Zvezdina deca

1

Perica Ognjenović

Dok čekamo da utonemo u pripreme, prve probne utakmice, žreb za našu rundu kvalifikacija, nove pridošlice i prve utiske o „Malom ČaviDimitrijeviću, Vinisijusu Pašeku i Brunu Mazengi, ja već duže vreme imam nešto na pameti da podelim sa Vama. Zaintrigiran uspesima izdanaka iz sopstvenih škola naših protivnika, kao i najnovijim uspesima naše škole, odlučio sam da dublje uđem u avanturu i vidim gde su Zvezdina deca. Često smo poslednjih godina trpeli i slušali prozivanja na tu temu, našom krivicom. Ona postoje i uvek su postojala.

Dok su OFK Beograd, Vojvodina, Rad, oni, čak i Borac Čačak “izbacili” sjajne igrače, gde smo mi bili? Godinama unazad dolazili su neki „fudbaleri“ koji da je normalna situacija i prilika, verovatno ne bi mogli da uđu na stadion da gledaju utakmicu Zvezde, a kamoli da sudeluju u njoj. Rašković, Barkos, Blažić, Obrić, Vasiljević, Jaković, Mijailović, Radivojević, Slavoljub Đorđević i mnogi drugi su zalutali na „Marakanu“, a za to vreme Zvezdina deca su uveliko, posle standardnog kaljenja u Jedinstvu sa Uba ili nekog novog „satelita“, bili u drugim klubovima po Srbiji. Najčešće Hajduk sa Liona ili neki od prvoligaša. Svi su se pitali, ali niko nije znao razloge, niti odgovore.

Stalno se najavljivalo uzdizanje Zvezdine škole koja je rasipala talente na sve strane, a svaki imenovani direktor je bio taj, pravi koji će pomoći da se podmaže motor naše mašine. Neki su posle teških vremena i jakih dokazivanja dolazili do našeg dresa, za neke se i ne zna da su „naše gore list“. Samozvani, samoproklamovani treneri su bili deo omladinske sekcije. Kumovi od kumova, prijatelji, braća, kumovi, rođaci, komšije, menadžeri, dužnici. A Zvezda ispašta i kliza se, pada. O skautingu, koji je po mom mišljenju stao početkom milenijuma ili posle odlaska Dragana Džajića, bolje da ne pričamo. Ranije se znalo gde će iole talentovaniji igrač završiti. Perica Ognjenović, Marjan Marković, Milenko Aćimović ili Branko Bošković, Mihailo Pjanović, odnosno ranije Piksi, Rambo, Darko Kovačević su samo neki primeri koje možemo da navedemo. Ili Toma Milićević otkrije nekog klinca koga filujemo i imamo najslađu „tortu“.

Ko je kriv, možemo da razglabamo i razbijamo glave od jutra do sutra, svako ima svoju teoriju, saznanja ali problem i dalje ostaje. Odlazak velikih talenata kao što su Ćosić, Đuričić, Matić, Despotović, Vuković, sada i Đurić su dokaz. Zamislite gde bi mogli da budemo sa njima, da im se posvetilo malo više pažnje. Ima tu i menadžera i strukture kluba, čega ne. Svi su oni krivci. Iako to nije bio slučaj samo u fudbalu, već i u košarci sa početka `90-tih ( Đorđević, Jarić, Stojaković… ), ali to je tema koju ćemo posebno obrađivati. . Na pitanje ko su i gde su Zvezdina deca, pokušaćemo da damo neki odgovor. Mada je bolje pitanje – „Šta je bilo sa njima?“.

Janković i Kovačević

Nadaleko je poznata, nadamo se ne „poslednji mohikanac“, Zvezdina zlatna generacija 1984. Najtrofejnija i najpoznatija širom Jugoslavije, Balkana i poslednja koja je dobila priliku u prvom timu. Svi su znali za njih, za klince koje dolaze, nove nade srpskog fudbala. Dejan Milovanović, Boško Janković, Dušan Basta, Marko Perović su napravili ime, karijere u našem dresu i postali ljubimci navijača. Deki Milovanović je bio naš kapiten, pravo Zvezdino dete i jedan od retkih koji je prešao 200 utakmica u voljenom dresu. Upravo je završio sa drugim mandatom kod nas i vraća se u Lans, a šta leto nosi videćemo. Boško Janković kuburi sa povredama u Đenovi, Dušan Basta čeka svoju šansu kao Godoa u Udinezeu, posle jednog perioda provedenog u Lećeu, a Marko Perović posle uspešnog perioda u švajcarskom Bazelu, sada je u New Revolutions u Bostonu, MSL Liga SAD. Dragan Mrđa je iz iste generacije, ali je imao slabu priliku da se dokaže. Kada se dokazao u Vojvodini, Belgiji i Rusiji, odmah smo krenuli po njega, ali je bilo kasno. Produžio je tradiciju Zvezdinih igrača u Sionu, posle predsednika Lukića, Ilije Najdoskog i drugih. Trenutno se oporavlja od teške povrede, loma noge i do povrede je bio može se reći među standardnijim reprezentativcima, kao i Janković. Milovanović i Basta su debitovali za reprezentaciju, dok Marko Perović jedini nije igrao za A tim, iako je bio standardni mladi reprezentativac. Milovanović, Janković i Mrđa su bili kapiteni mlade reprezentacije i predvodnici do dva srebra na EP za mlade, zajedno sa Dušanom Bastom. Član iste generacije je i Miloš Trifunović. On je preko Jedinstva iz Bijelog Polja, Borca iz Čačka, švedskog Halmštada i pre svih Javora došao do našeg dresa. Sada je na pozajmici u uzbekistanskom šampionu Budjonkoru, gde je zablistao. Za njega se do zime 2010. godine slabo znalo.

Iz generacije 83. do našeg dresa su došli „izvesni“ golman, Aleksandar Luković, 82. godište ali je nastupao za generaciju 83., Nikola Ignjatijević, koji ruku na srce nije ni morao i Đorđe Tutorić . Izvesni golman se zna gde je, ko je i šta je, Aleksandar Luković je standardni reprezentativac koji je posle uspešnog perioda u Udinezeu, Italiju zamenio Rusijom i Zenitom iz Sankt Petersburga. Nikola Ignjatijević je takođe kao Miloš Trifunović, samo šest meseci ranije, iz Javora došao do nas. Bio je na pozajmici u Temišvaru, a ovog leta potražiće novu sredinu. Đorđe Tutorić je u dva navrata nosio naš dres. Bio je na pozajmici u Mladosti iz Apatina i Jedinstvu sa Uba. Sada je u Ferencvarošu, mađarskom velikanu.

Vladimir Dišlenković

Nemanja Vidić i Vladimir Dišljenković su iz generacije 81. Veliki Nemanja Vidić je jedan od najboljih odbrambenih igrača svih vremena u istoriji fudbala. Došao je iz Užica kao 14-godišnjak i bio na pozajmici u Spartaku iz Subotice. Naš dres je zamenio još jednim Spartakom, ovog puta iz Moskve. A onda je prešao u Mančester Junajted. Dalja divljenja prema njemu su poznata. Vlada Dišljenković je, za sada, poslednje Zvezdino dete na golu Zvezde. Posle kaljenja u Hajduku sa Liona, zadužio je našu kapitensku traku, a posle odlaska sa „Marakane“ brani boje ukrajinskog Metalurga uz Donjecka. Ili bolje rečeno posle njegovog odlaska iz Zvezde, mi nemamo golmana. Bajko je nada.

U današnjem timu su još Aleksandar Jevtić i Danijel Mihajlović , članovi generacije 85. igrali zajedno sa Aleksandrom Kolarovim, Milan Jeremić 1987. godište i Slavko Perović 1989. godište. Jevta je posle turskog Genčerbirligija, Borca iz Čačka i OFK-a Beograda pre dve godine došao gde je trebao i sprema se da započne treću sezonu. Ponuda bugarskog velikana Levskog je glatko odbijena i to svakako godi. Danijel Mihajlović se kao kapiten Jagodine i jedan od najboljih defanzivaca lige prošlog leta vratio kod nas. Debitovao je upravo protiv bivšeg kluba, ali se ubrzo teško povredio i čeka se njegov povratak. Takođe, je delio sudbinu mnogih pre dolaska na „Marakanu“! Milan Jeremić je kao jedan od najtalentovanijih otišao u Benfiku, odakle je izbačen i deportovan nazad zbog krađe. Iz Zemuna se vratio u Zvezdu, nije ni morao. Slavko Perović je kao najmlađi debitant u, tada jugoslovenskom fudbalu u dresu Obilića sa 15 godina debitovao, došao u našu omladinsku školu. Dobio je šansu kod Pižona prošle sezone. Iz generacije 1989. su još Jagoš Vuković (PSV, na pozajmici u Rodi), Miloš Reljić (BSK Borča).

Marko Pantelić

Zvezdina deca su još : Dejan Stanković, Aleksandar Kolarov, Nikola Lazetić, Marko Pantelić, Ognjen Koroman, Danijel Ljuboja, Veseljko Trivunović, Jovan Damjanović, Bojan Isailović, Nemanja Matić, Nikola Beljić, Darko Dunjić, Nikola Vujadinović, Boban Stojanović, Jagoš Vuković, Nenad Srećković, Miloš Vuković, Mario Đurovski, Marko Ljubinković, Rade Veljović, Filip Đorđević, Ivan Fatić…

Osim Dekija Stankovića legende srpskog fudbala, gospodina i prototipa Zvezdinog deteta koji je direktno iz škole ušao u seniorski tim zahvaljujući Pižonu, još jednom Zvezdinom detetu i kapitenu, Marko Pantelić, Nikola Lazetić i Ognjen Koroman su se vratili nama. Naravno, posle dugog i mukotrpnog perioda i pravljenja imena i karijere u drugim klubovima. Ostali pomenuti ili su odigrali do 5 utakmica ili nikad nisu kročili na „Marakanu“ u crveno-belom, svetom dresu. Ali jesu kao protivnici u nekom drugom. Jer je lakše bilo pozajmiti i pokloniti ih nego pružiti im šansu. A neki od njih su danas najbolji i među najboljima na svetu na svojim pozicijama, reprezentativci, sjajni igrači za koje klubovi širom evrope ne štede novac i hvalospeve.

Za to vreme, poznato je kakav skauting i školu ima OFK Beograd i koliku pažnju posvećuje mladim igračima i svojima izdancima. Takođe i izvesne komšije. Vojvodina je u protekle tri, četiri godine izbacila nekoliko fenomenalnih izdanaka – Gojko Kačar, Danijel Aleksić, Dušan Tadić, Slobodan Medojević, Željko Brkić, Vuk Mitošević,Igor Đurić, Katai… i krenuli su ozbiljno da vode računa o tome. Borac iz Čačka takođe. Posle Darka Lazovića i Aleksandra Ignjatijevića, sada su tu Filip Knežević, Mladenović, Kostić i još nekolicina. Rad ima dobru školu, koja brusi talente i radi na tome da oni postanu veliki igrači. Ranije je to fantastično radio Proleter iz Zrenjanina, dok nekom nije zasmetao i postao bivši, tj. biva ugašen.

U regionu Dinamo iz Zagreba, Hajduk iz Splita, Maribor, Kopar, Domžale i Željezničar su zaradili milione i milione na svojim fenomenalnim produktima i ojačali svoju reprezentaciju. Željo je poznata „zlatara“ fudbalera još iz bivše Juge ( Ivica Osim, Josip Bukal, Škija Katalinski, Mehmed Baždarević, Rade Bogdanović, Radmilo Mihajlović, Mario Stanić… ) , a Dinamo je sada, možda preuzeo „štafetu“.

Dinamo Zagreb – Niko Krajnjčar, Luka Modrić, Vedran Čorluka, Ivan Tomešćak, Andrej Kramarić, Milan Badelj, Šime Vršaljko, Tomislav Barbarić, Mateo Kovačić i još mnogi drugi koji pristižu. Mateo Kovačić je, kako kažu, enormno veliki talenat, najveći i najbolji tehničar još od našeg Robija. Potražnja za njim je velika, od „standardnih“ Čelzija, Intera, Milana i Arsenala, u trku su se uključili Juventus, Bajern Minhen, Ajaks… Ima samo 16 godina i najmlađi je debitant i strelac u istoriji hrvatskog fudbala. Andrej Kramarić je od letos poznat našoj široj javnosti kao naše moguće pojačanje, koje nažalost nije realizovano.

Hajduk Split – Nikola Kalinić, Nikica Jelavić, Duje Čop, Ljubičić,Ante Vukušić, Pletikosa, Mario Tičinović, Maloča, Franko Andrijašević, Oremuš.. .Željezničar, tradiciju fantastičnih fudbalera su nastavili – Edin Džeko, Admir Vladavić, Semir Štilić..

Gde smo mi? Mi smo pustili da nam za ruke odvedu Ćosića, Milanovića, Đuričića, Matića, Kolarova.. oni umesto Crvene zvezde brane boje nekih od velikih timova Evrope, a mi moramo da plaćamo i molimo da bi ih ponovo doveli. Naočare su bile jeftinije, samo da se baci pogled na jednu od utakmica u kojima su oni igrali u mlađim kategorijama. Svakog dana su bili tu. Ali pozivi menadžera koji žele „dobro“ klubu i brutalni kompromisi po naš klub su nas doveli do ove situacije. Generacija 91. je već rasuta. Despotović i Đurić su oterani, jedino nam uliva nadu da će poverenje na golu dobiti, nekada najtalentovaniji golman u ovom delu Evrope, Vilson Caković, i biti posle Dišljenkovića prvo Zvezdino dete na golu.

Uroš Spajić

Generacije 92. i 93. mogu da budu naša nova generacija 84. Iz generacije 92. pored mnogo pominjanih i neprežaljenih Ćose, Đuričića, Milanovića su sjajni Aca Kovačević, Andrej Mrkela ( na pozajmici u Radu ), Čaušić, Zorica, Luković, golman Dmitrović i Jovan Krneta. Ćosić je vraćen na pozajmicu iz CSKA Moskve i za koga se nadamo da će još dugo biti bedem naše odbrane. Dmitrović i Čaušić su sada pri prvom timu. Iz generacije 93. osim Mijailovića i braća Srnić, Filip Stojković i Uroš Spajić su sa prvim timom. Na Stojkovića i Čaušića se ozbiljno računa, uz golmane Marka Dmitrovića i Vilsona Cakovića. Zahvaljujući Robiju koji je hrabro stavio u vatru Mićka i povratnika Ćosu, Zvezdina deca ponovo su tu. Li Adi, putuj igumane. Rekao je Robi pred kraj sezone da će uskoro saopštiti koja će četvorica „klinaca“ biti promovisani u prvi tim. Favorita ima mnogo. I to ne tek onako, da bi neko iz škole bio u prvom timu, zato što je to trend i u fazonu. Zašto da tražimo Paji Ninkovu zamenu van “Marakane”, kada možda na našem tlu raste naslednik. Potrebno je samo pažljivo pogledati i imati razumevanja. Kada su imali za “čarobnjake” iz Južne Amerike onda za Zvezdinu decu moraju da imaju, jer i mi za njih i njihove gluposti imamo. Generacija 93. je posle osam godina osvojila titulu za Crvenu Zvezdu u kategoriji omladinaca! Pobedili smo komšije sa 3:0 i 4:1 i sa 16 bodova razlike, suvereno pohodili ka tituli predvođeni Goranom Milojevićem. Konačno je i u samoj školi neko ko zna kako tu decu da uči i čemu ih uči. Zvezdini ljudi koji se razumeju u fudbal i znaju kako da izvedu decu na pravi put. Potrebno je školovati te klince u pravom smislu reči. Oni Vas kasnije predstavljaju. Vi ste im i rodbina i sudbina, otac i majka u nekom smislu. Svemu ih učite. To se zove sistem.

Filip Janković

Ono što je simptomatično je da odlaskom poslednje “zlatne generacije” naše škole, ni trofeji više ne dolaze kod nas. Samo jedan trofej, kup Srbije za 4 godine! Malo. Premalo za Zvezdu. Jedan od najsušnijih perioda. Pre četiri godine kad su krenuli da nas pobeđuju u mlađim selekcijama počeli su i tamo gde nikad nisu mogli, u onim „pravim“ derbijima. Tako su krenuli i da, uz pomoć “mađioničara”, četiri godine uzastopno osvajaju titulu. Ako se po jutru dan poznaje, neće još dugo. Neki novi Boško, Dušan, Dejan, Marko, Aleksandar kucaju na vrata slavnih dana naše “Marakane”. Posebna priča kada su u pitanju talenti je Filip Janković. Toma Milićević i Kule Aćimović kažu da se “ovakav dragulj nije pojavio poslednjih 20 godina na ovim prostorima i da pridevi za njega ne postoje.” Filip ima 16 godina, prošle godine je potpisao profesionalni ugovor i predvodnik je šampionske generacije kadeta, ali već uveliko nastupa i takmiči se sa godinu dana starijim od sebe. Robi ga je uvrstio da odradi deo priprema sa prvim timom. Da je neko drugo vreme mali Janković bi već uveliko birao destinaciju u kojoj će potpisati profesionalni ugovor i pobeći odavde, a sada je projektovan u našeg budućeg vođu. A ja dodajem “Ajde Fićo, čekamo te!”. Titula osvojena u sezoni 2005/2006, trener Valter Zenga, sastav koji je odigrao najveći deo prvenstva – izvesni golman, Basta, Dudić, Biševac, Luković, Kovačević, Milovanović, Perović, Janković, Žigić, Purović i nadogradnja u vidu Milijaša, Mladenovića, Đokića… Koliko ima Zvezdine dece? Izbrojite. Sve sami drugovi iz detinjstva, iz kadetskih, pionirskih dana. Ponikli u Zvezdinoj školi. Igrali u crveno-belom dresu godinama pre nego što su dobili priliku da istrče pred puno sveto mesto za fudbalske hodočasnike, našu „Marakanu“. Rezultat = dupla kruna i ispadanje u Evropi u poslednjoj sekundi. Poslednja titula je osvojena u sezoni 2006/2007, iako je otišlo gro te ekipe na čelu sa Nikolom Žigićem i Boškom Jankovićem. Ali imali smo Igora Burzanovića, Nenada Milijaša, Castilja, Dekija Milovanovića, Bastu, Koromana… I opet dupla kruna! A sada?

Valjda su shvatili da ono što je decenijama donosilo trofeje sada nam fali i nestaje. Potrebu da oporavi našu sopstvenu školu, imovinu, zlataru i stvore jaku bazu su pre svega prepoznali partneri i generalni sponzori “Gazprom”, uz Vladana Lukića, mora se priznati. U ugovor je uneta klauzula da će trećina svih ulaganja ruskog giganta biti usmerena ka Omladinskoj školi. U kratkom roku oko 600.000 evra je uliveno u mlađe selekcije, a rezultat je i više nego vidljiv. Nema velikih rezultata bez jake sopstvene škole. To je osovina, krov. Barselona je najbolji, najsvetliji mogući primer.Tri najbolja igrača na svetu su iz Barsine sopstvene škole. Verovatno, po nekima najbolji ikad je Barsino dete. Zatim Ajaks, Bajern Minhen, Borusija Dortmund, Fejnord… dolaskom “Velikog Žutog”, nadam se i Velika Crvena zvezda. Jer ako ne promeniš pravac, na kraju ćeš završiti na mestu ka kojem se krećeš. Kada bi se ponovo emitovala emisija na SOS kanalu “Gde su, šta rade?” o našim igračima bi mogli da naprave ceo serijal. A šta radi naša škola, pogledajte.

  • 1993. godište ( omladinci ) – titula, trener Goran Milojević
  • 1994. godište ( kadeti ) – titula, trener Milan Lešnjak
  • 1995. godište (mlađi kadeti ) – titula, trener Cvijetin Blagojević
  • 1996. godište ( pioniri ) – drugo mesto, trener Mile Jovin
  • 1997. godište ( pioniri ) – titula, trener Bratislav Živković
  • 1998. godište ( pioniri ) -drugo mesto, trener Konstantin Đurić
  • 1999. godište ( pioniri ) – titula, trener Konstantin Đurić, pomoćnik Marko Đurić
  • 2000. godište ( petlići ) – drugo mesto, samo zato jer tadašnji trener Marko Paljić nije vodio ekipu na dve utakmice koje su registrovane rezultatom 3:0 u korist protivnika. Naravno više nije u klubu, a sada je trener Ivica Momčilović
  • 2001. godište ( petlići ) – titula, trener Toma Milićević

Dominira! Šta nije jasno?! I gde su sad “oni kritičari” da pitaju gde su Zvezdina deca? Mi ćemo da brinemo o njima, oni neka brinu i neka prate “mađioničare”! Biti Zvezdino dete je čast, privilegija, ponos! Žig koji Vas prati kroz ceo život, a vi morate da pazite kako se nosite sa tim ponosnim pritiskom. Ko to ne zna ili ne ume, neće biti sa zvezdicama. Veoma mi je drago zbog dolaska Pašeka i Bruna Mezenge, ali mi je srce puno kad su Zvezdina deca na terenu i kada su Zvezdine vodilje. I ranije su nam dovodili “brazilce” – Edgar, Viliam, Tadeu, Fabio da Silva, Fereira..možemo da napravimo tim od silnih pojačanja iz Južne Amerike pojačanih bugarinom Georgijevim i poljakom Bronovickim umesto Moline i Castilja, verujte mi. Dajte mašti na volju, napravite tim od Zvezdine dece nabrojane u ovom tekstu ili samo od onih iz generacija 92. i 93. i pomislite šta bi do sada i šta u budućnosti mogu da urade. Deca su ukras sveta!

TI SI JEDINA OD SVIH!

Neko je rođen pod srećnom zvezdom, ja sam rođen pod Crvenom zvezdom. Nema veće sreće od toga.

1 КОМЕНТАР

Одговори

Question   Razz  Sad   Evil  Exclaim  Smile  Redface  Biggrin  Surprised  Eek   Confused   Cool  LOL   Mad   Twisted  Rolleyes   Wink  Idea  Arrow  Neutral  Cry   Mr. Green  Facepalm