Ивица Тончев: Звезду нико не може да уцењује, одлука о Луковићу данас

Cekam poruku od predsednika, niko Zvezdu na Marakani ne moze da pobedi.

Poslednji je trenutak za korjenite rezove u poslovanju FK Crvena Zvezda, ako već nije i kasno..Tri su moguća puta:
– privatizacija Zvezde (po meni najlošije rješenje jer će Zvezda, u najboljoj varijanti, postati tim sličan Ludogorecu, Rijeci ili Černomorecu..Maštanje o tome da će biti stvoren tim sličan Sitiju su teške zablude. Prvo, jer Zvezda igra srpsku ligu koja je skroz neinteresantna za ulaganje većeg kapitala i marketinški je neinteresantna. Drugo, nijedan igrač top klase neće doći da igra u takvoj ligi pa sve i da hoće da ga dovede taj novi vlasnik kluba. Takođe, znajući kako se privatizacije završavaju u zemlji veliki je rizik da taj projekat propadne poslije par godina a time i slavni klub..);
– stečaj (manje loše rješenje od privatizacije koje sa sobom donosi novi početak od najniže lige i 5-6 godina apstinencije od trofeja. Dobra strana je totalni oporavak kluba nakon povratka kluba u prvu ligu i mogućnost da se na dobrim osnovima gradi dugoročna budućnost. Loša strana, pored odsustva borbe za trofeje, jeste i devalviranje brenda Zvezde u periodu revitalizacije, odsustvo iz svih struktura u kojima se donose bitne odluke za razvoj fubdala u Srbiji..);
– treća opcija je, po meni, najbolja, i ona podrazumijeva duboke rezove u sadašnjem poslovanju kluba i pokušaj da se uporedo sprovodi borba za trofeje i finansijski oporavak kluba. Ovo je najteži i ujedno najrizičniji put ali mislim da je ostvarljiv ukoliko se temeljno osmisli plan i sprovede u praksi. Budžet kluba na godišnjem nivou treba da bude od 8-10 miliona eura. U strukturi prihoda ugovor sa Gaspromom donosi 4 miliona, ostali sponzori neka donesu još 1,5miliona, od prodaje dresova i marketinških aktivnosti bar 1 milion, obavezati članove upravnog odbora da godišnje unesu 150.000 u klub i to je još 1,5 miliona. Dakle, ukupno 8 miliona eura. Ukoliko postoje značajniji prihodi od transfera u određenoj godini budžetu dodati još 2 miliona i to je ukupno 10 miliona budžeta. Eventualni višak prihoda (preko tih 10 miliona koji su vrlo realni) treba usmjeriti na vraćanje dugova.
U strukturi rashoda, na godišnjem nivou, 2 miliona treba da ide na plate igrača, 2 miliona na omladinsku školu, 1, 5 miliona na dovođenje igrača, ostalih 3-4 miliona na plate zaposlenih u klubu, za redovne troškove funkcionisanja kluba i racionalizaciju broja zapošljenih u klubu.
Poenta ovakvog pristupa je jačanje omladinske škole dovođenjem najtalentovanije djece sa prostora Balkana u Zvezdu. Toj djeci treba omogućiti sve uslove za razvoj i među njima tražiti nove Stankoviće, Druliće, Ognjenoviće, Žigiće, Vidiće i dr. od čijih transfera bi klub kroz 5-10 godina mogao vratiti ogromne postojeće dugove. Da podsjetim, samo Drulić je prodat za 27 miliona tadašnjih maraka (što je u ovom trenutku vjerovatno ekvivalentno sa 27 miliona eura) – dakle, pola Zvezdinog duga. Zvezda je i dalje magnet za talentovanu djecu sa ovih prostora, odabranima dati smještaj i pristojne stipendije i eto investicije za budućnost. Dinamo iz Zagreba uspješno sprovodi ovakvu politiku iako je mnogo manji klub od Zvezde.
Što se prvog tima tiče vrijeme je za dubok rez već ove zime. Dobar korak je smanjenje ugovora svim igračima, ali uz obavezu da se obaveze iz revidiranih ugovora redovno poštuju. Treba sprovesti i kategorizaciju ugovora o kojoj se priča, ja mislim da to treba da budu 4 kategorije na godišnjem nivou – 120.000, 80.000 i 40.000 i 20.000 eura. U prvu kategoriju treba da budu tri-četiri najbolja i najiskusnija igrača (u ovom trenutku to su Ninković, Milijaš, Mijailović, Lazović), dok u najnižu treba da budu igrači koji su tek ušli u prvi tim i od kojih se očekuje da napreduju i postanu nosioci igre kroz par godina. Njihove ugovore treba koncipirati na najmanje 4 godine tako da u prve dvije godine primaju 20.000 eura, treće 40.000 ili 80,000 a četvrte 120,000. Dakle, zavisno od učinka iz sezone u sezonu. Sve ostale igrače razvrstati u ostale kategorije.
Olakšavajuća okolnost je činjenica da je srpska liga dosta lošeg kvaliteta pa samim tim nije preteško stvoriti tim koji je kvalitetan da se bori za titulu i kup. Već sada treba rasteretiti igrački kadar koji ne smije biti veći od 26 igrača (23 igrača + 3 golmana).U toj strukturi mora biti 7-8 jako mladih igrača, isto toliko iskusnijih igrača (28+godina)..Treba raskstiti sa pojedinim fudbalerima za koje je evidentno da neće napraviti veće karijera a koji se već godinama predstavljaju kao talentovani i „ubijaju“ mlađe igrače koji tek nadolaze (Đuričković, Ožegović, Milunović, Krneta itd.). Pravu šansu treba dati Rajkoviću, Grujiću, Mihajloviću, Jokiću, Čikiću, u perspektivi i Joviću itd. Uz njih svake godine treba formirati okosnicu iskusnih i jeftinih igrača, povratnika ili dobrih domaćih igrača (tipa Gogić)..Pažljivo treba birati eventualna pojačanja i ne treba dovoditi neprovjerene igrače van Balkana. Kao neko ko živi u Crnoj gori znam da je Zorić iz Čelika, čije dovođenje se najavljuje, sjajan igrač i mislim da će ostaviti traga na Marakani ako dođe. U samoj crnogorskoj ligi postoji još igrača koji bi mogli da se dovedu za džaba i koji bi igrali za siću a čiji učinak ne bi bio gori od ovih koji igraju sada u Zvezdi za 200-300 hiljada eura. Npr. Luka Rotković, napadač Mornara iz Bara, za koga sam siguran da bi dao više golova od Daude, a koji bi igrao za par hiljada mjesečno. Momak ima bubice u glavi koje su ga spriječile da do sada uradi nešto više u karijeri, ali je izvanredan napadač i mislim da bi se nadavao golova u Zvezdi..
Toliko od mene, možda sam bio malo preopširan ali jednostavno mi se smučilo da slušam spinovanja kako je privatizacija jedini spas i kako ne postoje druge opcije..Ako postoje volja i kvalitetni ljudi, može se sjesti i napraviti odličan plan za oporavak kluba. Ali bez ugrađivanja i mutnih poslova onih koji treba da ga sprovedu..