Најава: Црвена звезда – Спартак

Сваки следећи ударац јаче боли и после сваког је образ све црвенији. Али нама, којима је стало. Против Црвене звезде сви имају инспирацију, само је немају играчи Црвене звезде. Постали смо као сеоска радња. Чак се и тамо зна ред. Крчмар не може да буде председник и вођа. У Црвеној звезди се зна само ред комбинација и приватних веза. Опростили смо се од лета, надамо се да нисмо од целе године и сезоне, опет, на самом почетку. Шест година кошмара улази у седму, деца излазе из своје куће, дошљаци и муљатори улазе и дочекују, као лоше имитације домаћина. Не легенде и трофеје, не боље дане, него комбинације. Када бисте погледали са којим аутомобилима чланови долазе УО Црвене звезде не би имали утисак да је клуб у минусу 45 милиона евра. Разметање у сваком погледу. Да ли је ико од њих спреман да помогне клубу да смањи минус својим приватним капиталом? Када би продали по један свој аутомобил, скупили би значајну цифру. Сви ће питати а зашто би? Зато што долазе у клуб да узму оно што могу. Има много питања, али ко је кривац сада за пораз од Вождовца? Нису били на терену капитен Милијаш, без кога Звезда лети по терену а противник не схвата где се налази од силних шанси, ни Крнета, без кога нема прилаза Звездином голу, супарници се просто одбијају као таласи од стена. Толе Караџић? Тренер Стојановић? Време је да се пребацује оном ко је довео тренера и да се ствара предност за нову комбинацију. Да се играло 9000 минута уместо 90 не би постигли гол, али би променили исто толико теорија и криваца. Реците ми једног јединог тренера који може да ради у простору пуном лажи, превара, прљавштине, муља, прашине, авети, клопки, мина, лавирината, шахтова…? Срамотно понашање према Дарку Лазовићу је за сваку осуду. Доказ великог клуба. Изгледа да нам је Рикардо Са Пинто показао шта је образ.

Спартак Суботица

Фискултурно омладинско спортско друштво „Јован Микић Спартак“ основано је 21.априла 1925.године. Назив Спартак је револуционарно име познатог Суботичког атлетичара између два светска рата, по коме је и фудбалски клуб добио име. У послератним данима другог светског рата, формирању фудбалске секцију предходио је низ догађања. Као огранак тадашњих постојећих фудбалских клубова „ЖАК“, „Грађански“ и „Раднички“, оснивачка скупштина формирала је нови клуб – СДЖ Спартак. Суботичани су учествовали у првом званичном првенству СФР Југославије, 1946.године, као шампион Војводине. Током своје историје били су на клацкалице бивше СФРЈ лиге, као и касније Ср Југославије, а у неколико наврата и у најнижим ранговима. Највећи успеси клуба су два финала Купа – СФРЈ 1961/62 када је ОФК Београд био успешнији и 1993/94 када су „вечити ривали“ били успешнији. Били су на прагу гашења и судбине зрењанинског Пролетера. На срећу, 2007.године компанија Златибор Вода је спасила клуб од гашења. Златибор Вода је обезбедила пласман у Прву Телеком лигу и фузионисала се са Спартаком исте сезоне, па су се брзо вратили у Суперлигу Србије, 2009.године. Данас, клуб је стабилан и игра битну улогу у српском фудбалу, захваљујући и резултатима и утицају и председнику Драгану Симовићу и успешном пословању. Од нове сезоне Златибор Вода не стоји у имену клуба и вратили су право име клуба – Спартак Суботица. После Војводине, Спартак је најуспешнији и најбољи клуб у Војводини.

Само у овом, летњем прелазном року од три играча Црвене звезде, Спартак је зарадио 580 хиљада евра, а тај износ ће у будућности бити и већи. Ђорђе Деспотовић, нападач младе репрезентације и члан омладинске школе Црвене звезде 1992.годиште, је продат белгијском Локерену за 350 хиљада евра, на препоруку Александра Јанковића, како је истакао. Александар Ковачевић, капитенгенерације 1992, се вратио у Црвену звезду у трансферу вредном 80 хиљада евра и 40% процената од наредне продаје, незванично се помиње да је цифра и вреднија, а штопер Милош Адамовић је нови играч словачког Ружомберока за 150 хиљада евра. Док су Ковачевић и Деспотовић били испред очију и терани од истих у Сопот, а доказали се у Суботици, Адамовић је стигао из БСК Борче, па преко подгоричке Будућности, Смедерева и Спартака отишао у Словачку. Претходно је клуб из Суботице зарадио продајом нападача Воја Убипарипа у пољски Лех, који је предвиђен као замена за Роберта Левандовског, и голмана Милана Јованића, такође у Пољску, али Вислу. Што се тиче одлазака из Суботице овог лета, осим Деспотовића, Ковачевића и Адамовића, клуб је напустио и Видак Братић, који се опростио од играчке каријере, а нападач Човић је прешао у Доњи Срем.

Одласком поменутог трилинга и Братићевог опроштаја настала је празнина у тиму, која је покушана да се надомести доласком искусног Весељка Тривуновића из ОФК Београда. У клуб се вратио голман Јованић из Висле, а са њим у клуб су стигли и Андреј Мркела из Рада, после авантуре у турском Ескишехиру, Немања Милић, нападач ОФК Београда, али стигао је из кулског Хајдука после гашења, још један голман, Будимир Јаношевић из Телеоптика, дефанзивци Видовић (Егер), Ковачевић (Војводина), Радовић (Челик Никшић) и Цицмил (Раднички Ниш). У клубу су остали капитен ВладимирТорбица, Носковић, Новаковић, Пушкарић, Миливојев и Стевановић. На голу, по мишљењу медија, Спартак уз Црвену звезду има два најбоља чувара мреже – Алексића и Јованића. Ту је и трећи, Будимир Јаношевић, који је вероватно спремна замена за будућу продају Алексића.

Тренер је остао исти, Петар Курчубић, коме се „дрма“ клупа после лошијег старта новог шампионата. Спартак је протеклог викенда забележио други тријумф у првенству, који их уз два ремија и три пораза ставља на деобу девете позиције после шест одиграних кола са 7 бодова са Јавором и Напретком, кога су савладали 3:2 претходног викенда. Проблем је и неефикасност јер су „Голубови“ постигли само 5 голова, од којих 4 на домаћем терену.

Прошле сезоне Спартак је играо углавном на контранпаде и имао је јаку „залеђину“ на средини, пре свега у Ковачевићу. Ове сезоне, Спартак је изгубио игру и за сада не показује ништа што их је претходних сезона пласирало на врх табеле. Колико Спартак може осетила је управо Црвена звезда, која је размонтирана у Суботици 3:0, на претходном гостовању у Бачкој. Новаковић је блистао, Ковачевић био прави тенк на средини, а од тог пораза није само изгубљено прво место, већ се стрмоглави пад црвено-белих није зауставио до доласка Са Пинта, када је привидно камуфлиран.

Спартак се, такође, пласирао у 1/8 финала ЛАВ Купа победом над Партизаном из Бумбаревог брда, 3:0.

Спартак без победе у Београду

ЦЗ Н С

„Маракана“: 29 27 2 0 95:22

Суботица : 29 14 9 6 42:25

Укупно : 58 41 11 6 137:47

• укључујући и утакмице у Купу

Први међусобни меч одигран је 25.августа 1946. године у Суботици, у првом колу првог првенства СФР Југославије. Црвена звезда је славила 3:1, головима Косте Томашевића, који је постигао хеттрик, а стрелац за Спартак био је Хорогозо II. У Београду, први меч је одигран 2.марта 1947. године, два дана пре другог рођендана, резултат је био 0:0. На „Маракани“ први меч је одигран у сезони 72/73 и завршио се победом Црвене звезде 3:1.

Спартак је први пут славио у сезони 1954/55, победио је у Суботици 2:0. Спартак никада није победио у Београду и изборио је само два нерешена резултата, од којих последњи 2011. године, 2:2. Последњи дуел у Београду одигран је 13.априла 2013. године. Црвена звезда је победила 4:1, а меч је решио капитен Ненад Милијаш хеттриком, док је један погодак постигао Дарко Лазовић. Човић је био стрелац за Спартак и то је први погодак који је Црвена звезда примила од када је на клупу сео Рикардо Са Пинто. Као што то бива, четврти узастопни дуел против Спартака на коме нас предводи четврти тренер. После Роберта Просинечког и победе од 1:0 на „Маракани“ на јесењој премијери 2012, уследио је пораз Александра Јанковића 3:0 у Суботици и победа Са Пинта 4:1 у Београду. На реду је Славиша Стојановић. Дуел у недељу биће тридесети по реду, у Београду. Нажалост, навикли смо на негативне рекорде и прекидање традиција и добрих резултата. Такође, после две сезоне, прва утакмица у првенству се игра у Београду.

Најубедљивија победа Црвене звезде је 6:0, 1951. године. У међусобним дуелима Црвена звезда је дословно „малтретирала“ Спартак у прошлости и побеђивала више пута резултатима – 6:1, 5:1, 5:0, 4:0…

Црвена звезда и Спартак имају велики број, великих играча који су наступали за оба клуба. Од заједничких играча најпознатије су легенде и господа Коста Томашевић, Тихомир Бата Огњанов, Немања Видић, Никола Жигић, Бела Палфи, Антон Рудински, Душан Маравић, затим Огњен Короман, Александар Ковачевић, Андрија Калуђеровић, Видак Братић, Немања Николић… дрес Црвене звезде данас носи и Марко Мирић који се прославио у Спартаку и постао репрезентативац у једном периоду. Дрес Спартака носи Андреј Мркела, још једно дете Црвене звезде из генерације 92, син бившег играча Црвене звезде, Митра Мркеле. Као и Весељко Тривуновић, бивши играч Црвене звезде.

Дауда

Абиола Дауда је поново показао да зна и може. Два феноменална потеза довољна за пролаз у осмину финала националног Купа, прошла су мало незапажено због свега што пролазимо. Управо у прошлом дуелу са Спартаком на „Маракани“ је имао сличан продор као против Пролетера. Примио је лопту на средини, сјајно повукао и избацио једним потезом целу одбрану Суботичана, али је изгубио корак при самој завршници и умало се није повредио. Пре тога је сјајно асистирао Лазовићу за погодак. У среду је био успешнији када је „разгрнуо“ противничке играче, прошао их као да не постоје, прошао кроз њих фактички, а онда симултанку завршио поготком. Можда му само пријају војвођански клубови. Повредом Лазовића, који много недостаје Црвеној звезди, Дауда као да је дух – нестаје, па бљесне. Много пута смо помињали да Нигеријац зна да игра и да има квалитет и знање за Црвену звезду, а да је разлог његовог незалагања и безобразног понашања, нешто друго. Да ли нечији савети или темперамент… али, оспораван је за разлогом а ми смо такви какви смо и не праштамо. Остаје жал и сумња да ће по одласку из Црвене звезде тек показати колико заправо зна, а нама је само наговестио. Надамо се да неће постићи 10 голова за полусезону а онда добити карту у једном правцу за неки средњи тим из Турске или неку другу дестинацију, а новац од његовог трансфера завршити у џепу оног кога је довео или ко зна кога већ.

У већини утакмица ове сезоне као да је намерно на тренутке потезом и головима показао шта можемо да изгубимо и да има све што је потребно за једног нападача Црвене звезде, а онда као да није желео да се нађе на терену и својим понашањем, као и на тренингу, много више одмагао. Није велики Дидије Дрогба, али уме одлично да се креће и тако отвори простор нападачима – гол Савићевића у Одеси, пенал у Београду против Черномореца су показатељи. Уме да избаци целу одбрану једним потезом – Спартак, Вестманеја, асистенција Лазовићу против Хајдука из Куле. Уме да бљесне као против Пролетера и Хајдука из Куле, па да одмах купи навијаче. Уме да игра главом – од укупно осам голова у Црвеној звезди до сада, половину је постигао главом (Хајдук Кула, Смедерево, Јагодина, Доњи Срем). Асистирао је три пута, два пута Дарку Лазовићу. Интересантно је да од повреде Лазовића, тачније у новој сезони, Дауда нема ниједну асистенцију. Другу половину голова је постигао петом Хајдуку, у ситуацији један на један у Крагујевцу, и видели смо како два пута у среду. Затим, у Крагујевцу је за 20 минута пропустио једну одличну прилику, засметао Милуновићу у другој, асистирао Печнику који је погодио пречку, а затим и после одличне контре и паса Нинковића постигао погодак. То би требала да буде нормална појава за нападача и деветку Црвене звезде, али данас се све олако прихвата, па смо задовољни са првим бљеском. Против Вождовца је имао две прилике, а онда се утопио у сивило. Два гола против Пролетера и голови против Радничког, Хајдука из Куле и Доњег Срема су само делић делића онога што мора да покаже и што зна.

Пре Дауде, Бразилац Клео је показао заиста највише. Али, нисмо имали новца или нисмо хтели да дамо новац у том тренутку за њега. Имати у једном периоду нападаче калибра невероватног Игора Бурзановића, Клеа, Абубакара и Тричковског и бацити их, отерати, је равно самоубиству, што и проживљавамо. Не треба нама већа клетва од тога. А онда је Клео „вечитим ривалима“ донео две титуле, победу у дербију, улазак у Лигу Шампиона, преко 10 милиона евра, а својим трансфером у најбољи клуб Кине и око 4 милиона евра, 10 пута више од уложеног! А нама бол и патњу. Поређења ради за откуп Клеовог уговора је требало 400 хиљада евра, а Црвена звезда је другог Нигеријца, Оњила, овог лета платила 450 хиљада евра и 40% процената од наредне продаје! Клео би био можда кључан за титулу и Лигу Европе код Пижона. Надамо се да ће Дауда донети нешто Црвеној звезди, вредно спомена и памћења, а не само 10 голова и годину и по дана у Београду.

 Печник близу суспензије, повратак капитена

Нејц Печник и даље има 3 жута картона. На Врачару, против Вождовца, је изашао у 35. минуту због здравствених проблема, а уколико „пожути“ против Спартака најефикаснији и најбољи играч Црвене звезде у досадашњем току сезоне пропустиће наредни меч, против Чукаричког на Бановом брду.

У тим ће се вратити капитен Ненад Милијаш. Објашњење за изостанак против Вождовца је „повреда тетиве“, али је одиграо већи део другог полувремена у Новом Саду. Видели су, ваљда, да Црвена звезда нема крила и не лети по терену када нема капитена који „успорава“ и отаљава игру. Три пута је капитен изашао Црвена звезда је једном одиграла нерешено, једном победила, једном изгубила. Једном није био у протоколу Вождовац је могао да демолира Црвену звезду. То су чињенице. Дауда је исто тако мистериозно изостао против Напретка, у Крушевцу, а када се вратио постигао је 4 гола у 4 меча. Омега Робертс је дебитовао у среду против Пролетера, биће и у комбинацији за састав против Спартака.

Црвена звезда више нема врхунске дефанзивце попут великог Немање Видића, Милета Белодедића, Илије Најдоског, Блекија Богићевића, као ни одличне попут Дејана Стефановића, Митка Стојковског или Риста Видаковића, па и Омега може да буде „узданица“. Чињеница је да је наш тим примио 8 голова у шест кола, исто колико и Напредак, Офк Београд и сутрашњи противник Спартак. Једино су више голова од нашег тима примили Јавор (9), Доњи Срем (10) и Раднички КГ (11). Печник је имао здраствених проблема против Вождовца када је меч напустио у 35.минуту, али је одрадио цео меч против Пролетера и биће у тиму за дуел против Спартака. Мигуел Араухо и даље чека на деби. Некако се гол Дауде намеће сам по себи. Црвена звезда нема права на кикс, иако смо то чули барем 100 пута у ових шест година.

На кладионици, Црвена звезда тотални фаворит, а Спартак тотални аутсајдер. Квота 1.25 на победу црвено-белих, 5.25 на нерешен исход, 11 на победу гостију. Ако желите голове, којих је ред да буде у мрежи гостију, 1.65 је 3+, 2.90 4+ голова.

Опет ми је Звезда срушила све, као што ме је много пута винула до неба и назад. Нисам срећан, када сам требао да будем, само уздахнем и дам лажни осмех. Ја сам и даље ту. Ваљда ми је тако лакше да онда када све ово буде јуче, будем још поноснији. Или још увек нисам отупео на бол. А они који су били актери и саучесници су мирни, тамо негде. Размишљају о дану када ће отићи, јер имају менаџере који чак и за њих имају проценте, менаџери трљају руке, ово бити иза њих, а онда причати како је било тешко, али Звезда је Звезда. Управа тражи алиби и начин да пљуне по Толету, јер је дао гол за Вождовац и да настави спин и Весићевску политику. Очигледно је узела превише маха и дала много примера како се правити луд и правити лудим. А ми… чекамо нови дан, нову утакмицу да би добили оно мало храбрости да се поново слажемо и кажемо да и највећи имају лош дан и да реалност уме да превари и блефира. Свесни да варамо и блефирамо себе. Када би знали шта треба да радимо, то би и радили. Сада радимо оно што најбоље знамо. Волимо.

Све утакмице 7.кола Јелен Суперлиге играће се у недељу, због одржавања „Параде поноса“ у суботу. У следећем колу, пред последњу паузу у јесењем делу првенства, Црвена звезда гостује на Бановом брду, Чукаричком, а Спартак игра против Доњег Срема. Срећно, Славиша!

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Спартак, недеља 29.септембар 2013. 19:00h , Јелен Суперлига 7. коло 2013/2014, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.