Најава: Слобода – Црвена звезда

 Ватромет, радост, снага. Туга, чемер, јад. У само неколико дана се као годишње доба смењује лице Црвене звезде. Од црвене рапсодије до плаве романтичности. Дерби, какав треба буде, коначно у правом светлу. Све што треба да краси један велики, прави дерби је свет видео и чуо. А онда, све то падне у воду када у последњих 10 дана два пута изгубите од истог противника, који вас удаљи од циљева и доживиш четврти пораз у шест мечева. Вину нас високо, па нас разбију од дно.

Наш наредни противник је незгодан и има чудну историју. Звали су се Слобода Поинт Севојно, па су вратили своје име Слобода Ужице. Дебитантску сезону су почели овако – имали два имена, били из једног града, а своје утакмице играли као домаћин у другом граду, Лучанима. Бивши клуб настао је пре три године године спајањем Слободе из Ужица и Севојно Поинта, такође из Ужица или правилније речено, из села Севојно које припада граду Ужицу. Након пар безуспешних сезона, под покровитељством града Ужица, да се домогне Суперлиге, покренута је иницијатива о фузионисању ФК Слободе са ФК Севојном, које је управо, после пар успешних сезона дошао до Супер лиге. 24.јуна 2010 године на одвојеним скупштинама оба клуба, донета је одлука о припајању и стварању једног новог – Слобода Поинт Севојно. Све то да би град Ужице, коначно био на фудбалској мапи Србије. Прави клуб, Слобода је основана 1925. године, а оснивач је исти који је основао и Раднички Ниш, Милош Марковић. Иницијативом ужичких радника у пролеће 1925. године основано је спортско друштво под именом Ужички раднички спортски клуб Слобода. Оснивачи су били Милош Марковић (две године раније основао и нишки Раднички) и Јосип Шибер. Иако формирано као друштво спортова, фудбал заузима централно место. Прву званичну утакмицу Слобода је одиграла 24. јуна 1926. године против Младог Радника из Крагујевца, данашњег Радничког, а меч је завршен нерешеним исходом, 2:2. 1929. године клуб је учлањен у Југословенски ногометни савез и Радничку спортску заједницу. Финансијски разлози су утицали да клуб почетком четврте деценије прошлог века не учествује у званичним такмичењима, већ је углавном играо пријатељске мечеве. Идеје комунистичког покрета имале су упориште и у Слободи, па полиција забрањује рад клубу. Као наследник, убрзо се оснива УСК Грађански коме прилази и постојећи клуб Ера. 1938. године следи нова забрана рада, а годину дана касније се клуб обнавља под именом Будућност. Међутим под тим именом није ни заживео, јер је убрзо уследио рат. У окупираној земљи, није деловао, а многи фудбалери учествују у одбрани земље. Из рата се велики број њих није вратио. 5. маја 1945. године клуб се обнавља под старим именом, Слобода. Већ следеће године Слобода постаје првак округа, а следе сезоне у првенству Србије. Реорганизацијом је затим сврстана у Крагујевачки подсавез. До 1947. игра мечеве у Крчагову а затим прелази на нови стадион на Беглуку, где игра под лампионима прву ноћну утакмицу са београдским Металцем.

Прву сезону су завршили на седмом месту, а претходну на петом месту. Играју добро и ове сезоне, тренутно су седми на табели, четири бода испод трећепласиране Војводине. Предвођени тандемом у нападу, искусним Предрагом Ранђеловићем и препорођеним Бразилцем Тјагом Галваом, који су постигли заједно 11 од укупно 17 постигнутих голова целог тима, Слобода је непоражена у Ужицу. Под „Беглуком“, по бод су извукли Доњи Срем, Војводина и Нишлије. Занимљиво је да је Слобода једини тим чији тренер Љубиша Стаменковић, познатији као Пискавац, је на клупи клуба већ пету годину! Узимајући у обзир и мандат на клупи Севојна, што је у Србији преседан. Самопрокламовани најбољи тренер у Србији, осим својих бомбастичних изјава, може да се подичи и заиста великим успехом, оно што, за сада, ником у Србији није пошло за руком. Тренер Слободе, пре фузионисања са Севојном, био је Зоран Његуш, на почетку своје тренерске каријере. Слобода се полако афирмише као клуб који продаје своје најбоље играче, а већ у новој сезони се стабилизује. После Максимовића и Касалице, ове сезоне се прича о Галвау, а по речима људи из клуба, питање је када ће у први план избити неко име из Слободине школе. А у тиму имају доста искусних играча, попут поменутог Ранђеловића, Ловрић, голман Ранковић, Максумић, Бељић и можемо рећи, Пилиповић.

ЦЗ Н С
Београд : 3 3 0 0 7:1
Ужице :   4 3 1 0 10:2
Укупно : 7 6 1 0 17:2

• Слобода је своје мечеве као домаћин играла у Лучанима. Само мечеви са Слободом су урачунати.

19. фебруар 1967. године је најзначајнији датум у историји Слободе. Тада је Црвена звезда гостовала у Ужицу по први пут, у 1/16 финала Купа Југославије, Маршала Тита и победила тек после продужетака, 2:1. Забележено је да је било присутно 14.000 гледалаца, највише икад у Ужицу. У Београду, на “Маракани” први сусрет је одигран 17. фебруара 1996. године, када смо голом Небојше Крупниковића из једанаестерца, славили 1:0.

Прошли дуел у Ужицу је био спектакл за домаће. Под реновираним „Беглуком“, гостовала је Црвена звезда а Ужичани ношени публиком и пуни мотива, екипи Роберта Просинечког узели битан бод, 1:1. Голом Филипа Касалице је повела Слобода, а Кристијан Борха је у 86. минуту поравнао на коначних 1:1. То је био први бод Слободе у дуелу против нас. После више од годину дана, поново смо у Ужицу.

Од играча има доста занимљивих који су носили дресове оба клуба. Немања Видић и Срба Стаменковић су рођени Ужичани и поникли су у школама Слободе, па прешли у школу Црвене звезде. Никола Максимовић и Филип Касалица су носили Слободу до прошле јесени. Још један рођени Ужичанин је био капитен Црвене звезде, Зоран Његуш, а дресове Слободе и Звезде су носили још и Петар Кривокућа, Милан Живадиновић, Милован Ђорић, Мирослав Павловић – Павика, Иван Вукомановић…

Остале су још две утакмице до краја првог дела сезоне. Раније би нам била рутина и шанса да повећамо разлику, данас стрепимо да је смањимо. А онда нове турбуленције, сазиви, идеје, „нова Звезда“, по завршетку полусезоне. Надам се неком лудом сну, у коме ћу следеће године писати да се Црвена звезда после дуела са Атлетиком из Мадрида или ЦСКА из Москве у Лиги Шампиона, односно, Фејнорда или Фиорентине у Европа Лиги, спрема за дуел са Слободом за завршно гостовање неугодним Ужичанима, у дербију кола, у првом делу сезоне. До тада, Црвена звезда у Ужицу покушава да одржи минус пет у односу на првопласираног „Вечитог ривала“, који по повратку из Бакуа и ремија са шампионом Азербејџана у Европа Лиги, игра са фењерашем из Смедерева. А ти Звездо, играј фудбал, бори се…

Слобода – Црвена звезда, недеља 25.октобар 2012. 13:00h Јелен Суперлига 14. коло 2012/2013, стадион : „Градски на Беглуку“, Ужице.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?