Malo je onih koji su proteklih godina verovali da će Crvena zvezda jednoga dana imati pouzdanog golmana u Bobanu Bajkoviću. Momak koji je punio novinske stupce svime samo ne fudbalom, delovao je kao samo još jedan fudbaler koji će proći Marakanom bez ikakvog traga.
Govorio je trener golmana Maksimović da imamo kvalitetnog golmana u Bajkoviću godinama, ali ko da mu poveruje, kada niti jedan trener nije njemu davao prednost na golu? A onda, stigao je Veliki Žuti..
„Mogao bih i knjigu da napišem o tome šta mi se sve dešavalo za ovih sedam godina. Došao sam na probu kod Slavoljuba Muslina i tadašnjeg trenera golmana Aleksandra Stojanovića. Oni su najzaslužniji što sam stigao u Zvezdu, ali sve što se kasnije dešavalo do dolaska Roberta Prosinečkog bilo je daleko od onoga što sam zamišljao. I dan danas mislim da je u meni najmanja krivica za to što sam stalno bio u drugom i trećem planu. Mogao sam uveče da radim šta hoću, ali se zato nikada nije događalo da na treningu negde zapnem i ne odradim maksimalno sve što je trener tražio od mene. Mnogo sportista izlazi, nisam jedini. Pa zar je to toliki greh? Posebno nije lako kada radiš maksimalno, a znaš da si osmi golman. Pa šta ti drugo preostaje nego da nađeš izduvni ventil“, kaže Bajković za „Novosti“, dodajući da će Prosinečkom večno biti zahvalan.
„Robiju ću da budem večito zahvalan. Od ovdašnjih trenera jedino mi je Aleksandar Janković dao priliku na pet utakmica, ostali me nisu videli. Verovatno se to ne bi promenilo da je zimus neko drugi umesto Prosinečkog došao na klupu. Jednostavno, svi su išli onim rezonom da je bolje da ne rizikuju sa Bajkovićem.“
Ipak, Robi je Bajku šansu dao, i ovaj mu se odužio kvalitetnim partijama.
„Smirio sam se kao bubica. Nema šanse da bih više radio ono što me je do sada pratilo kroz karijeru. Robi se prema svima postavio kao drugar, ali i kao veliki autoritet. Mene i Lazovića je recimo potpuno vratio u život, nigde nas nije bilo. Uz njega, veliku zahvalnost za moj povratak na gol dugujem treneru golmana Srđanu Maksimoviću, koji zna da mi je potrebnija psihička priprema i razgovor, nego rad na terenu. Mislim da se zbog toga i ne vidi na terenu da sam dugo pauzirao. Zahvalan sam Robiju neverovatno mnogo i mislim da mu vraćam na najbolji mogući način.“
Naš golman nema dilemu oko toga za koju bi reprezentaciju branio jednog dana, ako usledi poziv.
„Cetinje je moj grad, ali imam srpski pasoš. Zvezda mi je dala najviše u životu. Ne, nemam ni najmanju dilemu branio bih za Srbiju ukoliko bi stigao poziv.“
Bajković ima deset tetovaža, a kaže da jedanaesta može da bude samo lik Roberta Prosinečkog.
„Obećao sam majci da neću više da se tetoviram. A i počelo je da me boli kada to radim. Ipak, ako, da kucnem u drvo, sve bude išlo kako treba u Zvezdi istetoviraću još lik Roberta Prosinečkog“, kaže naš golman, i dodaje u šali da je „najzaslužniji“ za njegovu dobru formu saigrač Mikić.
„Ne znam, valjda je to do refleksa. A i imao sam sreće da me proslavi jedan od mojih najboljih prijatelja u Zvezdi Nikola Mikić. Svaki put je taj igrač koji je šutirao bio pored njega.“
Da je pred Bajkovićem lepa budućnost, potvrđuju i izjave Aleksandra Kocića, člana Crvene zvezde od 1998.-2001.
„Odličnu perspektivu ima Boban Bajković koji je nedavno stao na Zvezdin gol. Reč je o „mom“ golmanu iz Srema. Trenirao sam ga, upoznao i mogu da kažem da ima vrhunske fizičke predispozicije i predviđam mu uspešnu karijeru. Svakako, potrebno je da nastavi da radi.“
10 comments
Comments are closed.