На данашњи дан: Рођени прваци света, Милоје и Југа и још 5 Звездиних некадашњих играча

На данашњи дан рођено је неколико фудбалера Црвене звезде. Међу њима, свакако најпознатија имена су Владимир Југовић и Звонко Милојевић, прваци света и легендарни фудбалери нашег клуба.

Владимир Југовић, најтрофејнији српски фудбалер свих времена рођен је на данашњи дан пре 44 године у Милутовцу, крај Трстеника. Почетак сениорске каријере провео је на Бањици, као позајмљени фудбалер Црвене звезде, а на Маракани је за две сезоне са само 22 године освојио све могуће трофеје.

Био је двоструки шампион Југославије, освајач Купа Европских Шампиона и првак света са Црвеном звездом, а одиграо је укупно 131 меч (62 првенствена, 17 у Купу и 21 у Европи) и постигао 22 поготка.

Прославио се у Токију, када је одиграо фантастичан меч и постигао два поготка против екипе Коло Коло. Добро се памти и његова партија у Барију, као и фантастичан пробој кроз одбрану Бајерна у чувеном мечу на Маракани.

Да није било несрећног рата, вероватно би дуже остао у црвено-белом дресу, али га је већ са 23 године пут одвео у Италију. Тамо је играо 8 сезона, у 4 клуба, са сезоном „паузе“, коју је провео у шпанском Атлетику. Три године је провео у Сампдорији (1992-1995), одигравши притом 81 меч и постигавши 18 голова. Затим је прешао у Јувентус, где проводи 2 сезоне, осваја КЕШ и на 56 мечева постиже 8 голова, па у Лацио, где се задржао годину дана, одиграо 27 мечева, уз 2 постигнута гола, а онда је уследила поменута година у Шпанији, тачније, у Атлетику из Мадрида. Тамо је наступио 17 пута и постигао 3 гола, за годину дана. Након тога следи повратак у Италију, где је бранио боје Интера, одиграо за две сезоне 38 мечева и постигао 3 поготка.

Последње сезоне у каријери провео је у  Француској (Монако, 2001/03, 19 мечева, без гола), Аустрији (Адмира, 2003/04, 25 мечева, 3 гола) и Немачкој (Ахлен, 2004/05, 19 мечева, два гола).

У каријери је два пута био првак Европе, два пута првак света, освојио је по један Супер куп Европе и Италије, три шампионске титуле у Југославији и Италији и два Купа Италије.

У репрезентацији је наступио 41 пута и постигао 3 гола. Након завршетка каријере био је и у Управи Црвене звезде.

Звонко Милојевић рођен је у Јагодини, 30. августа 1971. године, где је направио и прве фудбалске кораке. У Звезду је дошао врло млад. Већ са 17 година дебитовао је за први тим на утакмици  Келн-Црвена звезда. У најтрофејнијем српском клубу провео је осам година. Звездин дрес је носио у годинама када је клуб низао велике европске и светске успехе. Након што је од Дике Стојановића наследио место првог голмана, са својим саиграчима се 8. децембра 1991. попео на кров света. У далеком Токију, двадесетогодишњи Милоје је остао несавладан, а Звезда се кући вратила са још једним пехаром.  Дете из Светозарева златним словима је писало историју вољеног клуба. И данас се препричавају његове сјајне одбране на европским и првенственим утакмицама и одбрањени пенал у Барселони 1996. Постао је велики љубимац навијача и  никада није заборављен. Често се на Звездиним утамицама могу чути песме посвећене њему.

Милојевић је бранио и за репрезентацију СР Југославије. Дрес националног тима обукао је десет пута у периоду од 1995-1997. године. Из београдског клуба одлази Андерлехт где је провео шест година. Након Андрелехта каријеру наставља у белгијском Локерену. Од фудбала се опростио 2007. године. Исте те године је почела Звонкова највећа и најважнија битка. Битка за живот. Новембра 2007. године доживео је тешку саобраћајну несрећу у Немачкој након које је остао непокретан. Милоје се још увек бори да стане на ноге и настави тамо где је стао пре пет година.

Подршка му стиже са свих страна, почевши од бивших саиграча, тренера, клубова, преко навијача, који му дају велику подршку већ годинама!

Бори се, Милоје, срећан рођендан!

Пре 35 година, рођен је Влада Димитријевић, трагично преминули фудбалер Црвене звезде. Рођен је 1981. године у Рашкој.

Прве фудбалске кораке направио је у локалном клубу „Бане“, а као велики таленат, стигао је врло рано на Маракану, где је прошао готово све млађе категорије, заједно са Јованом Дамјановићем, Владом Дишљенковићем, Александром Луковићем, Немањом Видићем, који му је био најбољи пријатељ.

Славољуб Муслин, који је у то време освајао трофеје са Црвеном звездом, али и неколико дана пре страшног догађаја напустио клуб, развио је његов таленат и предвиђао му велику будућност и видео у њему веома доброг фудбалера. На његово инсистирање прекомандован је у први тим, затим послат на позајмицу у Крушевац, како би стицао искуство, а врло брзо враћен на Маракану, где је са непуних двадесет година и заиграо, против Младости из Апатина, у првом колу домаћег шампионата.

Тог кобног дана, 1. октобра 2001. године, играчи Звезде одрађивали су лакши тренинг и на самом његовом крају, Влада се срушио на земљу. Убрзо су му притрчали Драган Џајић, који је стрчао са трибина, Јован Дамњановић, који се нашао близу њега и чланови лекарске екипе, Слободан Мусулин, Горан Зувић и Миша Букумировић, који су успели да га задрже у животу до доласка хитне помоћи, која је дошла након пола сата, али је на путу до Ургентног центра преминуо, практично на рукама најбољег пријатеља Немање Видића, који је са њим остао до самог краја. Разлог смрти било је срце, са којим је младић имао проблема неколико година раније.

Екипи је вест о дефинитивном губитку саиграча и другара саопштио капитен Ненад Лалатовић, док су били на вечери, нешто после 19 часова.

Тих дана, Звезда је требало да отпутује у Јапан, на опроштај Драгана Стојковића Пиксија од навијача Нагоје, а Влада је био пресрећан, јер се нашао на списку. Ипак, судбина је хтела другачије и један од највећих бисера Звездине школе и нашег фудбала отишао је, не показавши ни део онога што је могао и умео.

У Владину част игра се меморијални турнир, а од 2005. године постоји и школа фудбала која носи његово име.

На данашњи дан, пре 65 година, рођен је и Драгослав Степановић. У нашем клубу провео је две године (1974-1976), одиграо је 72 меча и постигао 2 поготка.

Ненад Ванић рођен је на данашњи дан пре 43 године. Наступао је за наш тим као и Степановић, две године (1995-1997) и одиграо 46 мечева и постигао 1 гол.

Божидар Бандовић рођен је 30. августа 1969. године. Играо је у нашем клубу три сезоне, након Звездиног освајања Европе (1992-1995). Одиграо је 35 мечева и постигао 1 гол. Одличну каријеру је направио у Грчкој, а затим био и тренер у тој земљи.

Зоран Урумов рођен је 30. августа 1977. године. Прошао је Звездину школу, али није заиграо у првом тиму нашег клуба.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.