Срамно понашање „институције“

Навијачи „Вечитог ривала“, они који себе називају „институцијом“ пали су на најважнијем испиту. Људском.

Одиграће Црвена звезда и Партизан много дербија, биће победа и пораза, великих тензија, породице играча су одавно „учесници“ али срамота је достигла највиши ниво. Српска култура и српски спорт су доживели тежак ударац.

У тренутку када је требало минутом ћутања одати почаст великом Ранку Жеравици, навијачи Партизана нису то учинили. Нису ћутали, већ су повицима искористили прилику за вређање других особа и породица, у тренутку када се одаје почаст једном од највећих имена српске кошарке. Мисле да су тако „занимљиви“ и да су „мангупи“. Раније је бити мангуп значило прићи девојци, освојити је пре других удварача и отићи са њом испред њих. Данас си „мангуп“ када гомили клинаца даш пример какав човек никада не треба да будеш. Пар навијача Црвене звезде је несвесно урадило исто, јер је брзоплето хтело да одговори другој страни.

Тужно је да они и не знају ко је Ранко Жеравица и шта је урадио за њихов клуб. Још тужније је да се клуб није оградио и критиковао овако понашање. Тужно је јер смо на ово навикли. Тужно је јер ће се прећи и преко овога и све заборавити. Дотле смо стигли.

За информацију оних који себе називају „институцијом“ – паралелно са радом у репрезентацији Југославије, господин Ранко Жеравица је био на клупи КК Партизан, селектирао тим предвођен Драженом Далипагићем и Драганом Кићановићем и имао пресудан утицај на успехе клуба. Таквом човеку нису указали минутом ћутања почаст.

Црвену звезду је водио од 1980. до 1986.године и рекордер је по броју победа као тренер, 167 победа на 272 утакмице.

Незнање сваком можемо опростити, чивек се учи док је жив. Али, срамоту морате сами да носите, иако се данас заборавља све. Кратко је памћење, лоше је добро.