Тактички тренинг пред утакмицу, Милан Јовановић – пример саиграчима

Од доласка фудбалера црвено-белих у Анталију прошло је осам дана, и напредак екипе у односу на први дан припремног периода је евидентан. Радује однос играча према обавезама, атмосфера унутар тима је одлична, а истовремено се радило и на физичкој спреми и на тактичким елементима игре и уигравању линија тима.

Ипак, оцену досадашњег учинка у наредном периоду даће контролни мечеви који следе. Први је на програму данас у 15 часова по локалном, односно 14 сати по нашем времену. Противник за ову фазу идеалан, турски трећелигаш Ејуп. Сви играчи ће наступити на мечу и одиграти по једно полувреме. Управо, с обзиром на утакмицу, тренер Јанковић поштедео је своје изабранике на преподневном тренингу напора који су били карактеристични претходних дана за јутарњи тренинг. Радило се на поставци игре, увежбаване су акције и ситуације код прекида, али свакако да не треба већ на првом сусрету очекивати лепршаву игру, јер су ноге и даље тешке. Поред данашње, до завршетка првог боравка у Турској црвено-бели ће одиграти још две пријатељске утакмице. Ривал 24. јануара биће немачки четвртолигаш Берлин Атлетик, док је три дана касније, дакле 27. јануара, дан пред повратак у Београд заказан сусрет са швајцарским Винтертуром.

Целокупан ток сусрета са турским Ејупом, који се игра данас од 14 часова по српском времену, на терену хотела „Калиста“ можете пратити на нашем сајту из минута у минут.

Очекивано или не, тек Милан Мрва Јовановић је један од најагилнијих црвено-белих фудбалера на припремама у Анталији.

Искусни штопер је на сваком тренингу најгласнији у бодрењу себе, саиграча и у жељи за победом у свакој „игрици“ коју осмисли стручни штаб. Чим вежба почне или неко крене да посустаје чује се глас искусног Јовановића који бодри, саветује и тражи од свих да издрже сваки део тренинга, а утисак је да је управо њему најтеже.

– Мислим да је то природно. Логично је да Милијаш, Чава, Микић, Бајко и ја будемо пример млађим саиграчима на тренинзима и утакмицама. Сасвим је нормално да ако ја могу да издржим неку вежбу или тренинг да то могу и „клинци“. Уз то иде наравно и понеки савет, уз услов да млађи хоће да уче и да чују шта има да им се каже, а Звездина деца то свакако хоће. Имам велики мотив и велику жељу да се добро спремим и то не кријем – каже Милан Јовановић.

Јовановић је летос каснио на припреме на Рогли па је кроз индивидуални рад покушавао да стигне саиграче. Како сам каже, тада је било много теже него сада, макар ментално.

– Теже је кад јуриш екипу и кад заостајеш за њом јер мораш да надоместиш све што си пропустио, а притом радиш ван групе, некако си сам. Ове припреме су изузетно тешке али све иде постепено и корак по корак се подиже ниво рада и форме. Зато ће нам касније бити лакше, кад дођу утакмице и уигравање.

Звездина одбрана је јесенас била најлошији део тима са неуобичајено много примљених голова. Податак о којем размишља и Јовановић.

– Истина је. Примили смо јако пуно голова и мораћемо много да радимо по питању тог сегмента игре. Важан је тај дефанзивни блок, али важан је на нивоу целе екипе. Комплетан тим игра и одбрану и напад. Морамо да радимо на плану постављања, затварања, дуплирања… Најважније је да константно затварамо леђа једни другима. Ми смо тим, целина и увек морамо да водимо рачуна једни о другима на терену. То је предуслов успеха – сматра репрезентативац Црне Горе.

Јовановић истиче да млађим штоперима Спајићу, Крнети и Пантићу не даје посебне савете, већ да се процес учења дешава на самом тренингу али и да је двосмеран.

– Могу и ја нешто да научим од њих а могу и да посаветујем. Није то класичан савет у смислу „шта бих требао, како бих требао“ већ на самом терену коригујемо једни друге. Крнета, Спаја и Пантић су вредни и талентовани момци који хоће да раде, слушају и напредују и ту дилеме нема. Искрено, импонује ми кад млађи играч може да научи из мог примера. Посебно из грешке. Кад додје и исправи ме, поправи моју грешку на терену. То је знак да су будни и концентрисани и да немају систем „лако ћемо“ – хвали саиграче искусни дефанзивац.

Јовановић има спреман одговор на питање шта је најтежи део тренинга и припрема за њега, али и да има „одбрану“ од таквих тешкоћа.

– Суво трчање ми је најтежи део тренинга. Зато и правим гримасе, вичем и избацујем енергију. Дајем сам себи подршку јер желим да издржим тренинг и коначан циљ ми је да сваки тренинг поштујем.

Слободно време се код црвено-белих своди на спавање, чак нема ни традиционалног играња карата. Има времена за карте, кажу.

– Карте се не играју у првом делу, само се одмарамо. Важно је да добро радимо рекуперацију, односно да много времена посвећујемо одмарању и спавању што је најбоља припрема за тренинг који долази. Карата ће бити више у другом делу припрема – закључио је Милан Јовановић.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.