Moja Crvena Zvezda
ВажноИсторијаНајновијеФудбал

Времеплов: Ивићеви голови, црвени картон и победа у 96. вечитом дербију

На данашњи дан 1994. године црвено-бели су решили у своју корист 96. вечити дерби резултатом 3:2. Сви голови постигнути су у првом полувремену, а у наставку је Звезда издржала и без двоструког стрелца Ивића, који је искључен пола сата пре краја.

Био је то меч 33. кола националног шампионата у који домаћин није ушао са добрим скором, јер у две утакмице до дербија није успео да освоји бодове. Пораз од ОФК Београда (0:2) и реми са Војводином (1:1) уз ранију промену на кормилу, када је Жота Антонијевић заменио Милана Живадиновића, незадовољног суђењем судије Чоканице у реваншу полуфиналу купа против црно-белих.

Било је јасно да Звезда неће стићи до титуле другу сезону у низу, али није недостајало мотива за надигравање са највећим ривалом. Већ у првом минуту црвено-бели су повели. Масловар је извео корнер са десне стране, а лопту је на другој стативи дочекао Ристо Видаковић и ногом је закуцао у мрежу за вођство од 1:0.

Није много времена прошло, а Звездаши су стигли и да дуплирају предност. Митко Стојковски је као вихор прошао по левој страни, а Васиљевић га је зауставио прекршајем за жути картон и најстрожу казну. Пенал је у 15. минуту сигурним ударцем у леви угао реализовао Илија Ивић.

Пет минута касније гости успевају да смање на 1:2 поготком Сава Милошевића главом након центаршута са леве стране. Бројни дуели водили су се у првом полувремену, а киша голова настављена је у 32. минуту. Стојковски је упослио Ивића на десној страни, а брзоноги нападач Црвене звезде сјајно је нациљао и погодио “малу“ мрежу голмана Илића на левој страни за 3:1.

1017150_295169477286631_726034658_n

Пет минута пре одласка на одмор Драган Ћирић је успео да продре по левој страни, уђе у шеснаестерац и лако пласира лопту у леви угао. Резултат је смањен на 2:3, а ретко ко је могао наслутити да ће то бити и коначан резултат. У финишу првог дела након корнера са леве стране Гроф Божовић је главом снажно шутирао, али је Бранко Брновић био на првој стативи и избио лопту близу саме гол линије. Бурно је било у тих пар минута на обе стране. Најпре је Симеуновић ухватио лопту након Ћурчићевог шута са дистанце, а затим је Ивићев ударац са пар метара успео да одбрани Илић и избаци лопту у корнер.

Нападали су Антонијевићеви изабраници и у наставку. Петковићев покушај из слободног ударца и недовољна спретност Стојковског на додавање Ивића нису донели промену. Од 59. минута дерби је добио потпуно другачији ток. Илија Ивић, до тада јунак 96. окршаја вечитих и двоструки стрелац, после једног мало жустријег старта на центру терена опоменут је жутим картоном, али му је због бурне реакције судија Бабарогић одмах након тога показао и црвени картон. То је практично било и све од дербија, а Звезда је успела да издржи до краја са 10 играча и стигне до победе.

Тренер нашег најтрофејнијег клуба, Зоран Антонијевић, жалио је за искључењем одличног Илије Ивића.

– Хтели смо да пружимо једну праву игру. Искључење Ивића нам је пореметило све и ужитак гледаоцима. Ивић се размахао. Да га није искључио вероватно би био џумбус у другом полувремену. Да ли га је искључио исправно или није то су видели гледаоци, видеће се и на телевизији. Мислим да је престрого, шта год да му је рекао, ако му је било шта рекао. И пре утакмице сам рекао да ћемо ми покушати да играмо фер, да надиграмо Партизан. У првом полувремену смо га надиграли. Остало је 3:2, честитам им на фер игри, али ће да се плаше нас до краја првенства.

Црвена звезда – Партизан 3:2 (3:2)

Београд, 30. април 1994. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 30.000. Судија: Бранимир Бабарогић (Београд). Стрелци: Видаковић у 1, Ивић у 15. из једанаестерца и 32. минуту за Црвену звезду, а Милошевић у 20. и Ћирић у 40. минуту за Партизан. Жути картони: Ђоровић, Кристић, Стојковски и Радмановић, Ивић (Црвена звезда), Васиљевић, Ћирић, Ћурчић и Бјековић (Партизан). Црвени картон: Ивић (Црвена звезда) у 59. минуту.

Црвена звезда: Милан Симеуновић, Ристо Видаковић, Горан Ђоровић, Александар Кристић, Митко Стојковски, Миодраг Божовић, Иван Аџић, Ненад Масловар, Никола Радмановић (Божидар Бандовић), Дејан Петковић (Небојша Максимовић), Илија Ивић. Тренер: Зоран Антонијевић.

Партизан: Саша Илић, Дарко Тешовић (Ђорђе Светличић), Небојша Гудељ, Алберт Нађ, Братислав Мијалковић, Петар Васиљевић, Драган Ћирић, Саша Ћурчић, Ненад Бјековић јуниор, Бранко Брновић, Саво Милошевић. Тренер: Љубиша Тумбаковић.

https://www.youtube.com/watch?v=2eQNEtCYakE

Повезане вести

1 comment

Estrella Roja мај 1, 2016 at 23:28

Ilija Ivić bi imao mesta i u onom šampionskom timu Crvene Zvezde, bolji je igrač bio od Binića. Izvestan paradoks, Zvezda je tada imala možda i najbolji bekovski par ,Risto Vidakovića i Mitko Stojkovskog, u svojoj bogatoj istoriji, mnogo kvalitetniji nego Radinović i Marović iz 1991, ali ostatak tima je kaskao za tim trijom odličnih fudbalera. Đorović je polako izrastao u vrhunskog igrača dok je Rambo bio igrač vanserijskih instant poteza, samo neproduktivan za razliku od slavnih prethodnika u crveno belom dresu. Zakazao bi u velikim utakmicama, sećam se da je protiv Ksamaksa (kada smo ispali u prvom kolu za Kup Uefa 1995 posle sankcija) bio toliko diskretan da je to izazvalo i Džajićevu reakciju „da se veliki igrači dokazuju samo u velikim utakmicama“, ta prozivka se odnosila i na Krupnikovića. Što se ostatka tima tiče, čist prosek, posebno Radmanović I Maslovar u veznom redu. Njih dvojica ne bi imali mesta ni u današnjoj Zvezdi. Grof je bio markantan i otaljavao je posao,mada je više pozerski nastrojen, čak su pojedini poltronski novinari iz Žurnala govorili da bi on igrao umesto Najdovskog da je došao koju godinu ranije. Kako da ne, mislim da ni on u to nije verovao.

Reply

Leave a Comment