На Маракани прослављена годишњица Токија, промовисан календар

„Овде су најбољи падали, овде су најбољи стварани. Приђи, чућеш бубњева звук, овде зидови још причају о хуку севера који не престаје, армије која сложно грми, овде зидови вечно ће причати о љубави између ње и нас.

Овим речима отворен је коктел којим је обележена промоција новог Звездиног календара за 2013. годину, као и 21. годишњица од највећег клупског успеха Црвене звезде. Календар за 2013. годину посвећен је 50. годишњици наше Маракане, стадиона који већ пет деценија прича најлепше фудбалске приче. Стадиона који дише заједно са свима нама, живи кроз трофејну прошлост и чијој се светлој будућности сви надамо.

Нешто више о историји овог, али и првог стадиона на којем је Црвена звезда играла своје утакмице, рекао је актуелни директор највећег спортског објекта у земљи, Мики Ћоровић.

– Стадион на коме је Црвена звезда најпре играла, а на којем је пре тога играо спортски клуб Југославија, звао се „Велика Србија“. Ово име носио је од 1927. године па све до другог светског рата, а одмах потом, један кратак период док није основано спортско друштво, име стадиона било је „Авала“, да би се након оснивања па до данашњих дана, звао стадион „Црвене звезде“. Већ тада је постао сувише тесан за наше навијаче, јер је наш клуб сваког дана стицао све више присталица. Данас тог стадиона нема, а на његовом месту почео је да се гради нови стадион, на коме ће се касније калити нове генерације. Нови стадион ФК Црвена звезда представља један од највећих и најлепших спортских објеката у земљи, и овом делу Европе. Рекорд по броју продатих улазница постигнут је на утакмици Црвена звезда – Ференцварош, 23. априла 1975. године, када је  96.070 навијача купило карту. Прва међународна утакмица на новом стадиону одиграна је 22. децембра 1964. године са Совјетским Савезом. Велику афирмацију овог спортског објекта у Европи и свету донеле су две врхунске утакмице. Црвена звезда је 30. маја 1973. била домаћин финалистима Купа Шампиона, Ајаксу и Јувентусу, а друга велика приредба била је првенство Европе у фудбалу у јуну 1976. године. Због честих захтева УЕФА, наш клуб је био принуђен да иврши неке измене основног пројекта. Све трибине сада имају седећа места, и данашњи капацитет је скоро 52.000 – рекао је између осталог Мики Ћоровић.
Данашња промоција календара која је била посвећена јубилеју првих 50 година стадиона Црвене звезде, само је почетак обележавања онога што ће трајати кроз читаву 2013. годину. Нешто више о календару, о самој идеји и реализацији, говорио је Горан Броћић, директор маркетинга ФК Црвена звезда.

– Овај календар је наша идеја да обележимо првих 50 година нашег стадиона, да испричамо причу више од 1100 љубави, емоција, стрепњи, великих победа и тешких пораза. Овај календар је наша велика жеља да подсетимо неке старе Звездаше на то како је стварана Маракана, које су утакмице овде одигране, али и да неке нове генерације едукујемо о томе шта је Маракана и шта она значи у срцу сваког Звездаша – рекао је Броћић.

У првој утакмици одиграној на овом стадиону, у којој су црвено-бели дочекали Ријеку, наш клуб је забележио победу. Један од сведока, али и стрелац првог сениорског гола на новом стадиону за Црвену звезду је Душан Дуда Маравић, који је пренео своја искуства са те утакмице.

– Чули сте историјат Маракане, када је све почело. Прву утакмицу, 1. септембра 1963, прелепог сунчаног дана, Црвена звезда је одиграла под руководством Председника Радована Пантовића. Добили смо 2:1, а утакмица је протекла у великој борби. Били смо одушевљени новим стадионом, као и бројем гледалаца. Пре одигравања ове утакмице, играла се предигра, тачније, играли су петлићи Црвене звезде. То је била генерација коју је после подизао Миљан Миљанић, а први гол у тој утакмици постигао је Трифун Михајловић. Такође пре утакмице, спикер је објавио телеграм Драгослава Шекуларца, који је као и Владимир Дурковић у то време служио војни рок, и публика и сви на стадиону су громогласно поздравили тај гест. Тада смо наступили у саставу:  Петар Ћосић, Новак Томић, Томислав Милићевић, Милан Чоп, Велибор Васовић, Владица Поповић, Војислав Мелић, Зоран Прљинчевић, Бора Костић, 17-огодишњи Драган Џајић и моја маленкост. На утакмици нису могли да играју Стојановић и Шкрбић, а резерве су били Драган Поповић, Жика Јефтић, Радомир Микић, Лука Малешев, Сретен Ђурица, Милан Живадиновић и Мирко Шекуларац. Сам гол који сам дао је производ игре свих саиграча који су тада играли, свих другара. Свако је знао шта је његов задатак и шта је требало да ради. Хвала свакоме ко је тада дошао на стадион, а и ко је током каснијих година долазио и навијао за овај клуб – рекао је Маравић.

Пре три дана, а тачно пре 21 годину, наш клуб је у светским размерама добио потврду да је најбољи на свету. У Токију је Црвена звезда играла последње финале Интерконтиненталног купа у којем је један од учесника био неки клуб из источног дела Европе. Тадашњи и садашњи председник Супштине клуба Тоза Мијаиловић, објаснио је зашто је важно да се овај дан обележи сваке године.

– Тачно пре 21 годину, Црвена звезда је постигла свој највећи успех. Додуше, не на овом стадиону, већ на једном стадиону у Барију и на једном стадиону у Токију. Али, главна снага нашег тима исклесана је управо на овом стадиону. Многи нам замерају што сваке године обележавамо овај највећи успех. Ми то радимо са веома јасном намером – да свима онима, а у нашем тиму има играча који се нису ни родили у то време, то треба да послужи као подстрек да и они уложе напор, да у оквирима својих могућности постигну један такав резултат. Та славна прошлост се помиње само ради неке нове, боље бућности овог клуба. Ја се надам да ћемо са крајем ове године почети да враћамо Црвену звезду на путеве старе славе – рекао је Светозар Тоза Мијаиловић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.