Након свега што се дешава око његовог третмана у клубу огласио се Дарко Лазовић.
„Спреман сам да опростим део дуга, уз одређене услове што није био случај после приче са генералним директором Звезданом Терзићем, који ми је претио да ћу тренирати у седам ујутру. Када сам седео са осталима све је протекло коректно, што ме натерало да имам другачији став. Хоћу још једном да покажем да после свега притисци нису потребни и да желим да одем на леп начин.“
Дарко говори о сусрету са Терзићем.
„Није било пријатно и генерални директор је рекао услове клуба мада је то могло на други начин да ми се презентира као што су урадили тренер Лалатовић и потпредседник Кокеза. Нисам ја једини, којем се дугује, али сам заузео став и нисам тужио само због величине Звезде. И за то нису заслужни људи из клуба већ моја љубав према црвено-белим бојама“, рекао је за Спорт.
Подигла се огромна прашина мада се чинило да су ствари легле после преговора у Београду.
„И тада сам ставио карте на сто и покушавао на све начине да нађем клуб који хоће да нешто плати. У два прелазна рока у томе нисам успео, а имао сам жељу до неба. Стандард је вукао летос конкретне потезе и видео сам понуду на папиру. Разлог што није сложен трансфер мени није познат. Нисам заслужио да после пет и по година да ме блате, а спреман сам на сваки епилог и да не играм други део сезоне ако је добро за Звезду. Уговор нисам ревидирао, што се од мене до сада то није тражило већ се спомињало да тражимо најбољи модул, како се ситуација не би даље компликовала. И на крају испада да више имам новца на папиру него што сам добио за све ове године. Није ми пријатно и свако има право на своју зараду.“
О понуди Салцбурга из 2012.
„После одбијања Салцбурга и још неких клубова тадашње руководство је сматрало да касније може да се добије више и ја ни тада, ни сада њих не кривим. Ипак, десио се пех са тешком повредом и онда је требало времена да се вратим у прави такмичарски ритам. Било је нормално да после великих понуда и моја плата порасте, да будем задовољан што сам остао пошто када сам стигао из Борца 2009. године нисам постављао никакве услове само ми је било битно да се клубови договоре.“
Због целе ситуације испашта и бивши клуб Чачанина Борац, који је остао без процента од наредне продаје.
„Јесу и они су то раније уновчили, док је неко трећи остао празних шака. Такав је посао и ја нисам сам одлучивао и летос чекајући да Звезда стави тачку. Не бежим од компромиса, а они су саставни део у сваком послу. Нормална комуникација, попуштање услова и самном је свима раније било лако да се споразумемо само да се моје име не блати, када нема никаквог разлога. Често сам се повлачио, одлазио на другу страну само сматрајући да је моје терен и утакмице“, каже Лазовић.
Није познат разлог зашто тачка није стављена много раније, а поготово после договора са Ђеновом.
„Провлачила се ова тема мада никако са конкретним стварима до понедељка. Не могу ја сам да доведем клуб и кажем му да плати, да код мене Звезда не изгуби. Многи су ме саветовали гледај само сопствени интерес, али ово је моја друга породица у којој сам од долска имао трновит пут да је мало фалило да дигнем руке. Поштовао сам сваку одлуку, па да седим и гледам из ложе у најбољим годинама. Није ме занимла фрка, а онда су се ствари окренуле и када сам стигао до врха понашао сам се професионално само да не дођем у ситуацију да неко упире прст у мене“, јасан је Дарко.
На крају Лазовића је заболела прича да понекад игра под ручном због опрезности од нове повреде.
„Једино могу да кажем да ожиљак на нози довољно говори колико сам се штедео. Није то у мом васпитању и манирима, а често сам патио због неких лошијих игара и пораза. Желео сам титулу и она ми је права сатисфакција за све године“, закључио је за Спорт Дарко Лазовић.
