Најава: Вождовац -Црвена звезда

Да ли је он био на терену и постигао два гола за Доњи Срем, са играчем мање? Да ли је Толе Караџић постигао четири гола за Јавор у Ивањици, а управа клуба ноћ пре брже-боље потрчала да саопштењем, „демократски“, тера Караџића због скандала на стадиону 200 метара ниже? Ако су већ хтели кривца зашто Тончев и Антић нису отишли код партијског колеге Бранка Ружића? Да ли када Црвена звезда води 2:0 и има играча више, против било ког противника, не треба да загрми стадион и да ветар играчима? Коме се тера инат, зашто се даје на значају и Толету и било коме другом а не свом клубу? Битно је да се терао капитен, а клуб пљунуо на себе када није стао јавно иза њега. Ваљда такво навијање заслужује ове играче. А они момци, где је најстарији капитен са 22 године, у „Шумицама“ гину без имало подршке, трпе батине, бахато понашање противника јер се осетио као домаћин и суђење које да је пуна хала не би било какво јесте.

Очигледно је да поједини „играчи“ ФК Црвена звезда не би могли да играју ни за Доњи Срем, а најбитније им је да по сплавовима себи дижу цену тиме да су играчи Црвене звезде и тако имају бољи пролаз код девојака, јер ни њих не би могли другачије да нађу. После пораза од Доњег Срема, јер то је пораз ко мисли другачије може заједно са играчима под руку, исписницу и да нас спаси, пред 40.000 навијача, руку на срце већина је дошла само зато јер је улаз био бесплатан а мисли да је Спајић нападач, Милијаш штопер, а Дауда бек, треба сваки играч да оде до управе клуба и купи себи исписницу. Наравно, изговори да се неће поновити, да не знате шта је било и шта се десило, да нема оправдања и да ћете „погинути“ за Звезду и бебама од пар месеци уместо смеха изазивају плач и сузе. Као и учестали сукоби на тренинзима. Ако не можете да се носите са притиском, почаствујте нас својим одласком. Смишљајте нове изговоре који ће вам купити време. Разумемо да не знате и не можете, али да нећете да се трудите и трчите то никад нећемо разумети. Ви не заслужујете ни пажњу, ни подршку, навијаче, плате.. а имате све то, поготово прва три аспекта. Не заслужујете да неко детету или себи ускрати неко задовољство да би платио пут, и у другом случају карту, за Београд и „Маракану“. Фудбал је најбитнији, много више од најважније споредне ствари и ниједан спорт није и никад неће бити толико популаран као фудбал. Фудбал одавно није споредна ствар, чим се животи губе због, плаче и радује. Али, по чему сте бољи и вреднији и по чему залужујете више пажње од ватерполиста, рукометаша или одбојкаша? По томе што су они прваци државе и прваци Европе, а ви имате уговоре вредније од буџета целог њиховог колектива и „играте фудбал“… да барем играте фудбал, било би апсолутно разумљиво. Ја сам увек на месту које сте ви укаљали а ми славили у недељу, јер ја никад не бојкотујем свој клуб. Ви нисте Црвена звезда, али нажалост играте и представљате то свето име, као и управа. Понављам, част појединцима, изузетцима, али у овом случају сви сте тим и сви сте изгубили у недељу. Томислав Караџић треба да оде миљама далеко од Србије и српског фудбала, треба да одговара, али он није највећи противник нашем клубу. Он је алиби и план. Највећи кривац и противник Црвеној звезди је Црвена звезда! Очигледно су Црвеној звезди највећи противници Томислав Караџић и Чедомир Јовановић. Први, јер је алиби због својих потеза и радњи у прошлости, други јер је његовом заслугом ватерполо клуб постао првак Европе, а нема шал око врата, Звездину тетоважу и стаж на Северу. Ни једног, ни другог нисмо видели на терену, ни у недељу, ни пре. Или су променили идентитет и опис или не знам који број носе и кад су потписали за Црвену звезду. Политика нас не интересује, нити јој је овде место. Наша политика, вера, религија и став је Црвена звезда. А, свако ко жели алиби и материјал за шлихтање може пронаћи у изобиљу, у уводном излагању.

Искрене честитке клубу и играчима Доњег Срема.

Вождовац

ФК Вождовац је основан у априлу 1912. године као ФК Душановац. 1929. године мења име у Вождовачки СК. У сезони 1963/64 бележи први успех, осваја Српску лигу и обезбеђује пласман у Другу лигу Југославије. У том периоду Вождовац је играо помоћном терену „Маракане“ као домаћин. 1953. године је основана ФК Слобода Београд, а 1973. године Вождовачки и Слобода крунишу одличне односе, фузионишу се и клуб добија своје име – Вождовац. Стадион Слободе је припао Вождовцу. Највећи успех клуба је било освајање Купа Београда, 1975.године. 2004. године Вождовац осваја Српску лигу „Београд“ и оверава пласман у Другу лигу. У периоду када је тренд био да се клубови фузионишу, 27.јуна 2005. године фузионише се са Железником, тада актуелним освајачем Купа СЦГ, и улази у Прву лигу Србије и Црне Горе. Постаје прави бум и у премијерном учешћу у највишем рангу осваја 3.место на табели, под вођством Михајла Ивановића. И у првом делу са Ђокићем и Јовановићем, и у другом делу са Маринковићем и Калајџићем играли су леп фудбал и побрали симпатије. Остали су без учешћа у Европи због финансијских проблема, а у првом издању Суперлиге Србије наредне сезоне завршили су на последњем месту и кренуо је њихов суноврат. Одмах су испали и из Прве Телеком лиге, па су наредне три године провели у трећелигашком рангу. 2012. године су поново освојили Српску лигу, а прошле сезоне у конкуренцији Напретка и Чукаричког завршили на трећем месту. Гашењем Хајдука из Куле, упражњено место је припало „Змајевима“, па је Вождовац поновио исти успех као шест година раније. Вождовац је на прагу да званично постане други приватизовани клуб у земљи, после Чукаричког. Иако још увек званично није приватизован, све је почело планом који је предвиђао феноменалан пројекат стадиона на крову шопинг центра и доласком нове амбициозне управе. У априлу 2013. године Београд је добио јединствен стадион у свету и праву атракцију, а Вождовац нови стадион у Заплањској улици, који је заменио стари стадион. Одавно су познати и по навијачкој групи, популарни „Инвалиди“, која је настала 1990. године.

Вождовац, који је увек био за корак испред осталих клубова из Београда – Баска, Графичара, Железничара из Бара Венеције, Синђелића, Хајдука са Лиона… некако је клуб из насеља Браће Јерковић представљао градско језгро, изузимајући топ клубове из Београда. Клинци са Душановца и Јерковића су имали два избора – фудбал у Вождовцу или кошарка у Торлаку. Један од најстаријих београдских клубова своје највеће успехе доживео је у протеклој деценији. Данас, када је старо одело заменио новим, урбаним, стари стадион новим, јединственим у свету, на висини од , са погледом на Београд, на крову тржног центра који је већ добио надимак „Вождовачка арена“, а осим имена „Стадион“, носи назив „Бојан Мајић“, капацитета 5.200 места, Вождовац преставља дух новог времена. На месту старог стадиона, у близини Централног гробља, који је срушен 2011.године настао је нови, заиста јединствени.

Прошле сезоне Вождовац је, у ишчекивању завршетка новог стадиона који је светска атракција, у конкуренцији Напретка, Чукаричког, Борца из Чачка, Металца из Горњег Милановца, Тимока из Зајечара победио у трци ко има лепши и иновативнији стадион дефинитивно, али је трку за бодове завршио на трећем месту Прве Телеком лиге Србије. Како медији воле да пишу Друга лига је била никад јача, али је занимљива чињеница да је ера градње или реновирања нових стадиона, тако најављивана у Србији али успех свакако, довела до тога да су поједини клубови из другог ранга имали сређеније стадионе него они из елите. Не рачунајући „Маракану“, којој такође осим шминке споља треба иновативност и озбиљна реконструкција унутрашњости, Нови Сад и Јагодину, можда и „Чаир“, Вождовац, Горњи Милановац и нови комплекс у Зајечару, ако се изузме још увек реновирање стадиона на Бановом Брду, су свакако предност дали у том надметању. Имајући у виду срамотан однос и запуштање „Омладинског стадиона“, пре свега. Управо у тој чињеници су после „изненадног“ гашења Хајдука из Куле поменути клубови тражили шансу да заузму упражњено место, уз БСК из Борче и Смедерево, који су завршили на последња два места табеле Суперлиге. Иако ова чињеница отвара друго питање, а то није циљ, Вождовац је био победник и у том смислу, и по статуту ФСС (ако се заиста поштује, јер се примењује како коме одговара).

Нису се летос припремали за Суперлигу, јесу за борбу али нису за учествовање, па су и појачања стигла касније. Талентовани тренер Ненад Лалатовић, бивши капитен Црвене звезде, је после успеха на новосадској Клиси са Пролетером преузео управљање тимом. Лалатовић је свакако освежење у српском фудбалу. После играчке каријере, млад је почео да се бави тренерским послом. Од Пролетера је направио стабилног друголигаша који је увек у врху табеле, па је Вождовац прави испит колико може у овом тренутку. Уз Марка Николића могао би да представља нови, прави талас тренера у српском фудбалу за веће домете. Да ли ће, видећемо. У сваком случају, већ је кандидат за позицију у Љутице Богдана у неком наредном периоду. У клуб су стигли искусни штопер Горан Драговић, а затим и бивши капитен, дете и део историје Црвене звезде Дејан Миловановић, Стефан Бабовић, на корак од сензационалног појачања Црвене звезде, као и на позајмицу из Црвене звезде Огњен Ожеговић и Никола Караклајић. Са клубом су тренирали и Милош Чава Димитријевић и Никола Петковић, који је уместо Вождовца изабрао Сиднеј, али нису договорили сарадњу. Млади голман Никола Перић је један од четворице пристиглих из кулског Хајдука, затим Васиљевић из Борца Бањалуке, Раде Вељовић из Смедерева, Лекић из новосадског Пролетера и Румун Мускалу из Челаула су међу многима пристигли у Вождовац. У првих пет кола првенства показали су да могу брзо да пребрину бриге око опстанка, а према челницима клуба амбиције досежу и до учешћа у европским такмичењима. Тренутно се налазе на деоби 10.места са Офк Београдом, са 6 бодова али је врх табеле далеко три бода. У првом колу су поражени на „Омладинском стадиону“ 1:0 и то им је једини пораз у досадашњем делу шампионата. Уследили су нерешени исходи са Војводином и Јагодином 1:1 и прва победа у Ивањици 2:0. У прошлом колу у Крушевцу дуго су водили, али су „Чарапани“ дошли до бода при крају сусрета. На новом стадиону одиграли су само један меч, против Јагодине.

ЦЗ Н В

„Маракана“  :    2    2 0 0  5:1

Вождовац: 2 1 0 1 2:2

Укупно :     4   3 0 1   7:3

Први међусобни дуел одигран је 20.августа 2005. године, у 3.колу сезоне 2005/06. Црвена звезда је победила 3:1 на „Маракани. Почетак бума Вождовца је умало осетио и тим за понос Црвене звезде који је чекао дуеле са Брагом и улазак у Лигу Европе. У веома узбудљивом и сјајном мечу, Вождовац је повео голом Ивана Јовановића у 16.минуту, после сјајне акције и одличног потеза, феноменалног дриблинга популарног „Гутија“. Иако је Вождовац контролисао већи део меча, Црвена зведа је у финишу стигла до победе. Творац преокрета је био Бошко Јанковић са два феноменална поготка у 73. и 80.минуту, први гол се и даље памти, док је трећи гол постигао Никола Трајковић у 90.минуту, свој првенац. На терену је и тада био Милијаш али Милан, рођени брат нашег капитена. Поређења ради најуспешнију генерацију Црвене звезде у последњих 15 година је на овом мечу пратило 3.000 гледалаца, уз салве звиздука и увреда после првог полувремена када је Вождовац водио 1:0. Данас ни 15 пута више није довољно. Очигледно немамо критеријум или је опао или смо само мазохисти. Други дуел на „Маракани“ одигран је 5.августа 2006 и Црвена звезда је славила 2:0, головима Душана Ђокића. То је била претпоследња победа Црвене звезде на премијери шампионата, друга у десет година.

На старом стадиону Вождовца, у Заплањској 32, први дуел је одигран 18.фебруара 2006. године, прво коло наставка сезоне. Црвена звезда је славила 2:0, головима Душана Ђокића, који је управо стигао из Вождовца у зимском прелазном року и постигао првенце у црвено-белом дресу и то први гол у 13. секунди утакмице. На том мечу за Црвену звезду је дебитовао Ненад Милијаш, капитен Црвене звезде. Вождовац је прву победу остварио у следећој сезони, 4.новембра 2006. године у 12.колу, 2:0 и нанео први пораз Црвеној звезди у сезони, која је на челу са Душаном Бајевићем ишла ка одбрани дупле круне. Кобан за Црвену звезду је био Никола Ђурђић. На новом стадиону вероватно неће бити ни одигран, нажалост. Разлог – меч високог ризика, безбедност и страх да стадион више неће постојати. Укратко, менталитет.

Од заједничких играча издвајамо Душана Ђокића, Душана Анђелковића, Александра Пантића и Стева Глоговца. Као што смо поменули данас дрес Вождовца носе Дејан Миловановић, Раде Вељовић, Огњен Ожеговић и Никола Караклајић. Тренер Вождовца је Ненад Лалатовић, његов помоћник Драган Шарац, бивши играчи Црвене звезде. А као председник клуба води се Бранимир Бабарогић, познати бивши судија и члан УО Црвена звезда.

Најбољи стрелац је Душан Ђокић са 4 гола, од седам које је дала Црвена звезда у међусобним дуелима.

 Од „Вилењака“ до „Инвалида“

Занимљива је историја навијачких групе Вождовца. Иако су данас познати „Инвалиди“ основани 1990.године, нису прва основана група. Прва група навијача Вождовца су „Вилењаци“, основани 1987. године коју су чинили бивши играчи и млађе генерације клуба, њих 30-так. У то време су били оригинални, па су честим пиротехничким кореографијама прекидали утакмице. Затим, настају „Змајеви“ који 1989.године постају чланови „Вилењака“. У међувремену на истоку су оформљени „Genoes”, а на југу „Хасини трафиканти“, коју су чинили бивши играчи а име је добијено по бившем играчу клуба, Хаси. Обе групе су постале чланови „Вилењака“. „Вилењаци“ су временом нестали. 1990. године настају „Инвалиди“. Популарност су стекли током 90-тих година, а занимљиво је да су често подржавали мушки и женски рукометни клуб Вождовац. Присутна је велика нетрепељивост са навијачима Рада „ United Force“, а веже их пријатељство са навијачима Офк Београда, “Blue Union”.

 Цена карте 500 динара, меч се игра на Врачару

Своје мечеве против Црвене звезде, „вечитог ривала“, Војводине и Рада који су оцењени као мечеви високог ризика, Вождовац ће као домаћин играти на стадиону на Врачару, стадион „ФК Обилић“. Карте су у продаји од петка по цени од 500 динара за обе трибине, а за навијаче Црвене звезде предвиђено је 2.000 карата. Карте ће се продавати на три места – на инфо пулту у шопинг центра „Стадион“ на Вождовцу у петак и суботу од 10-22h, на благајни „Маракане“ у петак и суботу од 10-18h и у недељу на стадиону на Врачару од 9-15h, односно до почетка меча. Интересантно је да је и за дуел одигран 18.фебруара 2006.године цена карте била 500 динара.

Стадион на Врачару, стадион ФК Обилић, данас је стадион свих клубова који немају услове да играју на својим стадионима, а најмање онога чије име носи који тавори у нижим градским лигама. Некако је најава за овај меч обележена инфраструктуром и стадионима. Налази се на општини Врачар, делу некадашњег Пашиног брда, у делу дворишта Архитектонске школе, испод раскрснице која води ка Коњарнику и Синђелићу, у улици Господара Вучића 189. 1951. године је отворен, а 2006. реконструисан, иако се плодови реконструкције не виде. Највише је реновиран за време Жељка Ражнатовића Аркана, када је и сам клуб био на „врхунцу“ моћи. Капацитет је 4.508 места. Углавном се користи за утакмице које ФК Рад игра против Црвене звезде или „вечитог ривала“ и у европским такмичењима. Раније је и ФК Железник играо на њему, као и Бежанија, сада и Вождовац. Званично је да дозволу употребе, односно, да је намена стадиона за утакмице ФК Обилић, ФК Рад и млађих категорија Црвене звезде. Пре две године Црвена звезда и Обилић, Андрија Клеут и Светлана Цеца Ражнатовић су направили договор о сарадњи два клуба према ком би стадион прешао у власништво Црвене звезде, за потребе млађих категорија а сам клуб би на неки начин био филијала Црвене звезде. Тај договор о сарадњи није верификовао УО ФК Обилић, односно директор Љубинко Јевтић, тако да се још увек не зна шта је истина и докле се дошло. Званично је предлог о сарадњи одбијен. Млађе категорије репрезентације Србије, раније СЦГ и Југославије, су играле своје утакмице на овом стадиону. Данас, по који суперлигашки меч годишње, пре свега између Рада и Црвене звезде. Може да буде лепо здање и користан објекат, а не објекат за рентирање и дупљи џеп појединаца. Управо последњи дуел на овом стадиону Црвена звезда је одиграла против Рада у 17.колу, другом колу наставка пролећног дела прошле сезоне, 3.марта. Резултат је био 1:1, Црвена звезда је повела преко Ненада Милијаша из једанаестерца, а Урош Ђурђевић је Раду донео бод и себи крочио пут на фудбалској сцени. До краја године вероватно ћемо још једном омерити снаге са Радом на Врачару.

 Сви спремни, Петковић и Араухо чекају на деби

Верујем да сте сви видели, тако да нема потребе да било шта понављамо и објашњавамо. Нико се више не боји Црвене звезде, већ је дошло време да Доњи Срем, Чукарички, Јавор, Вождовац и остали уливају Црвеној звезди страх.

Сви су спремни за дуел са Вождовцем. Мартиновић и Мијаиловић су ровити од раније, али ће изнети терет утакмице. Уз њих двојицу очекују се Вешовић и Лазић у дефанзивној четворци. На конференцији за медије Стојановић је рекао да ће бити промена у тиму, а можда и промена система. Марко Петковић је спреман и чека на деби, као и Араухо. Араухо је одиграо утакмицу против Јединства са Уба и тренер Стојановић је навео да иде ка бољем и да је у ротацији за тим. Једина дужа повреда је Дарко Лазовић. Опоравак Дарка Лазовића иде изнад очекивања како је истакао тренер Стојановић. Стигли су медицински извештаји из Рима са прегледа Лазовића који су повољни.

Нејц Печник је најефикаснији са 3 гола, најкреативнији, најатрактивнији, најбоље оцењени, али и најратоборнији појединац, па га једна опомена дели од суспензије, сакупио је 3 жута картона. Он је једини коме прети суспензија, два жута картона имају капитен Милијаш, Ковачевић и Касалица.

Што се кладионице тиче, Црвена звезда је фаворит. Квота на победу Црвене звезде је 1.40, на победу Вождовца 6.50, а на нерешен исход 3.85.

У следећем колу Црвена звезда дочекује Спартак из Суботице, Вождовац гостује Доњем Срему. Пре мечева 7.кола, Црвена звезда ће у среду, у оквиру 1/16 финала ЛАВ Купа гостовати Пролетеру из Новог Сада, док је Вождовац извукао „вајлд кард“, празно место узроковано гашењем кулског Хајдука и постао први учесник 1/8 финала националног Купа. Да не идемо толико далеко. Мали градски дерби, Вождовац – Црвена звезда на Врачару. Иако би утисак био потпун да се игра на крову и погледу на Београд. У недељу играју велики дербији широм Европе попут Роме и Лација, Манчестер Ситија и Манчестер Јунајтеда, ПСЖ и Монака, Милана и Наполија, Бешикташа и Галатасараја, ПСВ и Ајакса… нама је најбитнији овај меч на Врачару.

Желим поклон за рођендан. И даље, увек, најлепши и најдражи.

Вождовац – Црвена звезда, недеља 22.септембар 2013. 15:00h , Јелен Суперлига 6. коло 2013/2014, стадион : „ФК Обилић“, Београд

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.