Првог дана сениорског Првенства Србије у атлетици које се одржава у Новом Саду петоро такмичара Црвене звезде однело је победе у својим дисциплинама, од тога су четири прва места освојиле атлетичарке црвено-белих.

      Тамара Марковић је тријумфовала у трци на 400 метара резултатом 53,75, поправила лични рекорд за чак 35 стотинки и поставила четврти резултат свих времена у Србији. Сјајан резултат Звездине такмичарке победама су испратиле и њене клупске другарице, па је Татјана Јелача освојила златну медаљу у бацању копља даљином од 55,27 метара, али није била задовољна резултатом, јер су њене могућности далеко веће. Прво место у троскоку освојила је Ивана Огњановић доскочивши до 12,51 метра, а трећа је била још једна такмичарка црвено-белих, Александра Радић, која је имала резултат од 11,97 метара. У трци на 100 метара са препонама Ивана Петковић је стигла до златне медаље резултатом 14,09, тако да су Звездине атлетичарке првог такмичарског дана имале врло успешан наступ са четири најсјајније медаље. Штафета Црвене звезде у трци на 4 x 100 метара заузела је друго место.

10532553_1498291967051351_5067447083293859166_n

Код атлетичара једини тријумф од такмичара Црвене звезде остварио је Страхиња Јованчевић у скоку у даљ. Он је до слатке победе стигао скоком од 7,38 метара, само центиметар више од Анића из крагујевачког Радничког. Милош Тодосијевић освојио је друго место у скоку у вис резултатом 2,09. Успешнији од њега био је само Вукичевић из Радничког (2,12). До сребра је стигла и штафета црвено-белих на 4 x 100 метара са резултатом од тачно 43,00 секунде.

Растко Стојковић, бивши рукометаш Црвене звезде, велики навијач црвено-белих и репрезентативац Србије, рођен је 12. јула 1981. године у Београду.

i.Stojkovic-RastkoЗа Звезду је играо у два наврата, од 2003. до 2005. године и у првом делу сезоне 2013/14. Учествовао је у освајању дупле круне у сезони 2003/2004.

Снажни пивот је већ у првој сезони у црвено-белом дресу стигао до оба домаћа трофеја. У плеј-офу 2004. године постигао је 14 голова и био четврти по ефикасности у екипи Црвене звезде која је у финалним сусретима била успежнија од вечитог ривала Партизана. У првом мечу завршне представе постигао је осам погодака и био најефикаснији на утакмици у Звездином тријумфу резултатом 33:26, док је у другој утакмици забележио четири гола, а црвено-бели су славили победу од 37:36 и постали прваци Србије и Црне Горе након шест година. Пре тога је освојен и Куп на финалном турниру у Лазаревцу, а Растко је у полуфиналу против Ловћена (22:20) четири пута био стрелац, док је у финалу против Партизана постигао три гола у победи од 33:30. Тада је освојен до сада последњи Куп у клупској историји.

Наредне сезоне (2004/05) Растко је са 15 погодака био трећи стрелац Звезде у Лиги шампиона, а клуб је оставио солидан утисак победама у групи над тада актуелним прваком Европе Цељем и пољском Вислом. Заузели су треће место у групи и наставили такмичење у Купу победника купова, где су испали у осмини финала. Ипак, те сезоне није освојен трофеј, јер је екипа у шампионату заузела тек шесто место.

Растко је пре Звезде играо за Партизан и Борац из Бањалуке, а у сезони 2005/06 носио је дрес немачког Фулингена. У Немачкој је провео и наредне три сезоне, али у екипи Нордхорна, где је освојио Куп ЕХФ 2008. године. Од 2009. до 2013. године наступао је у Пољској за Виве Килце, где се истакао одличним партијама и освојио гомилу трофеја. Три пута је био шампион Пољске (2010, 2012. и 2013. године), а четири пута победник Купа (2010, 2011, 2012. и 2013. године).

У Звезду се вратио у јесен 2013. године како би помогао екипи да се вине у врх српског рукомета и евентуално покуша да нападне шампионску титулу. Постигао је 28 голова на седам утакмица, а једно време је играо и у катарском Ал Рајану. У Звезди ипак није остао за други део сезоне, јер је каријеру наставио у белоруском Мешков Бресту. Дуго је члан репрезентације Србије са којом је стигао до сребрне медаље на Европском првенству које је одржано у Србији 2012. године.

 

Милан Лазаревић, легендарни рукометаш Црвене звезде, својевремено најбољи играч на свету и олимпијски шампион са репрезентацијом Југославије, рођен је 11. јула 1948. године у Београду.

26У раној младости је дуго тренирао пливање, а у гимназији се пребацио на рукомет захваљујући професору физичког Душку Стефановићу. Почео је да игра за Палилулац, који се касније фузионисао са Звездом, па су талентовани рукометаши овог клуба убрзо постали носиоци игре у црвено-белом тиму на челу са Лазаревићем, што Звездини играчи староседеоци у прво време нису баш лако прихватили.

За први тим Звезде је наступао од 1967. до 1974. године и кратко у сезонама 1975/76 и 1976/77 по повратку из Немачке због војне обавезе. Иако је за саиграче у Звезди имао одличне рукометаше Бранислава Покрајца, Светомира Ћерамилца, Андрију Бањанина, Рајка Лауа и остале није успео да оствари бољи резултат од четвртог места у шампионату Југославије у сезони 1973/74. Побеђивала је Звезда и водеће тимове тих година, али је и губила.

У сезони 1970/71, Милан Лазаревић је у тријумфу против Партизана из Бјеловара (18:12) постигао 10 голова, а девет против Криваје (18:17). Ипак, заузето је само седмо место на табели, као и у сезони 1971/72, када је Лазеревић у победи против Криваје (23:17) забележио девет погодака. У наредном шампионату такође се истицао ефикасношћу. Девет пута је погодио мрежу екипе Загреба у победи од 26:22, а осам у убедљивом слављу против бјеловарског Партизана (21:11). У освајању четвртог места у сезони 1973/74 био је у сјајној форми. Вукао је тим у целом првенству, а у поразу од Црвенке (23:24) постигао је чак 13 голова, док се у победи против Динама од 17:16 у стрелце уписао 11 пута, а девет у ремију против Борца из Бањалуке (18:18).

Звездане тренутке каријере доживео је у дресу репрезентације Југославије, за коју је у 85 утакмица постигао 216 голова. Освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у Француској 1970. године и злато на Олимпијским играма у Минхену 1972. године. Сјајне партије пружио је у Минхену. Постигао је 27 голова у шест мечева и као други стрелац тима проглашен је за најбољег играча олимпијског турнира. Захваљујући његовим головима Југославија је први пут постала олимпијски шампион у рукомету, а Лазаревић је те 1972. године проглашен и за најбољег рукометаша у Југославији и за најбољег спортисту СД Црвена звезда у избору Звездине ревије.

Од 1974. године живи у Нирнбергу, где ради као дипломирани машински инжењер, а истовремено је био и тренер до одређеног периода, када је због обавеза морао да се посвети само послу.

Јовица Николић, некадашњи фудбалер Црвене звезде и освајач бронзане олимпијске медаље са игара у Лос Анђелесу, рођен је 11. јула 1959. године у Светозареву, данашњој Јагодини.

10001503_416403241829920_1695010170592434079_n      Фудбалом је почео да се бави у родном граду, а за Црвену звезду је наступао од 1983. до 1989. године. Одиграо је 115 такмичарских утакмица, постигао 15 голова и учествовао у освајању две шампионске титуле 1984. и 1988. године и једног Купа 1985. године.

Већ у првој сезони је стигао до титуле првака. Одиграо је 22 првенствене утакмице и са осам погодака био други стрелац тима. Имао је сјајан финиш сезоне, јер је на последња четири сусрета постигао три гола, против загребачког Динама (3:2), затим победоносни у Љубљани против Олимпије (1:0) и на гостовању против Сарајева у последњем колу (2:2), а пре тога је по два пута био стрелац у тријумфу над Ријеком (4:1) и зеничким Челиком (4:0) и једном против Радничког из Ниша (2:1). И у Купу је био стрелац два гола против Ријеке у идентичној победи од 4:1 за пролаз у полуфинале. Одиграо је свих шест утакмица у најмасовнијем такмичењу. Сасвим добро се снашао у тој првој сезони, када је наступао на позицији центарфора, а касније је играо у везном реду.

У сезони 1984/85 играо је на оба сусрета на старту такмичења у Купу шампиона, када је Звезду зауставила Бенфика (победа у Београду од 3:2 и пораз у Португалу резултатом 0:2). У другом делу шампионата, када је Звезда заиграла знатно боље него у очајној јесењој полусезони, Николић се усталио у стартних 11 и на укупно 16 лигашких мечева постигао два гола, у победама против Ријеке (3:1) и Приштине (3:0). У освајању Купа одиграо је четири утакмице укључујући и победу у првом финалном мечу против Динама (2:1) у Загребу.

У Купу победника купова 1985/86 Јовица је одиграо пет утакмица и постигао један гол, у победи против данског Лингбија (3:1), а Звезду је у четвртфиналу зауставио мадридски Атлетико (0:2, 1:1). У шампионату Југославије на 17 сусрета два пута се уписао у стрелце, против Вардара (4:0) и у вечитом дербију против Партизана (2:1), када је постигао први Звездин гол у 46. минуту. Црвено-бели су освојили титулу, која је касније додељена Партизану. Ипак, Звезда је играла у Купу шампиона, где је стигла до четвртфинала, када је Реал Мадрид после тријумфа црвено-белих у Београду од 4:2 у реваншу славио са 2:0 и надокнадио заостатак захваљујући головима у гостима. Јовица Николић је на четири меча у елитном такмичењу улазио са клупе, док је у лиги сакупио 13 наступа.

Иако више није био стандардан у Звезди, допринео је освајању титуле првака у сезони 1987/88 одигравши десет мечева, док је у последњој сезони у клубу 1988/89, забележио само четири утакмице у првенству и две у Купу.

Каријеру је наставио у португалском Салгеирошу, за који је од 1990. до 1992. године на 92 меча постигао девет голова. Прве сезоне је са новим клубом изборио пласман у елиту и на 36 мечева у Другој лиги постигао шест погодака, а следеће сезоне је са Салгеирошем стигао до високе пете позиције у шампионату Португала. Играо је на заласку каријере и за португалског трећелигаша Маију од 1993. до 1995. године.

У дресу репрезентације Југославије одиграо је једну утакмицу и то у квалификацијама за Светско првенство 28. септембра 1985. године у поразу од Источне Немачке у Београду (1:2). Са олимпијском селекцијом Југославије освојио је бронзану медаљу на играма у Лос Анђњлесу 1984. године. На пет утакмица постигао је три гола. По једном је погодио мрежу Ирака (4:2), Канаде (1:0) и Камеруна (2:1). Касније је постао тренер, а између осталог је водио казахстански Ордабаси од 2008. до 2010. године.

Нове промене десиле су се у Куглашком клубу Црвена звезда. Јуниорски репрезентативац Србије и један од најбољих куглаша црвено-белих, Ален Кујунџић прешао је у редове Сенте, док је Звезду појачао искусни Жељко Миличевић, који је претходних сезона наступао за загребачки Медвешчак.

Кујунџић је претходне сезоне уз Игора Ковачића, који је пре неколико дана прешао у екипу Београда, био ослонац Звездине екипе. Ален је власник сребрне медаље са јуниорског Светског првенства, а ове године је тријумфовао и на кадетском Светском купу. Сада већ бивши куглаш црвено-белих ће у следећој сезони наступати и за суботички Спартак на двојну регистрацију.

Нема сумње да ће искусни Жељко Миличевић много значити Звездином саставу за предстојећу сезону, јер ће бити тешко надокнадити одлазак двојице трофејних младих куглаша, а није искључено да Црвена звезда ангажује још неко појачање до краја прелазног рока, јер би са својим садашњим саставом тешко била у горњем делу табеле. Подсећамо да је у Звезду пре неколико дана стигао и Марко Антић из Словена из Руме.

 

Зорана Аруновић, најбоља спортисткиња Црвене звезде, избила је на прву позицију светске ранг листе у првој недељи јула у дисциплини ваздушни пиштољ.

Трофејна такмичарка црвено-белих је после освајања златне медаље на Светском купу у Марибору напредовала са другог места на челну позицију светске листе. Зорана се налази и на седмој позицији на свету у дисциплини малокалибарски пиштољ, а на претходној ранг листи била је четврта.

На обе листе налази се и Звездина спортска легенда Јасна Шекарић, која држи 17. место ваздушним и 38. малокалибарским пиштољем. Јасна је лошије пласирана у односу на јунску листу за девет позиција у дисциплини ваздушни пиштољ, док је малокалибарским назадовала за 17 места.

Стонотениски клуб Црвена звезда последњег дана прелазног рока добио је три велика појачања. У редове црвено-белих стигли су учесници Олимпијских игара Марко Јевтовић, искусни Александар Каракашевић, као и Бојан Милошевић.

7007485394f89c51fc0261041966888_orig

Александар Каракашевић

Марко Јевтовић је већ био члан Звезде у периоду од 1996. до 2006. године. Члан је фанцуског Руана, а захваљујући новом правилу да српски играчи који играју у иностранству од ове године могу да наступају и у домаћим клубовима Марко се вратио у свој тим. Са црвено-белима је већ освајао титуле, а са њим ће екипа бити знатно јача у новом шампионату. Александар Каракашевић има 38 година. Велико је име српског стоног тениса вишеструки учесник Олимпијских игара и освајач бројних одличја на великим такмичењима. Иако је навијач Партизана Каракашевић је пре свега професионалац и истакао је да ће пружити максимум у дресу Црвене звезде. Претходне сезоне је освојио Куп Шпаније са Картахеном. Још један бивши играч црно-белих, Бојан Милошевић, биће у тиму силно појачане Црвене звезде у наредном првенству Србије.

Звезда ће са овом тројицом врхунских стонотенисера јуришати на титулу првака, а подршку ће им пружити и носиоци игре из претходне сезоне Милош Савић и Лука Марковић. Нема сумње да ће црвено-бели бити главни фаворит за освајање трофеја, који се у овом спорту чека већ неколико година.

У Лазаревцу је одржано Првенство Србије А класе у кик боксу, а најуспешнија екипа на овом такмичењу била је Црвена звезда Делије. Црвено-бели су освојили пет одличја, по два злата и сребра и једну бронзу.

На шампионату је наступило 37 такмичара из 21 клуба. У категорији до 75 килограма тежине победу је славио Звездин кик боксер Стеван Дукић, који је у финалу резултатом 2:1 савладао Марка Драговића из екипе Футога. У категорији до 86 килограма славио је још један такмичар црвено-белих, Милош Марковић, који је био бољи од Андија Ђурђевића из редова Војводине (3:0), а друга места су освојила још два борца Црвене звезде, Виктор Шубић (до 81 кг) и Јасмин Муса (до 91 кг).

Одржано је и такмичење Б класе у којем је учешће узело 74 такмичара из 26 клубова, а једна Звездина дама стигла је до златне медаље. Диана Дабетић је у категорији до 65 килограма са 3:0 у финалној борби савладала Мају Миљевић из екипе Војводине. Код кик боксера је у категорији до 63,5 килограма сребро освојио представник црвено-белих Никола Стојановић.

Тамара Дамјановић, атлетичарка Црвене звезде, тријумфовала је на државном јуниорском првенству у Крагујевцу у трци на 200 метара резултатом 24,58 и поставила нови рекорд Србије за млађе јуниорке.

Тамара је остварила и најбољи резултат у каријери, а национална рекордерка у овој дисциплини за млађе јуниорке до сада је била Ангела Терек са резултатом 24,72. Тренер младе спринтерке је легендарни атлетичар Црвене звезде Исмаил Мачев, који је 1989. године са мушким тимом црвено-белих био екипни првак Европе. Он је истакао да су у Крагујевцу и планирали рекорд, јер је стаза Тамари у потпуности одговарала и поред тога што је стара.

Поред Tамаре победе су од Звездиних такмичарки другог дана забележиле Марија Грујић у скоку у вис резултатом 1,60 и Александра Ивановић у бацању кладива са 54,19 метара, док је од Звездиних атлетичара победу однео Марко Перић у бацању диска резултатом од 46,88 метара.

Серија одлазака најбољих спортиста из црвено-беле спортске породице није заобишла ни куглашки клуб, па је тако Игор Ковачић, шампион света у комбинацији прешао у редове првака Србије, екипе Београда, која већ годинама доминира на домаћој сцени.

Ковачић је претходне сезоне био лидер екипе Црвене звезде, а недавно је постао и индивидуални првак државе. Његов одлазак ће бити велики хендикеп за Звезду у следећој сезони и велико је питање да ли ће клуб успети да надокнади прелазак младог аса у шампионски тим Београда.

Ипак, управа клуба није седела скрштених руку, па је на двојну регистрацију ангажовала јуниорског репрезентативца Србије, Марка Антића, који је стигао из редова Словена из Руме. Оваква ситуација да најбољи спортисти Црвене звезде из дана у дан напуштају своје клубове већ почиње да иритира навијаче црвено-белих. Надамо се само да се то неће у већој мери одразити на резултате Звездиних екипа у наредној сезони.

Београдски рагби клуб Црвена звезда тријумфовала је у финалу Купа Србије, које је одржано на Ади Циганлији, против екипе Победник Моцарта резултатом 23:18 (15:3). Црвено-бели су на тај начин први пут стигли до трофеја у петнаестици у најмасовнијем такмичењу од када је клуб понео има Црвене звезде.

kup2014-2

Екипа Победника је повела са 3:0, али су црвено-бели од тада заиграли знатно боље и у финишу првог полувремена стигли до велике предности од 15:3. Победник Моцарт је дуги низ година доминирао домаћом сценом и нису навикли да губе, па су крајем првог дела игре напустили терен незадовољни једном одлуком судије Штиглића. Да ли вас овај сценарио подсећа на један други некада трофејни спорт ? Ипак, као и у поменутом другом спорту и овде се Звездин противник убрзо вратио на терен. Друго полувреме није донело квалитетну игру, јер је судија у жељи да не нанесе штету било којој екипи често сецкао игру. Противнички тим је успео да смањи предност црвено-белих, али не и да направи преокрет, па се Звезда на крају радовала освајању вредног трофеја.

10441946_446614698808774_3698520753823705971_n

Црвена Звезда је тако прекинула доминацију Победник Моцарта, који је до ове године био власник дупла круне, и после освојене шампионске титуле у рагбију 7 стигла до још једног пехара. Треба рећи и да је изузимајући кратко повлачење са терена екипе Победника сама игра рагбиста оба тима била веома фер и коректна.

 

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!