Moja Crvena Zvezda
ВажноЕвропска такмичењаКошаркаНајновије

Марјановић: „На терену се осећам као дете у играоници“

Бобан Марјановић више није само највиши играч Евролиге. О центру Црвене звезде Телеком од ове сезоне говори се у суперлативима као о најдоминатнијем играчу елитног клупског такмичења Европе. Не само да је убедљиво најкориснији играч досадашњег тока Евролиге са просеком од 24,8 индексних поена по мечу, да је најбољи скакач са 10,4 ухваћене лопте у просеку и четврти на листи најбиљих стрелаца са 16,4 поена по мечу, већ је у 20 од укупно 21 утакмице у Евролиги ове сезоне имао двоцифрен кошгетерски учинак, а ове сезоне забележио је и 13 дабл-даблова. Ове импресивне бројке остварио је момак који има само 26 година и ове сезоне је у значајној мери помогао најмлађем евролигашком тиму да оствари најбољи резултат у Евролиги до сада.

На овај начин званични сајт Евролиге још једном представио Бобана Марјановића у уводу за велики интервју са центром црвено-белих који вам преносимо у целини:

У последње три утакмице Црвена звезда је пружила изванредне партије. После победе над Макабијем код куће, савладан је Галатасараја на гостовању са чак 23 поена разлике, а у неизвесној завршници Звезда је поражена од Барселоне. Можете ли да објасните колико такве победе и добре игре значе за тако млад тим као што је Звезда?

– Лепо је када победиш такве екипе и када се уз то пруже добре игре против тимова за које знаш да су бољи од тебе, који имају репутацију, више евролигашког искуства и играче који имају велик број значајних утакмица у ногама. Мало је било оних који су веровали да можемо да победимо Макаби, а на крилима те победе смо остварили тријумф над Галатасарајем и одиграли сјајан меч са Барселоном. У том мечу са нисмо добро скакали у одбрани као што је требало. У дуелу са таквим тимом као што је Барселона себи не смеш да дозволиш ни једну слабост. Наш циљ је да одиграмо што је могуће више утакмица против тако јаких противника, јер нас те утакмице чине бољим. Такође, морам да нагласим да треба да будемо поносни на то како смо се супротставили Барселони.

О предстојећем дуелу са Албом Марјановић је рекао:

– Свака евролигашка утакмица и победа нам много значе. Без обзира на то да ли ћемо проћи даље све преостале утакмице у Топ 16 фази за нас су важне и због нашег самопоуздања и због утакмица које нам предстоје у наставку сезоне.

На питање колико је задовољан досадашњим учинком екипе, Марјановић је рекао:

– Морамо да будемо веома задовољни. Пласирали смо се у Топ 16 фазу Евролиге, АБА лигу смо завршили убедљиво на првом месту и освојили смо Куп Радивоја Кораћа. Има још много ствари које су пред нама и које треба да урадимо, али морамо само да наставимо овако да радимо.

Црвена звезда је прошле сезоне имала веома запажен наступ на евросцени. У Евролиги је са скором 4-6 за мало изостао пласма у Топ 16 фазу, а у Еврокупу Звезда је стигла до полуфинала. Ове сезоне направљен је корак више. У чему је тајна?

– Кључ успеха можда лежи у томе што је пола екипе, тренер и стручни штаб остао на окупу и ове године. Нови играчи су се одлично уклопили, знали смо шта нас очекује и сви заједно смо стасали као тим.

Како је дошло до тога да ове сезоне пружаш тако сјајне партије:

– То је тешко описати. Потребно је да се поклопе све коцкице, а мени се изгледа све склопило баш овај пут. Има ту до мене и мог напорног рада, али и до тренера и мојих саиграча који ми здушно помажу. И кад се човек сам у својој кожи фино осећа, тако и игра. Мислим да је то једна од најбитнији ствари, јер како се осећаш тако и играш.

Бобан Марјановић ове сезоне у Евролиги на паркету просечно проводи 27 минута, а само Зоран Ерцег међу евролигашким центирма има већу минутажу.

– Искрено, нисам знао тај податак. Али, морам да кажем да не осећам умор, јер се толико добро осећам док сам на паркету. После утакмице будеш уморан, али на другачији начин. То је, ја бих рекао, доброћудан умор. Али тако је одувек било. Волим да сам на терену. За мене је то као за дете кад оде у играоницу.

На питање шта му је по његовом мишљењу током минулог лета и претходних сезона помогло да достигне овако висок ниво игара, Марјановић одговара:

– Рад на себи, то је најбитније. И са физицког али и са психичког аспекта. Мислим да сам много радио на себи. Одувек сам волео да тренирам и радим све оно што ће моју игру учинити бољом.

Упитан да прокоментарише игре Маркуса Вилијамса, са којим ове сезоне одлично сарађује, Марјановић је рекао:

– Он је доктор кошарке. Невероватно је шта све он види на терену и како успева да пронађе слободног играча. Он једноставно то носи у себи и са њим цео тим игра боље. Маркус је урадио много тога за нас као организатор игре и сјајан шутер. Могу само у суперлативима да говорим о њему и веома сам срећан што је прошлог лета одлучио да дође у Звезду.

После успона и падова које сте имали на почетку каријере, какав је осећај сада када сте међу најдоминатнијим играчима Евролиге?

– Осећај је изванредан. Много сам радио на себи да бих стигао до нивоа где сам сада. Бог ми је дао висину, дугачке и брзе руке, али нисам само жело да останем талентован. Желео сам да све то унапредим и докажем да могу да урадим много тога на терену. Нисам хтео само да будем висок момак са дугачким рукама. Зато је и осећај толико добар јер сам у прилици да све што могу и знам покажем на кошаркашком терену.

Само неколико играча је у историји Евролиге сезону успело да заврши са дабл-дабл учинком, а куриозитет је да се такав није појавио у последњих 10 година. Марјановић тренутно у просеку бележи 16,4 поена и 10.4 скокова по мечу. На питање шта мисли о могућности да уђе у друштво са Арвидасом Сабонисом, Мирсадом Туркџаном, Дејаном Томашевићем и Дејаном Милејовићем који су евролигашку сезону завршили са двоцифреним учинком у две статистичке категорије, Марјановић каже:

– То је много лепо друштво и лепо звучи. Мало сам се најежио када сам то чуо сад. Доћи до тога стварно импонује и прија. Чињеница је да су то статиситички подаци, али и то исто нешто значи. Пратио сам све те играче, а Дејан Милојевић је био и мој тренер у Мега Визури. Радили смо заједно и он ме је вратио на прави колосек након Жалгириса, Нижњег Новогорода и Радничког. Стицајем околности он ми је био тамо тренер и много ми је помогао.

Повезане вести

Leave a Comment