvari je rečeno utakmicom u sredu. Pre svega, prekinut je niz nepobedivosti komšija, ostvarena je pobeda, postignut je gol iz igre, pokazano je komšijama ko trenutno dominira fudbalom u Srbiji.

Robert Prosinečki je svima onima koji su mu predviđali brz završetak trenerske karijere u našem klubu, zapušio usta, kao i svima onima koji su pričali kako će, kao i Dostanića i Kristića, i njega „srpski Murinjo“ iliti Aleksandar Stanojević, ispratiti sa „kormila“ veoma brzo. Iako bi, isto tako veoma brzo, mogao da bude potpuno obrnuti slučaj..

Svima koji su, ako ih je još ostalo posle pet pobeda i dobrih igara u prvenstvu, sumnjali u kvalitet našeg trenera, sada je zasigurno jasno da Crvena zvezda ima velikog trenera, koji je i bez dosta povređenih i supendovanih igrača, sa problematičnim pojedincima, bez očekivanih pojačanja, stvorio homogenu i jaku ekipu, vinuo pojedince u visine, i ostvaruje rezultate i igre koji se od njega i Zvezde očekuju.Verujem da danas nema navijača Crvene zvezde koji sumnja u stručnost i sposobnost našeg trenera. Pričali smo jesenas da želimo dominantnu Zvezdu, prepoznatljivu igru, šanse, golove, prodore, duple pasove, fizičku spremu na visokom nivou, šansu mladim igračima, disciplinu, želju, trud, borbu.. sve je to, pa i mnogo više, stiglo dolaskom Robija, i mi moramo biti prezadovoljni i čuvati Robija kao malo vode na dlanu, verovati u njega i pružati mu maksimalnu podršku, ma šta da nam budućnost donese.

Moram se osvrnuti i na igru komšija malo detaljnije, obzirom na sve napisano u medijima u proteklom periodu, kada se veličala njihova, a degradirala naša igra, iako često nije bilo neke razlike. Partizan igra kao što je igrao i proteklih godina, doduše bez Moreire koji im je puno značio, ali to je i dalje igra bez nekih konkretnih ideja i nekog jasnog sistema igre, kakvu su gajili i Jokanović, Stevanović, pa i sada Stanojević, koji su se pre svega oslanjali na kvalitet pojedinaca, a neretko i na „prijateljske“ utakmice tokom sezone. Jedina prava razlika između nas i njih prethodnih godina jeste bila upravo u kvalitetu igračkog sastava – dok smo mi gledali neke od najslabijih postava u istoriji, oni su gledali one od boljih. Pa čak i tada, nisu umeli da nas pobede bez faktora sreće i sa više od gola razlike.

Verovatno ste svi primetili ogromne količine nezadovoljstva komšijskih navijača posle utakmice, i „drvlje i kamenje“ upućeno ka treneru. Mislim da su sa time zakasnili, jer ništa novo nije viđeno. Njihovi navijači, inače „redovni“ posetioci predstava svoje ekipe, uživali su prateći rezultate kroz izveštaje na internet portalima i u dnevnoj štampi, punih hvalospeva o dominantnoj igri, mnogi ne znajući ni kako njihov tim igra, u potpunosti su sada iznenađeni kada treba da pogledaju neku važnu utakmicu. Zato ne čudi frustracija i nezadovoljstvo od strane navijača kojima je bilo normalno da gledaju uglavnom inferiornost svog tima u duelima sa evropskim ekipama, jer to je ipak očekivano, ali i da uživaju slušajući i čitajući o „silovitim“ pobedama nad Hajdukom, Smederevom, Metalcem..

Kada se dugo vremena lažete kako imate odličnu igru, kako ste „parni valjak“, kako pobeđujete bez pardona, i onda spustite na zemlju na utakmicama koje nešto znače – Rad, Vojvodina, Zvezda, OFK, evropski susreti.. sigurno da vam nije lako. Ali do tada ste mogli da zažmurite na jedno oko i dičite se prvim mestom u prvenstvu. Dođe jednostavno vreme, kada ni to više ne možete, makar dok „rane“ malo bolje ne zaleče.

Aleksandar Stanojević nije i ne može biti jedini krivac za igre svoje ekipe. Reč je o treneru koji ima određeni talenat, inteligentnom čoveku sa harizmom, iako je u poslednje vreme izneo veliki broj oprečnih izjava i krenuo putem kojim idu treneri koji žele da zaštite svoj loš rad i sačuvaju svoje radno mesto. Međutim, razlika između njega i Roberta Prosinečkog je ogromna, i već sada se vidi koliko je Robiju značilo što je bio fudbaler Crvene zvezde, Barselone, Sevilje i Real Madrida, dok je šef struke Partizana svoje najviše domete postigao igrajući za u Mađarskoj za Videoton i među crno-belima, gde često nije bio ni standardan, te često vadio loptu iz mreže koju su punili Pjanović, Drulić, Bunjevčević i ostali. Dok je Robi učio od Ljupka Petrovića, Vladice Popovića, Šekularca, Del Boskea, Valdana, Krojfa.. Stanojević je učio fudbal od Miodraga Ješića i Ljubiše Tumbakovića. I ta velika razlika u karijerama predstavlja i veliku razliku u stručnom štabu dva rivala, koja se drastično prenosi na igru i rezultate. Za dva meseca Prosinečki je uradio više sa svojom ekipom nego Stanojević za celu godinu sa svojom, što je činjenica koja može samo da „peče“ komšije.

Otišao sam možda suviše duboko u poređenju dva trenera i dve ekipe, i udaljio se od glavne teme ovog teksta, ali želeo sam izneti neke podatke na koje se možda malo obraća pažnja, a koji su veoma značajni kada sagledavamo proteklu utakmicu i predviđamo dalji tok šampionata. A o samoj utakmici, mnogo lepše od mene reći će, ovaj put više nego realni novinari u mnogim medijima.

Interesantan je tekst u „Novostima“, koji veoma lepo opisuje situaciju od srede:

„Da je neki stranac, putnik-namernik, nabasao na „Marakanu“ po završetku večitog derbija sigurno mu ništa ne bi bilo jasno. Sever je „goreo“, fudbaleri Crvene zvezde oduševljeno pozdravljali navijače, a igrači tima koji je prošao u finale jedva su krenuli ka svojim navijačima, kojih je ostalo manje od pola tribine da pozdrave ukupne pobednike. Ta slika je mnogo toga govorila o epilogu koji se nije ogledao samo na semaforu.

Posle devet utakmica Zvezda je našla put do pobede protiv Partizana. Uz odličnu igru, sa novim trenerom. Navijači crveno-belih ponovo osećaju miris uspeha i otud rapsodija na severu, gde je cela tribina ostala da navija i 10-15 minuta pošto je meč završen. Strast zbog na kraju ipak pirove pobede osećala se i oko stadiona, zvezdaši su se osećali u sredu uveče kao pobednici.“

Sasvim solidan tekst objavio je i „Žurnal“, novinara Zoran Stojadinovića:

„Robert Prosinečki nije čudotvorаc, а ni Crvenа zvezdа preko noći nije postаlа čudesno jаkа, аli su njeni fudbаleri zаjedno sа svojim trenerom pokаzаli srce koje je Aleksаndru Stаnojeviću i crno-belimа u dobrom delu mečа bilo u petаmа. U igri bez sаdržаjа i аkcijаmа bez ideje fudbаleri Pаrtizаnа suočeni sа igrаčimа Crvene zvezde u poslednjih polа sаtа derbijа delovаli su nesvаkidаšnje inferiorno,  kаo dа ispred sebe imаju igrаče Šаhtjorа ili Arsenаlа, nа primer.

Zvezdа nije Šаhtjor, slаbijа je igrаčki bilа i od Pаrtizаnа, аli će 6. аpril verovаtno predstаvljаti prekretnicu u stvаrаnju timа Robertа Prosinečkog. Drski, аgresivni, odlično fizički pripremljeni – crveno-beli su pre svegа dobili bitku nа sredini terenа gde je Stаnojević umаlo prokockаo sаv kаpitаl koji je stekаo u prvom polufinаlnom duelu. Ušаo je u finаle i to će se pаmtiti. A dа nije?

Kаd se ekipа pаnično brаni jer vezni red ne postoji, а nаpаdаči su odsečeni, logične su i greške defаnzivаcа koji su pod stаlnom presijom. Stefаn Sаvić je dvа putа ispаo iz igre, međutim čаk i dа je Kаluđerović postigаo i drugi gol, mlаdi štoper ne bi bio krivаc zа neuspeh, kаo što ni tаlentovаni nаpаdаč ne bi bio jedini zаslužаn zа eventuаlni uspeh Zvezde. Snаgа kolektivа osnov je zа uspeh koji se nаdgrаđuje individuаlnim kvаlitetom. Crno-beli su se kolektivno brаnili i kolektivno slаvili posle utаkmice sа svojim nаvijаčimа, а svi ostаli kolektivni i individuаlni plusevi ostаli su izа crveno-belih.“

Kada je reč o ocenama, ovaj put ću navesti samo ocene iz „Politike“ i „Novosti“, obzirom da „Žurnal“ nije objavio ocene igrača na svom internet portalu.

Politika:

CRVENA ZVEZDA: Bаjković 7,5, Ninkov 7,5, Mikić 7, Ćosić 7, Vilotić 7, Isаh 6,5 (od 79. Mijаilović 6,5), Evаndro 7,5, Kаdu 6,5 (od 46. Lаzović 7), Vešović 7 (od 55. Jeftić 7), Borhа 7,5, Kаluđerović 7,5.

PARTIZAN: Stojković 7,5, Miljković 6,5, Lаzevski 6,5, Sаvić 7, Krstаjić 6,5, Petrović 7, Kаmаrа 6, Tomić 6 (od 71. Bаbović 6), Ilić 6,5, Adijа 6 (od 46. Ilijev 6,5), Tejgo 6 (od 83. Smiljаnić 6,5).

Novosti:

CRVENA ZVEZDA: Bajković 7 – Ninkov 7,5, Vilotić 7,5, Ćosić 7, Mikić 6,5 – Isah 7 (od 79. Mijailović -), Kadu 7 (od 46. Lazović 7,5), Evandro 8 – Vešović 7 (od 55. Jevtić 7,5), Borha 8, Kaluđerović 7.

PARTIZAN: Stojković 7 – Miljković 6, Savić 7, Krstajić 7, Lazevski 6 – Petrović 7,5, Kamara 6,5, Tomić 6 (od 71. Babović -), Ilić 7 – Adija 6 (od 46. Iliev 6,5), Tejgo 5 (od 83. Smiljanić -).