Црвена звезда је 11. априла 1979. године славила против берлинске Херте са 1:0 голом Душана Савића у првој полуфиналној утакмици Купа УЕФА и направила велики корак ка финалу које се дуго чекало после ранијих испадања у полуфиналима еврокупова.
Дуле Савић је и овога пута одлучио меч, а његова сећања на легендарну сезону 1978/79, пун стадион у свим мечевима и Звездине убитачне финише у одлучујућим моментима нису избледела ни много година касније.
– Више пута сам нагласио и поновићу да је та сезона у Купу УЕФА била нешто најсензационалније и најлепше што се тих година дешавало у Црвеној звезди и југословенском фудбалу. Били смо апсолутни хит. Куп УЕФА је те године био јачи од Купа шампиона, што се види и по томе да су сви наши ривали у тренутку кад смо с њима играли водили у националним првенствима. Даље, наше такмичење је било најгледаније, наш стадион увек пун. Све утакмице су биле драматичне, а ми смо разбили вечити југо-комплекс, давајући, а не примајући голове у последњим минутима утакмица.
Црвено-бели су до полуфинала избацили многе реномиране клубове, берлински Динамо (2:5, 4:1), Спортинг из Хихона (1:0, 1:1), Арсенал (1:0, 1:1) и Вест Бромвич Албион (1:0, 1:1), док је Херта елиминисала Тракију из Пловдива (0:0, 2:1), Динамо из Тбилисија (2:0, 0:1), дански Есбјерг (1:2, 4:0) и Дуклу из Прага (1:1, 2:1).
Међутим, уочи меча против Херте екипа је остала без Милоша Шестића, још једног од кључних играча те сезоне, а нису играли ни капитен Владимир Петровић, Цвијетин Благојевић, Славољуб Муслин и Златко Крмпотић.
– Пред ову утакмицу задесио нас је пех. Милош Шестић, који је био важна карика у нашој игри, повредио се неколико дана раније у куп утакмици с Ријеком. Бата Стане, наш велики стратег и сјајни тренер, међутим, није желео да одступи од наше игре, нити да прилагођава тактику Немцима, упркос чињеници да је за Херту играо Ерих Бер, репрезентативац ДР Немачке и у то време један од најцењенијих везних играча Европе. Од почетка је, поред мене, у нападу заиграо и Душан Лукић, па смо Немце напали са два центарфора.
Ипак, изостанак готово пола стандардних првотимаца надокнађен је одличним играчима уз велику жељу и пожртвовање. Већ у седмом минуту Дуле Савић је на сјајан центаршут са десне стране улетео попут муње у срце шеснаестерца и главом са петерца закуцао лопту у десни угао.
– Бромвичу сам дао гол из слободног ударца, Арсеналу оним волејом на Хајберију, а Херти мојим специјалитетом, ударцем главом. У срцу шеснаестерца промешали смо одбрану Немаца, ја сам кренуо уназад, па нагло напред, а Лукић је одвукао чувара на другу стативу. Ја сам се залетео на прву и баш ту добио идеалну лопту. Трзнуо сам главом, променио лопти правац и послао је у мрежу. Гол за вођство, и испоставиће се, ону нашу чувену победу од 1:0, којом смо се те сезоне прошетали до финала.
Велика борба се водила у фантастичној атмосфери на препуној београдској Маракани, а овај меч остао је упамћен и по дебију Милка Ђуровског, који је само петнаестак дана раније напунио 16 година и тако против Херте постао најмлађи фудбалер који је заиграо за Звезду у такмичарским утакмицама у историји клуба. Он је од 75. минута заиграо уместо Душка Лукића, а црвено-бели су славили четврти пут на свом крцатом стадиону у пет утакмица те сезоне у Купу УЕФА и стекли лепу предност пред реванш у источном Берлину.
Црвена звезда – Херта 1:0 (1:0)
Београд, 11. април 1979. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 95.000. Судија: Алексис Поне (Белгија). Жути картони: Јовин (Црвена звезда), Расмусен и Нисинг (Херта). Стрелац: Савић у 7. минуту.
Црвена звезда: Александар Стојановић, Зоран Јеликић, Милан Јовин, Никола Јовановић, Драган Милетовић, Иван Јуришић, Душан Лукић (од 75. Милко Ђуровски), Ђорђе Миловановић, Душан Савић, Здравко Боровница, Недељко Милосављевић. Тренер: Бранко Станковић.
Херта: Норберт Нигбур, Ханс-Јоаким Ферстер, Холгер Брик, Јирген Дифенбах, Ханс Вајнер, Оле Расмусен, Волфганг Сидка, Ерих Бер, Хенрик Агербек, Дитер Нисинг, Дитмар Крамер. Тренер: Куно Клецер.
https://www.youtube.com/watch?v=CdqUaw8d4qs
