Прошла је 41. година од како је Стонотениски клуб Црвена звезда тог 13. маја 1980. године, након пуне три деценије, реактивиран и како је кренуо да ниже успехе. Пуних 13 година било је потребно да црвено-бели стигну до прве шампионске титуле коју је освојила екипа у саставу Зоран Калинић, Љубомир Павасовић, Игор Подносов и Бојан Веселиновић, а коју је са клупе предводио врсни тренер Владимир Јушић. Након те прве, успеси су се низали и овог 16. маја 2021. године црвено-бели прослављају јубиларну десету титулу националног шампиона.
СТК Банат Зрењанин – СТК Црвена звезда 0:4
Само капитен Марко Јевтовић и момци који су чинили екипу, тренер Слободан Тасковић, руководство клуба, чланице женског клупског састава предвођене капитеном Недом Кандић и нас пар који смо свако на свој начин покушавали да свима њима са стране пружимо „ветар у леђа“, знамо са каквим све проблемима се клуб сусретао још од претходног лета када им је дословце забрањено да се у финалу плеј-офа боре за шампионски пехар. Међутим, инат, пркос, понос и жеља од тог тренутка превладали су разочарење и сви заједно кренули смо у пројекат који је требао и морао да доведе до циља који је коначно и остварен.
Лета 2020. године на нашем порталу објављен је текст под насловом „Ово лето на трофеј мирише“. Повод за писање истог била су појачања која су договорена и која су својим знањем и искуством гарантовала титулу. Поред момака који су већ били у екипи, мајицу са Звездиним грбом требали су да понесу словеначки репрезентативац Бојан Токић, српски представник на предстојећим Олимпијским играма у Токију Жолт Пете и интернационалац из Бахреина Мохамед Абас. Ипак, да све не буде тако идеално постарала се добро позната здравствена ситуација у целом свету, па су црвено-бели на старту новог шампионата могли само да рачунају на Мохамеда Абаса, али је и он након уводних суперлигашких турнира отишао у домовину да предахне и није могао да се врати у Београд до пред готово сам финиш шампионата. Из истих разлога Жолт Пете је црвено-бели дрес понео тек у другом делу првенства, али се и то показало као сасвим довољно да се трофеј врати у дворану на западној трибини стадиона „Рајко Митић“, док је можда и најзвучније појачање Бојан Токић пропустио целокупан шампионат.
Без обзира на све проблеме момци који су били у екипи од старта су изгарали, борили се и први део шампионата окончали на другој позицији иза званичног шампиона зрењанинског Баната са претрпљена пораза у првих 11 мечева, а мора се напоменути да је овосезонски шампионат био изузетно квалитетан с`обзиром да су поред традиционално квалитетног састава из Зрењанина и екипе Железничара из Ниша и београдсог Партизана имале квалитетне саставе предвођене интернационалцима, а још неколико екипа је било које су могле да изненаде уколико се не схвате озбиљно. Још у најави овог последњег кола и одсудне „битке“ у граду на Бегеју изнели смо како је протекао пролећни део шампионата, а посебно смо се осврнули на тај, испоставиће се, кључни сусрет који је половином месеца марта одигран на нашем највећем стадиону у којем су црвено-бели себи доказали да могу да савладају и зрењанински састав.
У данима који су претходили одлучујућем сусрету било је видљиво да сви у екипи првенствено верују у себе, да су психолошки стабилни и да у зреанински „Медисон“ одлазе са правилним размиљањем да на терену великог ривала немају шта да изгубе и да само могу добити, чиме је било јасно да је много већи притисак на домаћину који након три године може и мора изгубити све. Тако је и било…
Вероватно је у овом тренутку и непотребно помињати и дубље се упуштати у анализу сусрета. Довољно је само рећи да су Зрењанинци на домаћем терену претрпели катастрофу коју ће дуго памтити, јер тешко је и присетити се када су поражени максималним резултатом, а камо ли када се то последњи пут догодило управо у њиховој дворани. Никола Стругаревић је у уводном мечу након велике борбе резултатом 3:2 савладао Марка Петкова, а када је Марко Јевтовић у другом дуелу истим резултатом победио „непобедивог“ Шпанца Диога Карваља било је јасно да се нешто велико спрема. Тећи сусрет започео је са два брзински освојена сета Жолта Петеа, али је Илија Мајсторовић успео за тренутак да унесе неизвесност освојивши трећи сет. Међутим, момак који са рекетом у руци делује тако сигурно и за кога се просто сматра да у домаћем шампионату не може да изгуби меч, још једном је показао психолошку стабилност, славио у четвртом сету и Звезда је стигла до великих 3:0.
У четвртом дуелу за нашу екипу наступио је капитен Марко Јевтовић. Сви који смо имали прилике са њим да разговарамо након оног београдског одмеравања снага Црвене звезде и Баната у којима је он доживео два пораза, знали смо колико је и поред екипног тријумфа био несрећан због својих лоших партија и било је јасно колика је његова жеља да покаже да је то био само слаб дан проузрокован великом жељом. Од самог старта било је видљиво да је и физички и психички потпуно спреман. Сам говор тела јасно је показивао да овога пута за њега пораз није опција. Тако је и било. Марко Петков је савладан у три сета и правда је задовољена. Управо Марко Јевтовић, капитен наше екипе, момак који целе сезоне „вукао“ целокупан тим, момак којег је COVID-19 пре годину дана спречио да учини ово што је сада урадио, директно он је својом фантастичном партијом у последњем мечу у сезони 2020/21 донео Црвеној звезди шампионску титулу, 10. у историји црвено-белог стонотениског колектива. Ако правда постоји, овиме је потпуно задовољена.
СТК Црвена звезда је шампион Србије за сезону 2020/2021!!!
– Појединачни резултати:
М. Петков – Н. Стругаревић 2:3 (9:11, 11:4, 9:11, 11:8, 9:11)
Д. Карваљо – М. Јевтовић 2:3 (11:8, 8:11, 11:5, 9:11, 6:11)
И. Мајсторовић – Ж. Пете 1:3 (4:11, 3:11, 11:9, 10:12)
М. Петков – М. Јевтовић 0:3 (11:13, 4:11, 4:11)
За анализу целокупне сезоне биће времена. Ово је време славља и Звезда мора да слави. Само ћемо рећи да су шампиони Србије у стоном тенису за сезону 2020/2021 постали: Марко Јевтовић капитен екипе, Никола Стругаревић, Жолт Пете, Владимир Радоњић, Мохамед Абас, Даниел Тоађер, Мирослав Јелача и тренери Слободан Тасковић и Иван Такач.
