Страхиња Рашовић, некадашњи ватерполиста Црвене звезде, рођен је 9. марта 1992. године у Београду. Члан црвено-белих, велика узданица, а често и најбољи стрелац био је од 2010. до 2015. године.

Каријеру је почео у Ватерполо клубу Београд, а 2010. године је заједно са млађим братом Виктором прешао у Звезду. Већ у првој сезони у тиму Црвене звезде истакао се врло добрим играма, иако је био међу најмлађим играчима у екипи. Био је други стрелац Звезде у првенству са 20 голова (један мање од Дејана Савића), а црвено-бели су били трећи у лигашком делу, док су и у плеј-офу заузели исту позицију, а Рашовић је са шест погодака поново био други стрелац екипе. У сезони 2010/11 постигао је укупно 34 гола. Више погодака у капици Црвене звезде забележио је само садашњи тренер црвено-белих Дејан Савић и то 45 у свим такмичењима.

Звезда је константно напредовала из године у годину, а са њом и Страхиња Рашовић, који је у сезони 2011/12 био водећи голгетер клуба у лигашком делу делу шампионата Србије са 20 голова, као и у Купу са 13 погодака, а екипа је у оба такмичења стигла до финала, док је у Купу Европе догурала до четвртфинала. У сезони 2011/12, Страхиња је постигао 47 голова у свим такмичењима, а више пута се од њега у стрелце уписао само Југослав Васовић, који је уписао 72 поготка.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz-strahinja_rasovic-e1425864597652Лета 2012. Звезду су појачали асови светског ватерпола Андрија Прлаиновић, Денис Шефик, Душко Пијетловић, Никола Рађен и талентовани Борис Вапенски. Клуб је са великим амбицијама ушао у сезону 2012/13. Ипак, мало ко је веровао да ће Звезда освојити сва три трофеја, Лигу шампиона, Првенство и Куп Србије, али се управо то и десило. Страхиња Рашовић је у капици са бројем 2 био најбољи стрелац клуба у целој сезони са 79 постигнутих голова. Био је први снајпер екипе у лигашком делу шампионата (40 голова), плеј-офу (13 погодака) и у Купу Србије (четири гола, колико су постигли и Аврамовић, Вапенски и Прлаиновић), док је у Лиги шампиона био трећи стрелац тима са 22 поготка. У полуфиналу елитног такмичења против шпанске Барселонете црвено-бела хаубица са бројем два је постигла три гола, док се у финалу против дубровачког Југа једном уписао у стрелце, а Звезда је по први пут постала шампион Европе у ватерполу и то у Београду. У финалу Купа против Радничког, два пута је матирао чувара мреже Крагујевчана за први трофеј Звезде у ватерполу после 20 година паузе и први Куп у клупској историји. Свој пуни допринос дао је и у пет утакмица финалне серије плеј-офа против Радничког за триплу круну у незаборавној сезони 2012/2013.

Прочитајте још  Борјан: Штета, велика штета

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11044580_899852393408991_8770529216030974448_n

Током 2013/14 са црвено-белима је освојио још једну триплу круну, а екипа је у сва три финала славила против крагујевачког Радничког. У Суперкупу Европе трофеј је освојен тријумфом у Бечеју победом од 9:8 уз један погодак младог аса. Затим је одбрањен Куп тријумфом од 12:11 чувеним голом Дениса Шефика, а Страхиња је са пет голова уз Бориса Вапенског био најбољи стрелац екипе на финалном турниру. Највише голова у тиму постигао је и у квалификацијама за Лигу шампиона (12) и лигашком делу Првенства Србије (33), да би се екипа радовала и одбрани титуле са 3-0 у победама против Радничког у финалној серији. Старији од браће Рашовић је у плеј-офу забележио осам погодака, не рачунајући један из петерца са друге утакмице финалне серије против Радничког. Са 59 голова у целој сезони 2013/14 још једном је био голгетер клуба и на тај начин ушао у историју црвено-белих као најбољи стрелац у време највећих успеха.

Прочитајте још  Алимпијевић: Нисмо заслужили победу

Његови прецизни шутеви са крила донели су много радости Звездиним навијачима. У сезони 2014/15 поново је био главна узданица браниоца титуле у нападу. Са 14 голова био је далеко најефикаснији ватерполиста Звезде у квалификацијама за Лигу шампиона, као и у Купу са два поготка колико је постигао и капитен Сава Ранђеловић. Рашовић је затим био најбољи стрелац црвено-белих и у Триглав регионалној ватерполо лиги са 44 гола, док је у плеј-офу шампионата Србије постигао 20 голова, још једном био најефикаснији у тиму и сезону завршио са укупно 80 погодака у свим такмичењима. Ипак, знатно измењена и подмлађена екипа није могла до одбране трофеја, а Страхиња је на крају сезоне са братом Виктором прешао у шпанску Барселонету.

У Барселонети је наставио са успесима и освојио две дупле круне, и био је проглашен прошле сезоне за МВП завршног турнира Купа Шпаније.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је против Шпаније у Светској лиги, 2014. године освојио је Светски куп у Алматију и то као најбољи стрелац подмлађеног националног тима уз Гаврила Суботића са по 11 голова, једним мање од првог стрелца турнира Брета Бонанија (САД), који је забележио 12 погодака. Играо је и у Светској лиги 2015. и постигао шест голова, али није био део екипе на финалном турниру. Са млађим репрезентативним категоријама освојио је бројне медаље на великим такмичењима: злато на Светском првенству 2011. у Грчкој, сребро на Европском шампионату у Београду, злато на Универзијади у Кини, Бронзу на Првенству света 2009. и злато на Ејофу у Београду 2007. године.

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz