Najava : Partizan – Crvena Zvezda

„Crvena zvezda, ja sam to rekao čim sam došao, uvek će ići na pobedu. Ja ću opet ići na pobedu. I ako ih stignemo do derbija na tabeli, ja ću ići tamo na pobedu. Crvena zvezda neće i ne zna drugačije igrati, jer sam ja takav, volim tako da igram i insistiram na ofanzivnoj igri. Znači, mi ćemo da idemo tamo da pobedimo kakav god da bude odnos. I ako budemo imali prednost, sigurno se neću povući, jer mi tako ne znamo igrati. Jer, neću tako da igramo!“ Robert Prosinečki.

Ovo pišem iz srca, da iskrenije jednostavno ne mogu, stvarno ne mogu, pored svog napora da izvučem apsolutno sve iz sebe. Možda sam ja i lud ili samo nisam normalan.  Svi koji me poznaju znaju da sam veliki narcis, fanatik.. ali Zvezdu volim više od sebe. Da, kad odem na moju „Marakanu“, ništa, ali apsolutno ništa mi nije bitno, osim Zvezdine pobede. Kad odem na gostovanja, želim samo onaj Zvezdin osećaj pobede, a nazad se peva „svuda grmi okolo“. Da kad u kafani čujem neku pesmu koja je opevana na Severu, ta pesma je na plejlisti i krenem odmah isti tekst. Da kad umrem, pevaće se „I na nebu tom na koje idem ja, sija moja ZVEZDA Crvena“ i tada znaću da sam nešto postigao i da sam srećan. Da bih umro za Crvenu Zvezdu, ma koliko to teško ili apsurdno, za neke, zvučalo. Ostavio sam mnogo devojaka koje nisu mogle da shvate i da se pomire sa tim šta je Crvena zvezda meni, jer umesto da se vidim sa njima ili da stanem uz njih kada je trebalo, ja sam uvek birao „Marakanu“, ispred svega. I zato ću sutra izabrati da budem na njihovom stadionu, jer volim Zvezdu.

Ja od Crvene Zvezde nisam dobio ništa. Niti sam tražio išta, osim da je volim i da pobeđuje. Da se svi na „Marakani“ radujemo tituli Zvezde. To ne može da se shvati, to ne može da se plati, taj osećaj naš kad pogodak Zvezdo daš, ne može nikako. Tog famoznog 16. aprila 2008. godine posvađao sam se sa svima i sa onima sa kojima nikad u životu nisam trebao, smeo, a kamoli da pomislim na to. Iako je trebalo, priznajem po prvi put u životu, nisam se nikad pokajao. Ako sam kriv zbog toga, spreman sam na kaznu, bilo koju. Neki bi pitali zbog koga, čega? Kao što je naš Aleksandar rekao – „ onaj ko ne voli Zvezdu koliko je ja volim, to ne može da shvati!“. Zvezdin neprijatelj je moj životni neprijatelj, Zvezdin prijatelj je moj brat. Zvezda je iznad svega. Naša radost njene su pobede, naša sreća njene su titule. Moja godina je Zvezdina godina. A pobeda nad njima je važnija i vrednija od bilo čega. Verujte mi na reč, važnija je od poljupca devojke koju volite, koju nestrpljivo čekate da vidite i sa kojom vam je svaki minut fenomenalan, sjajan kao godina bitan. Jednostavno, znam.  Jednostavno taj osećaj, pravi osećaj zvezdaša, ne može da se meri ni sa čim, to je nešto na šta si predodređen i rođen za to, i nema dalje. Zato kada se rodiš, moraš da znaš, ili grobar ili si pobednik, čovek, Zvezdaš. Molim te Zvezdo igraj, Zvezdo sad pobedi.  SAMO to. Vreme je da se stvari vrate na svoje mesto.

CZ N P

„Marakana“ :        69     35 20 14       114:76

„JNA“ :                   70      22 23 25        92:96

Ukupno :               139    57 43 39      207:171

Sve ukupno do sada je odigrano 226 derbija, uz  100 naših pobeda, 56 nerešenih ishoda i 70 poraza- gol razlika je 363:305.

Prvi „Večiti Derbi“ odigran je 5. januara 1947. godine, na stadionu „JNA(CDJA)“, po neverovatno niskoj temperaturi, -19 i pred oko 4.000 gledalaca. Pobedili smo 4:3. Jovan Jezerkić je zapisan zlatnim slovima u istoriji, kao prvi strelac u istoriji „Večitih Derbija“. I nije samo postigao prvi gol, već je bio trostruki strelac. Poveli smo 3:0, a zatim zamalo sami sebi oduzeli pobedu. Stjepan Bobek, Predrag Đajić autogol, Kašanin autogol – Jovan Jezerkić 3x, Predrag Đajić. Oni su prvi put pobedili već u sledećem derbiju, 27. aprila 1947. autogolom Branka Stankovića.

Mi smo poslednji put slavili pre dvadesetak dana u kupu – 1:0, prekinuvši post od tri godine bez pobede, ali na gostujućem terenu poslednji put smo pobedili i osigurali titulu 5. maja 2007. godine. Igor Burzanović i Nenad Milijaš su bili strelci za nas, a za njih Antonio Rukavina. U poslednja četiri prvenstvena derbija smo izgubili, a u poslednjih 7 prvenstvenih derbija nismo pobedili.

Prvi put derbi pod reflektorima bio je 50. derbi, 7.maja 1972 godine, a prvi derbi koji je direktno prenošen na TV bio je 37. „Večiti Derbi“, odigran 5. decembra 1965. godine.

Najposećeniji „Večiti Derbi“ bio je 59. prvenstveni derbi, odigran 7. novembra 1976. godine. Na „Marakani“ je bilo rekordnih 100.000 gledalaca, od kojih 90.142 sa plaćenim kartama. Pobedili smo 1:0, golom Zorana Filipovića. Derbi sa najmanje gledalaca bio je u 1/2 finalu kupa SCG, igran 11. maja 2005. godine, sa samo 8.000 prisutnih gledalaca.

Prvi crveni karton dobio je Ljuba Spajić, naše dete, naša legenda. A prvi derbi odigran bez golova je 29., 1. oktobar 1961. godine. Naš Vladimir Dišljenković je branio na pet utakmica i nije primio nijedan pogodak, Živorad Jevtić je odigrao 10 utakmica u našem dresu i nijednom nije poražen. Igor Burzanović je bio strelac na svom debiju u derbijima, a na 5 odigranih derbija, strelac je 4 gola. Zoran Filipović je bio naš trener na 4 „Večita Derbija“  i nije nijednom poražen.

Dva puta su „Večiti Derbi“ sudili stranci. 25. avgusta 1957. godine Italijan Liverani, a 2. marta 1958. godine, Austrijanac Kajner. Obe utakmice su igrane na našem stadionu i obe su završene rezultatom 2:2.

Naša najubedljivija pobeda je 6:0, 17. novembra. 1958. godine. A najteži poraz 7:1, 6. decembra 1953. godine.

Najefikasniji u međusobnim duelima je Marko Valok sa 18 postignutih golova iz Partizana na 18 odigranih utakmica, a kod nas Bora Kostić sa 13 golova. Dragan Džajić i Milan Galić su postigli po 9 golova, Kosta Tomašević 8, a Zoran Filipović 7 golova.

Najviše utakmica odigrao je Momčilo Vukotić 25. Bora Kostić je odigrao 23 utakmice, a Dragan Džajić 21.

Bela Palfi, Božidar Drenovac, Milivoje Đurđević, Miomir Petrović, Branko Zebec, Jovan Jezerkić, Anton Rudinski, Vasilije Šijaković, Velibor Vasović, Radivoje Ognjanović, Zvezdan Čebinac, Milan Babić, Dejan Joksimović,  Rqanko Borozan, Dalibor Škorić, Goran Milojević, Milko Đurovski, Kleo, Vladimir Stojković su nosili dresove oba kluba.

Zvezdina radost je jača od leptirića u stomaku i onog osećaja kada je svet Vaš. Mi smo vladari grada, Zvezda ima nešto, što niko nema. Ima nas. Srbija navija za Zvezdu, Beograd navija za Zvezdu. Jedan od najvažnijih razloga, zašto je Beograd jedinstven i poseban.

A ako se i dalje dvoumite da li da odete na derbi ili ipak da ne idete, ja ću Vam savetovati pozitivan odgovor. Zašto? Neodlaskom štetimo samo i isključivo sebi, a Zvezda mi je sve, Zvezda život je.  Ovaj korak moramo zajedno preći, sad smo Zvezdi najpotrebniji. Ako prolazimo kroz pakao, nastavljamo da koračamo. Ako ginemo, zajedno ginemo. Imamo izbor, na nama je šta ćemo uraditi sa njim. Moj izbor će uvek biti Crvena Zvezda, uvek iznad svega, uvek iznad svih.

Možeš da promeniš ulicu, čarape, devojku, prijatelje ali ne i klub za koji navijaš. Sa našim Robijem idemo do pobede. Za slavu, za nas, za titulu, za čast.

I kada budu prestale sve podele na svetu, uvek će ostati ona između NAS i njih. Sve što sad hoćemo je, da budeš opet ona prava ZVEZDA kao nekad pre!

Partizan – Crvena Zvezda, 23. april 2011., 18:30h, Jelen Super Liga 24.kolo, stadion : „JNA“, Beograd. Direktan prenos RTS1.