Ватерполиста Црвене звезде, Петар Ивошевић, постао је нови члан турског клуба Јузма, из Истанбула.

Ивошевић је још један од играча из трофејне генерације који је овог лета отишао из клуба. Пре Црвене звезде је наступао за Будву, Војводину и Партизан.

Петре, желимо ти све најбоље у наставку каријере.

Марко Аврамовић, доскорашњи ватерполиста Црвене звезде и репрезентације Србије, играч који је постигао гол који је црвено-белима донео титулу шампиона Европе, рођен је 24. августа 1986. године у Београду.

У Звезду је стигао 2011. године и за претходне три сезоне освојио шест трофеја: Лигу шампиона, првенство и Куп Србије у сезони 2012/13, као и Суперкуп Европе, шампионат и национални Куп у сезони 2013/14.

У својој првој сезони у клубу 2011/12 стигао је до финала плеј-офа и купа, постигао 41 гол у свим такмичењима и био четврти стрелац екипе. По десет пута се уписао у стрелце у лигашком делу шампионата и у Купу Европе, а по девет пута у Купу и квалификацијама за Лигу шампиона. У групној фази Купа Европе, коју је Звезда одиграла на грчком Хиосу, Аврамовић је у убедљивом тријумфу против турске Енке (14:3) постигао четири гола. Екипа Дејана Савића је стигла до четвртфинала овог такмичења, где је заустављена од Посилипа у Напуљу (3:6).

1009955_679287762132123_985339598_n

Марко Аврамовић је у историјској сезони 2012/13 са три гола у финалу Купа против Партизана (9:8) значајно допринео освајању првог Купа Србије у клупској историји. Са укупно четири поготка у овом такмичењу био је најефикаснији играч Звезде заједно са Страхињом Рашовићем, Андријом Прлаиновићем и Борисом Вапенским. У финалној серији плеј-офа је три пута био стрелац против крагујевачког Радничког у четвртој утакмици, а Црвена звезда је након тога у мајсторици стигла до наслова првака државе победом од 9:7. Шлаг на торти и велики успех који је мало ко очекивао била је титула шампиона Европе у Београду. Звезда је у финалу савладала Југ из Дубровника са 8:7, а гол који је клуб учинио бесмртним на светској ватерполо сцени постигао је управо Марко Аврамовић. Био му је то једини погодак на финалном турниру у главном граду Србије и на крају се испоставило победоносни погодак, којим је ушао у историју Црвене звезде и српског ватерпола. Марко је те сезоне постигао укупно 35 голова у свим такмичењима, од чега 16 у лигашком делу првенства Србије, а девет у Лиги шампиона и освојио триплу круну.

Минуле сезоне Звезда је такође стигла до три трофеја. Нови међународни пехар освојен је у Суперкупу Европе победом над Радничким из Крагујевца у Бечеју резултатом 9:8. У одбрани трофеја у Купу Србије постигао је један гол у финалу против Радничког (12:11). На крају је одбрањена и шампионска титула против истог ривала. Тако се бек црвено-белих, који је носио капицу са бројем седам, на сјајан начин опростио од клуба, јер ће у наредној сезони играти у румунској Орадеи.

Велики број медаља освојио је са репрезентацијом. Са јуниорском селекцијом Србије и Црне Горе има златну медаљу са Првенства Европе на Малти 2004. године. Најсјајнија одличја је узео и на Универзијади у Измиру 2005. и Медитеранским играма у Пескари 2009. године, затим на Светском шампионату у Риму 2009, Светском купу у Орадеи 2010. и три пута у Светској лиги 2007. у Берлину, 2010. у Нишу и 2011. године у Фиренци. Велику колекцију трофеја са Србијом употпунио је сребром са Светског првенства 2011. у Шангају, сребром са Шампионата Европе 2008. у Малаги и бронзом 2010. у Загребу, као и бронзаним одличјем са финалног турнира Светске лиге у Подгорици 2009. године.

 

Након доласка Обрадовића из редова Партизана, наш ватерполо клуб брзо је довео још једног играча из редова комшија.

Након доласка Обрадовића из редова Партизана, наш ватерполо клуб брзо је довео још једног играча из редова комшија.

Уговор са нашим клубом потписао је центар Никола Томашевић, на годину дана. Поред Томашевића уговор је потписао и Вељко Танкосић, доскорашњи члан Сингидунума.

Танкосић игра бека или крило, а потписао је такође на годину дана.

На данашњи дан рођена су два Звездина првака Европе у два различита спорта.

Слободан Маровић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде из најславније генерације, која је била шампион Европе, рођен је 13. августа 1964. године у Бару.

1378751_337161456420766_387760241_n   Прве фудбалске кораке направио је у Морнару из Бара, да би као четрнаестогодишњак стигао у омладинску школу Црвене звезде. Матурирао је у генерацији Стевана Дике Стојановића, Владе Стошића и Горана Милојевића. Са Диком је био цимер у омладинцима, а касније и пет година у првом тиму Звезде. Ипак, прво је морао да се докаже у другој средини, па је од 1984. до 1986. године наступао за Осијек у 26 лигашких утакмица, где му је тренер једно време био Љупко Петровић, са којим ће касније заједно у црвено-белом дресу покорити фудбалску Европу.

У Звезду се вратио 1986. године и у клубу играо све до 1991. Забележио је 171 званичну утакмицу уз пет постигнутих голова и учествовао у освајању три шампионске титуле 1988, 1990. и 1991. године, једног купа 1990. и Купа европских шампиона 1991. године.

За први тим је дебитовао на старту такмичења у Купу шампиона 1986. године, против Панатинаикоса (3:0) у Београду, када је одлично чувао Саравакоса, најбољег играча “зелених“ из Атине. У шампионату 1986/87 сакупио је 17 мечева уз гол који је постигао у убедљивој победи против Жељезничара (6:1). Наредне сезоне је био међу најстандарднијим играчима у екипи. У освајању титуле првака државе 1987/88 играо је на 30 утакмица и једном се уписао у стрелце, против Приштине (7:1) у другом колу, док је у купу био у тиму на свих осам мечева, али је Борац из Бањалуке у финалу нанео шокантан пораз Звезди у сред Београда (0:1). Маровић се у првој половини сезоне 1988/89 нашао “на леду“ код тренера Бранка Станковића, па није играо на мечевима против сјајног тима Милана у Купу шампиона, али се по одласку са клупе времешног стручњака поново усталио у екипи. Одиграо је 23 лигашка сусрета, али је Војводина стигла до титуле испред београдских црвено-белих.

Слободан је био незаменљив у екипи у одличној сезони 1989/90. Одиграо је свих шест мечева у Купу УЕФА, на домаћој сцени допринео освајању дупле круне са 27 првенствених мечева у којима је постигао по гол против Војводине (1:2) и Рада (4:2) уз још седам наступа у освајању трофеја у најмасовнијем такмичењу. Круна целе генерације била је титула шампиона Европе 1991. године у Барију. Леви бек црвено-белих је у походу на европски трон био стандардан члан дефанзивне линије. Убацивао се из другог плана и истицао брзином. Одличну партију пружио је против Глазгов Ренџерса у Београду. Одиграо је свих девет утакмица, од којих је на седам био у стартној постави. У одбрани шампионске титуле у последњој сезони целовите СФРЈ лиге на 27 мечева постигао је гол у победи против Сарајева од 4:1.

Изјаловиле су му се понуде Астон виле и Болоње, па је касније каријеру наставио у шведском Норчепингу, за који је до 1994. године одиграо 59 лигашких утакмица уз пет погодака. Са овим клубом је освојио Куп Шведске 1994. године, а наступао је и за дански Силкеборг од 1994. до 1995. године у 15 првенствених сусрета. Након тога је једно време тренирао са Звездом, а каријеру је завршио у Кини играјући за Шенжен од 1996. до 1997.

Дрес репрезентације Југославије носио је четири пута. Дебитовао је 29. августа 1987. године против СССР-а (0:1), а последњи меч за национални тим је одиграо 14. новембра 1989. против Бразила (0:0). По завршетку играчке каријере бавио се менаџерским послом, био спортски директор Морнара из Бара и асистент тренера Црвене звезде Роберта Просинечког од 2010. до 2012. године.

Виктор Рашовић, млади ватерполиста Црвене звезде, шампион Старог континента са црвено-белима, рођен је 13. августа 1993. године у Београду.

viktor_rasovic

Од 2010. године члан је Црвене звезде са којом је учествовао у освајању титуле шампиона Европе 2013. године, Суперкупа Европе 2013, две шампионске титуле 2013. и 2014. и два национална купа 2013. и 2014. године.

Ватерполом је почео да се бави у ВК Београд 2000. године уз старијег брата Страхињу са којим је за први тим овог клуба заједно одиграо једну сезону. Браћа Рашовић су у црвено-бели табор стигла 2010. године. Виктор је у сезони 2010/11 постигао укупно 18 голова у свим такмичењима. Најбољи учинак имао је у домаћем првенству, где се девет пута уписао у стрелце, а клуб је заузео треће место у плеј-офу, четврто у Евроинтер лиги, а у купу је заустављен у полуфиналу. У сезони 2011/12, млађи Рашовић је био пети стрелац Звезде са 24 поготка у свим такмичењима, а екипа Дејана Савића је отишла корак даље стигавши до финала плеј-офа и Купа Србије.

У историјској сезони 2012/13, када је Звезда освојила сва такмичења у којима је учествовала – Лигу шампиона, титулу и Куп Србије, Виктор Рашовић је пружио запажене партије. Постигао је укупно 34 гола, од чега 17 у најелитнијем европском клупском такмичењу. У победи против Кројцлингена (24:12), четири пута је матирао чувара мреже противничког тима, а био је стрелац једног гола и у финалу против дубровачког Југа (8:7), када је у Београду пред Звездиним навијачима освојен европски трон. У мајсторици финала плеј-офа против крагујевачког Радничког два пута се уписао у стрелце у тријумфу од 9:7, за освајање прве Звездине титуле након паузе од две деценије. Његови голови са крила много пута су донели радост навијачима клуба који је за кратко време израстао у ватерполо гиганта и поред покушаја ватерполо моћника да те успехе омаловаже.

Претходне сезоне је са 29 погодака био пети стрелац клуба. У освајању Суперкупа Европе постигао је један гол у тријумфу против Радничког из Крагујевца од 9:8 у Бечеју. У лигашком делу првенства Србије забележио је 18 погодака и значајно допринео одбрани оба домаћа трофеја. После бројних одлазака играча из клуба овог лета, очекује се да браћа Рашовић уз Шефика и Саву Ранђеловића буду ослонац тима који ће покушати да што боље репрезентује Звезду на свим фронтовима, а навијачи се надају и неким појачањима како би клуб могао да се бори за трофеје у Србији.

Председник БВК Црвена звезда, Виктор Јеленић за МЦЗ је изјавио да очекује да Денис Шефик остане и наредне сезоне у клубу.

Председник БВК Црвена звезда, Виктор Јеленић за МЦЗ је изјавио да очекује да Денис Шефик остане и наредне сезоне у клубу.

„Очекујем да Шефик остане. Ништа није готово, док се не потпише. За остало има времена, прелазни рок још траје. „

Рашовићи и Ранђеловић су сигурни.

„Имају уговор, остају у Звезди.“

Председник Јеленић је за МЦЗ потврдио да је од сутра нови играч Црвене звезде Димитрије Обрадовић (1994.годиште), млади универзалац, који стиже из редова „Вечитог ривала“.

Нови одлазак из ватерполо клуба Црвена звезда. Џон Ман је напустио клуб и постао нови ватерполиста француског Марсеља.

После Бориса Вапенског (Егер), Андрије Прлаиновића (Про Реко), Николе Рађена (Олимпијакос), Марка Аврамовића (Орадеа), Николе Вукчевића и Филипа Кљајевића (Галатасарај), као и Михајла Милићевића (Америка), Ман је осми играч који је напустио клуб. Џон Ман је прошло лето дошао у Црвену звезду из Нервија, а наступао је и за Барселонету.

У клуб је стигао само млади Радомир Драшовић, а са позајмице из Фиренце се вратио Никола Ешкерт. После европског злата, несумњиво ће златни Ранђеловић бити међу најтраженијима, а браћа Рашовић су драгуљи које би свако волео у свом тиму. И за њих постоје понуде.

Џоне, срећно!

У 2013. години ватерполисти Црвене звезде освојили су све: дуплу круну, Лигу шампиона и Суперкуп Европе. 

Од пре неколико дана у продаји се налази књига „Година трофеја”, у којој је представљена шампионска година ватерполиста Црвене звезде.

Књига има 79 страна и илустрована је бројним фотографијама, садржи све статистичке податке, приказ свих играча и чланова стручниг штаба. Посебан део се односи на приче о сваком такмичењу, признањима и наравно, навијачима.

Књига „Година трофеја“ може се купити по цени од 2.990 динара у Ред Стар шопу, на стадиону Црвене звезде. 

Центар БВК Црвена звезда и репрезентације Црне Горе, Никола Вукчевић, нови је ватерполиста турског шампиона Галатасараја.

Вукчевић је прошлог лета појачао црвено-беле и освојио дуплу круну и Суперкуп Европе. Наступао је још за Будву и Јадран из Херцег Новог. Са Галатасарајем ће потписати уговор на две године са опцијом продужетка на још једну.

Вукчевић је пети играч који је напустио Црвену звезду. За њим у Галатасарај ће и Филип Кљајевић, док се очекује и одлазак Петра Ивошевића. Нови тренер Галатасараја је Жарко Петровић, бивши помоћник Дејана Савића, а у Инстамбулу већ трећу сезону успешно наступа и Срђан Аксентијевић.

Никола, хвала и срећно.

Марко Аврамовић нови је ватерполиста румунске Орадее. Серија одлазака се наставља, у наредним данима очекује се још одлазака.

Аврамовић је три године носио Звездину капицу и често био стрелац одлучујућих голова, капитен у одсуству Андрије Прлаиновића и непрелазна карика у одбрани и тактици Дејана Савића. Постигао је одлучујући гол у финалу Лиге Шампиона против Југа и одлучујући гол за петерце против Про Река. Са Црвеном звездом је освојио две дупле круне, Лигу Шампиона и Супер Куп Европе. Каријеру наставља у румунском шампиону, Орадеи, заједно са бившим капитеном Гојком Пијетловићем. Аврамовић је четврти ватерполиста који је напустио Црвену звезду, после Бориса Вапенског (Егер), капитена Андрије Прлаиновића (Про Реко) и Николе Рађена (Олимпијакос). Егзодус се наставља.

Авро, хвала на свему. Све најбоље.

После Бориса Вапенског и Андрије Прлаиновића, и Никола Рађен је напустио Црвену звезду. Каријеру наставља у братском Олимпијакосу.

Рађен се после две феноменалне године враћа у Грчку, где је у сезони 2011/12 наступао за Иос. За две године у Црвеној звезди је освојио шест трофеја и био члан нестварног „дрим-тима“.

Никола, мајсторе, хвала на свему!

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!