Таренс Кинзи, кошаркаш Црвене звезде, рођен је 21. марта 1984. године у Тампи на Флориди.
Члан црвено-белих је од 28. децембра 2015. године и до сада је на 21 утакмици у свим такмичењима остварио учинак од 203 поена (9,7 у просеку).
Најбоље партије у Евролиги пружио је у победама против Локомотиве (80:66), када је убацио 19 поена уз четири асистенције, три скока и одличан шут за два поена 7/11 и у тријумфу над Панатинаикосом (69:67), када је такође забележио 19 поена уз четири скока и три украдене лопте (4/7 за два, 1/2 за три поена, 8/8 слободна бацања) уз 24 индексна поена. У Евролиги на 10 мечева за Звезду бележио је просечно 9,7 поена, 2,3 скока и 2,1 асистенцију уз проценат шута за два поена од 51,6 одсто и 92,3 одсто са линије слободних бацања. На финалном турниру Купа Радивоја Кораћа у Нишу био је најбољи стрелац клуба са просеком од 14 поена на два меча. У АБА лиги је заблистао када је било најпотребније, на првој утакмици полуфиналне серије плеј-офа, са постигнутих 16 поена (тројке 3/6), а просеци у регионалном такмичењу ове сезоне су му 8,7 поена, по 2,3 скока и асистенције уз одличне проценте шута за три поена (53,3 одсто) и са линије слободних бацања (83,3 одсто).
Кинзи је средњу школу “Томас Џеферсон“ завршио у родном граду, а чувени колеџ Северна Каролина похађао је од 2002. до 2006. године и у последњој сезони 2005/06 пружио најбоље игре. На 38 мечева остварио је просечно 15,8 поена и 4,6 скокова.
Иако те 2006. године није драфтован, његове одличне партије са колеџа нису прошле незапажено, па је постао члан Мемфис Гризлиса, где је у својој руки НБА сезони 2006/07 остварио солидан учинак од 7,7 поена, два скока и 1,1 украдену лопту за просечно 20,1 минут у игри на 48 сусрета од којих је 12 почео у стартној постави. Наредне 2007/08 минутажа му је драстично опала, па су и бројке биле скромније: 3,6 поена и 1,1 скок на 11 утакмица за нешто више од осам минута у просеку. Исте сезоне отиснуо се у Турску, где је за Фенербахче бележио 8,8 поена и 2,8 скокова на 12 мечева у Евролиги и 9,2 поена, 4,8 скокова и 1,2 украдене лопте у турском шампионату, где је освојио титулу првака.
У НБА лигу се вратио већ у сезони 2008/09, али је имао улогу резервисте у Кливленду, изузев периода када су због повреда ван терена били Делонте Вест и Александар Павловић. Таренс је за Кавсе одиграо 50 утакмица, три као стартер, и за нешто више од пет минута у просеку бележио два поена.
Након истека једногодишњег уговора са “Коњаницима“, вратио се у Фенербахче и освојио титулу и Куп Турске у сезони 2009/10. У Евролиги је бележио 10,1 поен и три скока на 10 мечева, а у турском првенству 9,5 поена, 3,8 скокова и 1,5 украдених лопти на 36 утакмица. Наредне сезоне је поново освојио дуплу круну уз нешто слабији учинак у шампионату од 5,9 поена и 3,1 скок, док је у Евролиги имао просек од 8,4 поена, 2,8 скокова и 1,4 украдене лопте. Сезону 2010/11 одиграо је у дресу Ефеса уз учинак од 8,2 поена, 3,8 скокова и 1,6 украдених лопти у Евролиги и 8,1 поен, три скока у турском првенству.
Покушао је да се наметне у Голден Стејт Вориорсима у предсезони, али није ушао у финални ростер, па је касније потписао уговор са Скаволинијем из Пезара, где је играо од децембра 2012. до априла 2013. године и на 16 мечева у Палаканестру остварио учинак од 12,4 поена, 6,6 скокова и 2,1 украдену лопту, да би остатак сезоне провео у Уникахи и у АЦБ лиги на пет сусрета имао 2,2 поена и 1,4 украдене лопте по мечу. Уследила је сезона у Партизану 2013/14, где је у Евролиги пружио запажене игре: 14,2 поена, 4,6 скокова, 1,8 украдених лопти на 16 утакмица и 13,2 поена, 4,5 скокова, по 2,1 асистенцију и украдену лопту у АБА лиги, али се повредио у марту на мечу против Цибоне и завршио сезону.
Након опоравка заиграо је за Нижњи Новгород и одиграо на високом нивоу у сезони 2014/15. У Евролиги је на 17 мечева бележио 13,6 поена, 5,1 скок, 1,8 асистенција и 1,6 украдених лопти, док је у ВТБ лиги имао 12,6 поена, 3,8 скокова, 2,4 асистенције и 1,5 украдених лопти.
По доласку у Звезду истакао је да га не интересује екипа Партизана за коју је играо у блиској прошлости, већ да је дошао да помогне Звезди као прави професионалац. Међутим, на другој страни је очекивано добио отворене прозивке од стране присталица црно-белих и некадашњих звездаша на радном задатку на трибинама. Прошло је време када су Звездине перјанице директно или индиректно прелазиле у редове вечитог ривала попут Дејана Томашевића, Милоша Вујанића, Јове Станојевића, Луке Богдановића или Лоренса Робертса. Тиме је скинута још једна фама којом су се комшије годинама заваравале, јер као што гласи рефрен песме групе “Перо Деформеро“ – “Ту нема љубави“, а камоли некаквих часова о којима стално говоре. Сада квалитетни кошаркаши долазе у редове стандардног евролигаша и најјачи клуб у Србији, а то је Црвена звезда.
