Ново саопштење разочаране радне заједнице на Маракани

Након јучерашњег штрајка радне заједнице на стадиону Црвене звезде, клуб се огласио саопштењем. Међутим, људи који месецима нису примили плату, одговорили су и на то, разочарани односом према њима.

Саопштење преносимо у целости.

„Врло смо свесни да клуб послује са губитком, али тако је последњих десетак година, што није ништа неуобичајено за већину фирми у нашој земљи. На жалост, многа јавна и друга предузећа која имају монопол у својој делатности, исплаћују пуне плате запосленима, а исто послују са губитком.

Обавезе клуба се сваког прелазног рока енормно увећавају због довођења нових играча, а изјаве руководства да су дошли без пара значе да те обавезе само нису плаћене и да ће морати да буду плаћене. И тако стално, сваке године по  два прелазна рока. Како то губиташ који од јануара 2014. не исплаћује плате запосленима доводи 10 играча у једном прелазном року? 

Радници у штрајку траже искључиво своју основну зараду која им припада по Уговору о раду, док у исто време Црвена звезда као губиташ исплаћује премије, не само играчима, већ и делу запослених који исто представљају сервис играчима као и ми. Отуда незаинтересованост тог мањег броја запослених за штрајк јер им вероватно није угрожена егзистенција, као ни њиховим породицама.

Нас као раднике у штрајку боли што мањина која ова два дана ради, не крије да их штрајк не интересује, јер гледају личне интересе и финансијски су обезбеђени. То што се УО (који је, како нам је данас саопштено, у оставци и врши функцију до избора тек у децембру 2014)  захваљује тим радницима и каже да је „њихова професионална свест и љубав према Црвеној звезди превагнула у односу на личне проблеме“ није у реду, јер одговорно тврдимо да су нам ти радници рекли да не зависе од зарада у клубу и нису финансијски угрожени.

Жао нам је што данас руководиоци у клубу нису чули колико се радници брину за  терен у који су уложили сав свој труд, брину за свој хотел и за свој клуб. Сви смо вредно радили, одрицали се дела  зарада, радили за минималне личне дохотке, радили  и по 15  сати дневно , све то не би ли наш клуб изашао из кризе. Сада нас деле на раднике и нераднике!

Када су играчи објавили да немају основна средства у свлачионици, доживели су да им се смеју, лупају аута и пуне их шампонима. Да ли и радници треба да доживе да им се смеју зато што су гладни, зато што немају да плате рачуне, зато што их избацују из станова, зато што немају да се лече ни они ни њихова деца… Да ли смо смешни зато што тражимо зарађени новац да бисмо преживели?

Наши играчи су наравно на првом месту и на то нико не треба да нас подсећа, а још мање опомиње. Ми смо се и радовали и туговали са њима. Волели бисмо да су и они уз нас, али разумемо их. И они имају своје проблеме и мало знају ста се дешава у радној заједници. Кад год је требало да се реши неки финансијски проблем, паре су проналажене како у облику позајмица, донација, кредита, па чак чујемо и приватних позајмица. Ми смо се нашем УО као и в.д. председника Светозару Мијаиловићу више пута обраћали са молбом да размотре нашу ситуацију, али никада нисмо „стигли“ на дневни ред. Молимо УО да пронађе новац и за нас као и надлежне у клубу да се максимално ангажују у решењу исплате наших зарађених плата.

Неверована вест је стигла у тренутку писања овог нашег саопштења, да су радници који одржавају терен, а који су у штрајку, добили по 200 евра на руке од директора стадиона Ћоровића, по налогу в.д. генералног секретара Звездана Терзића. Значи, пословање приватним новцем у кешу је постало правило у клубу.