Најава: Црвена звезда – Доњи Срем

 Црвена звезда

Црвена звезда наставља шоу програм. Доведено је 14 нових играча, цео тим плус измене, а лицитирало се са барем дупло више. Утисак је да су сви челни људи у клубу довели своје фаворите које су хтели, само није економ, популарни Столе. Наравно, деца из омладинске школе Црвене звезде су служила само за причу на припремама и куповину времена, а данас за попуњавање броја на тренингу. Михајловић, Ђорђевић, Ахчин, Стојковић и други неће добити прилику да се покажу и надмећу, а чудићемо се ако „комшије“ продају неког новог изданка за милионе. Остао је само Лазић, који је „одједном“ искочио у први план, иако је Маринковић на почетку био планиран и испред њега, али пребрзо да би био први избор. До тада, наша деца ће одлазити из клуба или седети на трибинама или ложи. Прелазни рок је рађен свакако, само не плански и системски. Довољан је пример да је Црвена звезда, на крају сезоне, имала на располагању 6 нападача – Дауда, Касалица, Мудрински, Милуновић, Михајловић и Ожеговић, којима се придружио прво појачање Ђорђе Ракић и прикључен још један – Ђорђевић. Мудрински је продат, Ракић се одмах тешко повредио а Ожеговић прослеђен на позајмицу екипи Вождовца. Међутим, дошли су Оњило – превелики трансфер за непроверен квалитет и Драган Мрђа. Михајловић је имао после зимских, још једне одличне припреме, а Ђорђевић се такође добро показао, међутим то није довољно за клуб који је у дугу 45 милиона евра. Данас, Црвена звезда располаже са шест нападача, ако не рачунамо повређеног Ракића. Уколико се неправедно изузму Михајловић и Ђорђевић, долазимо до броја четири и још већег минуса у каси, која је празна. Поменућемо и позицију задњег везног. После скандалозног и односа сурове маћехе према Срђану Мијаиловићу и Луки Миливојевићу због самовоље спортског директора и жртвовања због Гарида, Црвена звезда није изгубила само милионе, већ и два сјајна играча, репрезентативца са којима би имала средину не само најјачу у региону. И док се јурила продаја Миливојевића, Мијаиловић је добио раскид уговора, а Црвеној звезди припала „сића“ по Уефиним прописима. Уз, прекопотребног ,Александра Ковачевића, шанса није пружена ни Ахчину, Стојковићу, само на припремама, већ су доведени Гогић и Јокић. О одбрани и позицији штопера, не треба трошити речи. Замислите средину са Миливојевићем, Мијаиловићем, Ковачевићем, Милијашем, Нинковићем, Печником и Савићевићем, помогнути играчима из омладинске школе. Већ уиграни, са правим појачањем у виду мајстора, Милоша Нинковића и одличног Печника. Преко 20 играча из омладинске школе је Црвена звезда изгубила, читаве генерације. Уз 14 појачања и поменуто, довољно говори о домаћинском пословању. Неки ће рећи да је већина играча, осам од четрнаест, дошла без обештећења, али и њима треба давати плату, а клуб је у дебелом минусу. Тако да смо домаћини остали у причи, а у пракси смо пијани милионери, само не знамо са чијим новцем. Тотенхем је пример како се води и ради прелазни рок, али Тотенхем није у ситуацији као Црвена звезда.

После три узастопне победе, две на гостовањима, Црвена звезда наставља пут. Требало би да су се играчи боље упознали, а да је тренер Стојановић успео да искристалише и упозна тим. О игри не можемо да говоримо јер је сваке недеље стизало по два играча, па је резултат најбитнији. Радује игра са два шпица, радује повратак Касалице и Милуновића у шпиц јер ту могу много више да пруже, на природној позицији, и радује гол Дауде. Нигеријац је са разлогом оспораван због понашања и незалагања, али његово знање није спорно. Да ли је схватио, или неко други уместо њега, да Турци неће повећати понуду тек онако, већ да мора показује то што зна, не знамо, али његови голови ће нам добро доћи, ако буде као у Крагујевцуу. За двадесет минута у Крагујевцу је био константно у прилици. Пропустио је једну шансу, засметао Милуновићу у другој, асистирао Печнику који је погодио пречку, а затим и после одличне контре постигао погодак, иако једва, првенац у сезони и поставио коначан резултат. То би требала да буде нормална појава за нападача и деветку Црвене звезде, али данас се све олако схвата, па смо задовољни са првим бљеском.

 Доњи Срем

„Хофенхајм из Пећинаца“, „српски Хофенхајм“ како су брже-боље медији у Србији потрчали прошле сезоне да прозову тим из Срема, по узору на успехе и алузије на немачки тим. Заједничко им је само да су за три године прескочили три ранга такмичења и да су у првој сезони играли на другом стадиону. Хофенхајм је добио нови, модернији стадион, а Доњи Срем и даље реновира „Сувачу“. ФК Доњи Срем је основан 1927.године као ФК Борац. У историји клуба из Пећинаца ништа занимљиво и вредно помена се није десило до 2011.године. До тада су само загрижени љубитељи фудбала изван Војводине, као и љубитељи емисије „СоС Бубамара“ коју води Александар Локнер на СоС каналу, знали за клуб из малог места на аутопуту Београд – Загреб, 40 километара од Београда. Управо тај детаљ, свој географски положај, издвајају као најбитнији и на свом званичном сајту. 2011.године су освојили Српску лигу, група Војводина, трећи ранг такмичења, у који су ушли годину пре. Под вођством искусног стручњака Богића Богићевића и захваљујући финансијерима и челницима клуба Милану Алексићу и Миленку Ђурђевићу пласирали су се у Прву лигу Србије, други ранг такмичења, и ван сваких очекивања и прогноза, већ следеће сезоне освојили друго место, иза Радничког из Ниша, и обезбедили пласман у Суперлигу. У Суперлиги одмах на старту били изненађење. И због игре – нападачки, допадљив фудбал, без „оклопа и штита“ према ривалима и дебитантски мотив који им је дао полет за лидерску позицију и због резервне гарнитуре дресова који су били копија резервне гарнитуре дресова из сезоне 2010/11 славног италијанског гиганта, Јувентуса. Дебитовали су победом на Карабурми, затим у Новом Саду савладали „комшије“ и наставили низ, који је прекинут у Новом Саду, против Војводине. Уследио је низ пораза и лоших резултата. И у другом делу сезоне су, очекивано, изгубили ритам, пали и заузели су 11.место на табели.

Ове сезоне су кренули лошије, тотално супротно од дебитантске сезоне. Још увек су без победе, у прва четири кола. Почели су са два ремија против Војводине и Јавора, наставили са два пораза против Јагодине и Напретка. Налазе се тренутно на 15.месту, са два бода. Тим је напустио капитен Милош Јосимов, проглашен најбољим левим беком лиге и заузео место у идеалном тиму сезоне, који је између понуда највећих клубова у земљи изабрао нама добро познати словачки Слован из Братиславе. Клуб су још од битнијих играча напустили голман Љубо Ковачевић, дефанзивац Милко Новаковић и Игор Миладиновић. Са новим тренером су ушли у сезону, Љубомир Ристовски. Од појачања издвајају се тандем из Смедерева, голман Младен Живковић, који је феноменално бранио против Црвене звезде, и дефанзивац Божовић, Синђић и Стојановић из Вождовца, Човић из Спартака, дефанзивац Васиљевић из Новог Пазара и леви бек на позајмици са друге стране Топчидерског брда, Ашковски. Костур тима је задржан, осим капитена Јосимова – Дамњановић, Лакић-Пешић, Кошутић, Вукобрат, Чордашић, Лукић, Јанковић и Крунић. Љубомир Ристовски се није дуго задржао, платио је цену лошег почетка првенства и после пораза од Напретка њега је на клупи заменио Владо Чапљић, који ће дебитовати управо на сутрашњем мечу.

ЦЗ Н ДС

„Маракана“  :    1    1 0 0  1:0

Укупно :     2   2 0 0   3:1

*Друга утакмица је одиграна у Новом Саду, на стадиону Војводине

Историја међусобних дуела је јако кратка, књига са два листа. Први међусобни дуел одигран је 27.октобра 2012.године на „Карађорђу“, у Новом Саду, у оквиру 10.кола. Доњи Срем је целу прошлу сезону домаћин био на стадиону Војводине. Славили смо 2:1, после преокрета, захваљујући головима Луке Миливојевића. Водећи гол за Доњи Срем, већ у 2.минуту, постигао је Јанковић. На „Маракани“ први дуел одигран је у 25.колу, 27.априла. Црвена звезда је славила 1:0, голом Николе Микића. Црвена звезда је одиграла најслабији меч у сезони, али је ипак успела да слави и добије потребну инфузију пред наставак борбе за титулу, која је окончана двадесет дана касније. Резултат је врло лако могао да буде другачији да није било Бајковића, одбранио два чиста зицера и Дамњановића, или није знао или није хтео да постигне гол на празан гол, после симултанке када је из игре избацио Спајића и Микића.

Од заједничких играча издвајамо једног, јединог. Игор Миладиновић, Звездино дете, члан генерације 1990, је прошле сезоне носио дрес Доњег Срема.

Нови дресови у част „Маракане“, улаз бесплатан

Црвена звезда је одрадила мини припреме на Тари, од 4-8.септембра. То је био и паметан потез нашег стручног штаба јер се тим склонио од медија и имао мирноћу, док се сва медијска помпа и пажња усмерила на дуел између Србије и Хрватске, који је био тема број 1. Тренер Стојановић је повео 23 играча, а на Тари нису били репрезентативци Касалица, Вешовић, Ковачевић, Милуновић, Петковић и Рајковић. Милуновић је био јунак меча младе репрезентације против Кипра и донео је победу са два лепа гола. Петковић је добио црвени картон, поново, али је одиграо одличан меч. Учествовао је код другог гола, често пробијао и центаршутевима стварао шансе нападачима. Надамо се да ће и проблеме са картонима решити. Ковачевић је био стартер и одиграо цео меч, а једино је Рајковић посматрао дуел са клупе. Најталентованији голман Европе је у незавидној ситуацији. Дошао је у прави клуб, дебитовао за А репрезентацију, али од тада је на клупи. Никоме не иде у корист да се Рајковић не развија, а да Србија не добије правог голмана за будућност. Бајковић је неприкосновен и ту може да разуме конкуренција, али зашто Рајковић није први избор у младој репрезентацији или зашто није бранио за, још увек, своју генерацију U19, ако већ није био на голу против Кипра? Касалица је заменио капитена Црне Горе Мирка Вучинића у Варшави при крају првог полувремена, а Вешовић није био у протоколу.

Што се здравственог билтена тиче Мартиновић се опоравио, а остатку тима је пријао боравак на Тари. Петковић је спреман за деби, јер је у прошлом колу одслужио казну због искључења. Европе нема, прелазни рок је завршен, меч против Хрватске је прошао, Толе иде, да се окренемо нама и наставку такмичења у првенству.

Поводом обележевања 50 година од нашег стадиона, наше „Маракане“, Црвена звезда ће све мечеве у месецу септембру играти у посебно дизајнираним дресовима за част нашег стадиона. Улаз за утакмицу против Доњег Срема биће бесплатан.

 „Маракана“ је у Београду!

1.септембра стадион Црвене звезде, „Маракана“, је прославила 50 година! Пола века. Чињеница за понос. На овом светом месту за фудбалске ходочаснике, на нашем прагу, у нашој кући славило се и туговало. Радовало, плакало. Родила се највећа љубав, граница лудила, чиста и невина. Најјачи су падали, најхрабрији плашили. Небо се отворило. Неосвојива тврђава.

„Маракана“ је направљена на месту старог стадиона СК Југославије, који се звао прво „Велика Србија“, а затим „Авала“. Земљиште је припало Црвеној звезди. У удубљењу 12 метара испод нивоа тадашњег стадиона настао је споменик историје и место успеха. Утакмици Црвене звезде и Ријеке, претходила је утакмица пионира Црвене звезде и Јединства из Земуна. Трифун Михајловић је постигао први гол, Вукоје први званични, Душан Маравић први за Црвену звезду. Наш највећи стадион, стадион ФК Црвена звезда, назив „Маракана“ добио је због своје величине, грандиозности и стила који подсећа на „Маракану“ у Рио де Жанеиру.

1.септембра 1963.године Ријека је била та која је имала част да одигра први меч на трави којом су трчали највећа имена фудбала. Изгубила је 2:1, као што ће многи после ње. Повели су Ријечани голом Вукоја, Маравић и Прљинчевић донели победу. Прву од многих. Историјску, пред 55.000 навијача који су сведоци историје. Никад се није питало колико кошта карта, само да се уђе у храм, да се буде део њега. То је доживљај, и данас. И данас, када смо све изгубили, пали. „Маракана“ је „Маракана“. „Маракана“, рођаци. Опевана је више пута него Андрићева „Дрина на Ћуприји“ или Скадар на Бојани. Тим који је први истрчао на „Неосвојиву тврђаву“ је Ћосић, Милићевић, Томић, Чоп, Васовић, Поповић, Мелић, Прљинчевић, Костић, Маравић, Џајић. Тренер Павић.

Где је „Маракана“?

Од Теразија, преко Славије, до Храма, спустиш се до Аутокоманде а онда те као таласом доведе испред места где победници падају. Место где емоције надвладају разум, а откуцаји срца прате ритам песме која не престаје. Љутице Богдана 1а. Београд.

Шта је „Маракана“?

Моја кућа. Вечни музеј историје. Дом љубави, дом фудбалера Црвене звезде. Тамо где игра Звезда. Оно што је „Ноу Камп“ за Барселону, „Олд Трафорд“ за Манчестер Јунајтед, „Енфилд Роуд“ за Ливерпул, „Сан Сиро“ за Милан, „Вембли“ за Енглеску. За мене дупло више од дуплог. Непроцењиво. Споменик фудбала. Место које ми натера сузе на очи. Место шампиона Европе и света. Место коме се увек вратим. „Маракана“ није у Бразилу. „Маракана“ је у Београду! „Маракана“ је моја кућа. Неосвојива тврђава, моја судбина.

Овде су најбољи падали, овде су најбољи стварани. Приђи, чућеш бубњева звук, овде зидови још причају о хуку севера који не престаје, армије која сложно грми, овде зидови ће вечно причати о љубави између ње и нас!

Доме, слатки, доме. СВИ НА „МАРАКАНУ“!

Црвена звезда – Доњи Срем, недеља 15.септембар 2013. 19:00h , Јелен Суперлига 5. коло 2013/2014, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.