Danas je igrala Zvezda. Utisak o prvom poluvremenu utakmice je da sreća nije bila na našoj strani, kada je Mikić pogodio prečku. Povratak Jeremića je bitna informacija sa današnje utakmice. Veći deo prvog poluvremena je bio veoma zapažen u igri. Veoma aktivan igrač, koji je u par navrata dobro predvideo neke situacije,i učestvovao u istim. Delovalo je i da se dobro razumeo sa Tošićem na levoj strani, i da su se lepo dopunjavali. U prvih deset minuta sam pomislio da ćemo konačno gledati jednu utakmicu dva protivnika koji neće spustiti svaki svoj gard, ali istovremeno neće ni napraviti bunker koji ćemo razbijati do u nedogled. Kao za inat, posle desetak minuta igre, baš se to desilo. Igrači Borca su se izjurili koliko im je trebalo, pokušali malo otvorenije, i to je bilo to. Mikić u malo defanzivnijoj varijanti, mada se uključivao kada je osetio da treba. Pomenuo sam i Tošića, koji je imao par prodora, ali nije zadržao kontinuitet do kraja poluvremena. Lazović je takođe bio veoma agilan, ali je dosta grešio u pasu, kao uostalom i dobar deo tima. Na trenutke je delovalo kao da nemaju osećaj za loptu, pa zbog toga pas na malom prostoru bude nedovoljno jak. Vešović, blago rečeno očajan na desnoj strani, pa valjda zbog toga i nismo viđali Mikića previše. Osetilo se da Ninkov ne igra, to je svakako činjenica. Borha je imao loptu u nogama, čini se, sasvim dovoljno. Uz standardno građenje lopte, i par prodora, nije viđeno previše od njega. Dakle, rezime prvog poluvremena, prečka Mikića i jedna plasirana lopta Lazovića koja je prošla pored stative!
Drugo poluvreme, počelo koreografijom Delija i pritiskom našeg tima. Videli smo stativu Lazovića, zatim udarac Kaluđerovića koji je zamenio Vešovića, međutim i taj udarac nije pretvoren u gol! Pre svega toga, bila je i još jedna prilika Lazovića.Nešto između centar šuta i šuta je završilo u gornjem uglu gola Borca, ali smo i tu dobili samo korner. Do kraja smo samo primili dva gola, koja, čini mi se nismo zaslužili. Istina je ipak, da je igra na trenutke bila letragična, i po ko zna koji put su se pokazale sve slabosti ovog tima. Onog trenutka kada je Evandro izašao iz igre u derbiju, slutio sam da će ovako nešto i da se desi. Kao kad skinete pedale sa bicikla. Možda tužno, ali ipak istina. Pri tom ne mislim na bicikl, već na Evandra! Zatim Borha, koji je kvalitetan igrač, ali može on do sutra da gradi loptu, ako nema kome da je odloži, a to su do sada upravo i bili Ninkov i Evandro. Mali Mićko je danas takođe napravio par grešaka, a po mom mišljenju jedna od njih je ta što nije zaustavio igrača Borca u začetku akcije koja se potom završila golom za Borac. Istina je da bi se žrtvovao za žuti karton, ali to je valjda i zadatak zadnjeg veznog, da prekida napade. Tačno je i da je to bila neka polukontra u kojoj smo bili i brojčano nadmoćniji, i da nije delovalo da će se završiti fatalno po nas, ali ipak, igrač nije smeo da pobegne tek tako. U odbrani se pokazalo da uz svo poštovanje i Vilotića i Adija, nedostaje iskustvo, mada i iskustvo nekada baš onako pogreši. Nesporazum dvojice centralnih defanzivaca nam je takođe doneo poraz. Ako se to može i reći na taj način, taj prvi gol smo primili na vreme, i bilo je vremena za izjednačenje, ali je igra opet delovala raštimovano. Nestali su oni pasovi koji su nas krasili prethodni deo sezone. Na kraju, penal koji još sam sebi ne umem da objasnim, i ne mogu da se ne prisetim Vidića sa svetskog prvenstva. Baš zbog toga i neću da se trudim da se udubljujem u sve to. Na kraju, neka bude ovaj poraz i dobar šamar za prizemljenje.
Da budem otvoren, da je ovo normalna liga, niko ne bi plakao zbog jednog poraza, i svima bi nam padali lakše, jer je normalno da nekada dođe i do pada forme. Najbolji klubovi planete gube utakmice, ali u poštenim ligama u kojima nema unapred “zatvorenih“ utakmica, nema jagnjećih brigada u fudbalskom savezu, mešetara i secikesa po klubovima…. Uopšte neću da opravdam poraz, ne! I treba da izgube, i treba da dožive onakvo skandiranje. Kad obučeš dres, pogledaš u grb, prođeš kroz tunel ispod Severa, moraš da gineš na travi. Ni mene, ni onom do mene na tribini, što se maltretira da što redovnije prati uživo utakmice, NE ZANIMA izgovor. U jednom od svojih ranijih tekstova sam napisao, i ponoviću da možeš da izgubiš sa pet golova razlike, ali ne smeš da igraš kao da si pao sa kruške. Moraš da trčiš, uklizavaš, da se boriš, da igraš srcem, zato što igraš u Zvezdi!
Na kraju, moram da pomenem i Roberta Prosinečkog koji nam je (i to sam pominjao) pružio nadu, i od tima koji on nije selektirao, napravio “nešto“. Veći deo sezone je to ličilo na tim, ali svi smo posle derbija koji je odigran na partizanovom stadionu znali da je to kraj puta ka tituli, i mislim da je to svakako uticalo na sve u klubu, i da u (ne)igri našeg tima ima pomalo i toga. U svakom slučaju, aplauz za Robija, i podrška u daljem radu! Nama, navijačima ostaje da svoj klub, kao i uvek do sada podržimo u poslednjoj utakmici u ovoj sezoni na našoj Marakani, i podsetimo one koji su zaboravili da je klub jak onoliko koliko i njegovi navijači, simpatizeri, obični ljudi koji žive obične živote, sa jednim imenom u srcu. Zvezda!
25 comments