МЗЦ интервју: Марија Радовић

Одлична је кошаркашица, још боља девојка. Једна је од најбољих у редовима ЖКК Црвена звезда. Игра са много жара, користи сваку прилику да шутне, а да често погађа говори и податак да уписује скоро пола коша у минуту. Реч је о одличном центру из Косовске Митровице, Марији Радовић.

Наша „осмица“ је била вољна да поприча са нама о свему везаном за њу и Звезду.

Кренули смо од почетка, и питали је како је све почело и када се први пут срела са кошаркашком лоптом.

МР: „Занимљиво је да се кошарком нисам бавила до краја основне школе. Искрено, нисам била ни много заинтересована, због свакојаких прича које су кружиле о кошаркашицама. У том периоду тренирала сам одбојку у Косовској Митровици. Ипак, одмалена сам пратила баскет са татом и млађим братом и увек ми је било занимљиво. И  поред свега, желела сам да постанем одбојкашица, али због недостатка женских одбојкашких клубова у Митровици сам се после завршеног осмог разреда окренула кошарци. Почела сам у кошаркашком клубу „Трепча“ из родног места.“

МЦЗ: „Афирмисала си се у Косовској Митровици. Како је даље текла твоја каријера?“

МР: „У Трепчи, која је играла Прву српску лигу сам провела 2 године. Након куп утакмице са Краљевом била сам запажена од стране директора тог клуба и звали су ме да дођем на пробу. Када сам сазнала да сам прошла, била сам пресрећна, али живот у Краљеву није био нимало лак. Отишла сам од куће са свега седамнаест година, а  и тренинзи су били врло напорни, и много тежи у односу на оне у Косовској Митровици. Морала сам да се навикавам на новог тренера, нове саиграчице, нове људе и готово нов начин живота.“

Маја је након испадања Краљева из Прве А лиге прешла у београдски Вождовац, а било јој је доста лакше пошто јој се у тој општини престонице Србије запослила мама.

МЦЗ: „Можеш ли нам нешто више рећи том периоду каријере?“

МР: „Наравно. С’ обзиром да је екипа Вождовца те сезоне изборила пласман у Регионалну лигу, нисам желела много да се задржавам, јер нисам поседовала довољно искуства и квалитета за то такмичење. Због тога сам хтела да нађем клуб у коме могу да напредујем, да добијем доброг тренера и где могу да зарадим солидну минутажу. На крају сам нашла најбољу солуцију, јер сам уз све то добила клуб који волим, и стигла сам у Звезду.“

МЦЗ: „Дакле, у Звезди си од 2010. Како си се снашла у једином ЖКК са ових простора који је био првак Европе?“

МР: „Одлично сам се снашла, иако је женска секција кошаркашког клуба прошле године била у великим проблемима. Ипак, све заједно смо вредно тренирале и трудиле се да дођемо до Суперлиге, што смо на крају и успеле. Ове сезоне је ситација још боља. Засад имамо одличан скор од дванаест победа и само једног пораза. Атмосфера у клубу је сјајна и с’ обзиром да је ту већина играчица од прошле године, све се добро слажемо и надам се да ће нам добар однос, труд и рад омогућити да вратимо стари сјај клубу.“

Двадесетогодишња девојка је на питање са ким се највише дружи одговорила следеће:

МР: „Са свима сам у одличним односима и све их у клубу гледам као другу породицу, јер се виђамо сваким даном. Све смо скоро иста генерација што још више утиче на наш међусобни однос. Ту су и нешто искусније играчице, које су ми као старије сестре. Оне су  ми доста помогле, и увек су биле ту за мене када ми је била потребна помоћ. To веома ценим и врло сам им захвална.“

МЦЗ: „Какво се сналазите на тренинзима?“

МР: „Тренинзи нису нимало лаки, али пошто нам је екипа увек весела и врло расположена, не пада нам тешко рад на тренингу и умор. Шале и смех нам помажу да кроз све то доста лакше прођемо.“

МЦЗ: „Да ли пратиш и мушку секцију клуба?“

МР: „Прошле године сам врло често пратила кошаркаше. Ове године, нажалост играмо утакмице истим даном кад и они, па не могу да стигнем. Нарано да резултате испратим на интернету.“

МЦЗ: „Кога би могла да издвојиш као спортског узора, и који је најбољи тренер са којим си радила?“

МР: „Од спортских узора бих издвојила Дајану Тауруси. Ипак, ниједног тренера не могу посебно да одвојим, јер поред тренера са којима сам радила у клубовима, има доста њих који су ме подучавали на кошаркашким камповима. Сваки тренер има предности и недостатке, али од сваког можеш доста да научиш и напредујеш, ако пажљиво слушаш и вредно радиш.“

Са Мајом смо разговарали и о њеним плановима за будућност. Ево шта она мисли о томе:

МР: „Не волим много да планирам унапред, јер се често деси да све оде у тотално супротном смеру. Ипак, за мене је тренутно на првом месту факултет. Друга година сам маркетинг менаџмента и бићу у Београду док га не завршим. Обзиром на стање код нас, али и у свету, од женске кошарке не може довољно да се заради и осигура лагодан живот по завршетку каријере. Због тога се трудим да уз тренинге и редовно учим и дајем испите. Након завршеног факултета бих волела да наставим каријеру у иностранству, и ако је могуће тамо упишем мастер студије.“

На жалост многих који читају овај текст, прелепа плавуша нам је открила да је у срећној вези већ дуже време.

За крај вам је наша „осмица“ уз много поздрава поручила следеће:

МР: „Навијачи, саветујем вас да увек бодрите наш клуб, наставите да нам пружате подршку, јер нам много значи и да наставите да пратите дешавања из целог Спортког друштва на сајту МЦЗ!“

Маји се захваљујемо на времену које је издвојила за нас, и надамо се да ћемо у будућности поново разговарати са њом!