И поред чињенице да углавном покрива позицију левог бека, она је у актуелној сезони једна од играчица Црвене звезде која је најчешће фаулирана од стране противница. Захваљујући физичкој снази и фудбалској виртуозности са лакоћом дрибла супарнице, а разантним ударцем противничке голмане често „доводи до лудила“. Тек је загазила у пунолетство, а већ сада се налази на листи међу десет играчица са највише наступа у историји црвено-белог женског фудбалског колектива.
Рођена је четвртог дана месеца јуна 2001. године у Параћину, граду који се простире од Кучајских планина на истоку ка Великој Морави на западу, а који је испресецан рекама Црница и Грза. Управо ту је за „бубамаром“ почела да трчи Анђела Крстић девојка која са поносом носи црвено-бели дрес са бројем „7“, бројем који је за њу и те како значајан. Прве фудбалске кораке начинила је у Школи фудбала „ВУК“ где је са дечацима осетила прве чари најпопуларније игре на свету, а затим је понела и дрес ОФК Параћин након којег су јој врата велике сцене била широм отворена.
На почетку нашег разговора питали смо популарног Крлета како је уопште дошло до тога да своју срећу пронађе на зеленом правоугаонику који буди толико емоција?
– „Тачно знам и датум првог тренинга – 25. јул 2007. године. Кривац за све је мој старији брат Немања, иначе апсолвент на Факултету за спорт и физичко васпитање. Он је мој идол и мој највећи фан. Водио ме је стално да гледам његове тренинге. Седела бих са стране са његовим ранцем и флашицом воде у рукама и посматрала шта он ради. Понекад би ми тренер дао лопту и ја сам је из све снаге шутирала. Једноставно хтела сам да будем као мој брат. Видевши то, тренер је предложио мојим родитељима да започнем и ја са тренинзима. Били су уверени да нећу дуго издржати у тој мушкој игри… Како су се само преварили“, кроз осмех говори Анћела, а затим са поносом истиче, „Никад нисам изостала са тренинга, само болест је могла да ме одвоји од лопте.“
Како су твоји укућани реаговали на твоју жељу да кренеш фудбалским путем?
– „Родитељи су ме одувек максимално подржавали. Немају предрасуде и не деле спортове на мушке и женске. Обоје су се бавили спортом у младости, тата кошарком а мама рукометом и знају колико мени спорт и фудбал значе.“
Сећаш ли се свог првог тренера и који тренер је највише утицао на твој фудбалски развој?
– „Мој први тренер био је Бобан Лазић из Школе фудбала „ВУК“. Он ме је научио скоро свему што знам о фудбалу и био ми је тренер све до доласка у Црвену звезду. Морам да поменем и тренера Владу Илића, омиљеног тренера у млађим категоријама. Мислим да су и моји саиграчи, генерација 2001. годиште, имали веома важну улогу у мом фудбалском развоју. Због њих сам морала да будем боља, јача, издржљивија, а уједно су ми били и заштита. Били су ми као браћа. Ту је и тренер Славољуб Јанковић некадашњи фудбалер Звезде и познати „Чилеанац“ са којим радим индивидуалне тренинге и сад кад сам у Параћину. По доласку у ЖФК Црвена звезда тренер Дарко Стојановић ме је увео у свет женског фудбала и тек сам тада можда почела озбиљније да размишљам о фудбалу. Тренер Александар Петровић ми је пружио прилику да испробам своје лимите на другим позицијама. Сви они, укључујући и тренера Радуку и Чулу мање или више су утицали на то што сам сада.“
Када је дошло до интересовања Црвене звезде за тебе и ко је био најзаслужнији да обучеш црвено-бели дрес?
– „Интересовање Црвене звезде постоји још од 2012. године. Тренер Бобан Лазић је контактирао тренера Дарка Стојановића и препоручио ме Звезди, а он ме је након првог, пробног тренинга, укључио у рад млађих категорија. Играла сам на разним турнирима, била на камповима, ишла на припреме и све је то трајало до 2016 год.“
У црвено-белом дресу дебитовала си на почетку сезоне 2016/17, до сада си готово 70 пута наступила за наш клуб и тиме си када су у питању играчице које су наступиле у актуелној сезони пета играчица по броју одиграних мечева. Који би сусрет издвојила као онај који ти је остао у најлепшем сећању, а који меч је онај који би најрађе заборавила?
– „То је врло тешко одредити. Мени су све утакмице битне. Можда прва утакмица у дресу Црвене звезде против Пожаревца, или финале купа Србије 2018. године против Војводине. Са друге стране утакмице које губите обично желите да их што пре заборавите, али и тада врло је важно научити нешто из тих пораза, извући поуке и не правити исте грешке.“
Наш клуб је у сезони 2019/20 остварио резултате какве је остварио, сматраш ли да је можда могло и боље?
– „Сезона 2019/2020,… наравно да може много боље. Чини ми се да смо увек ту негде близу и да тако мало треба до жељеног циља. Сан ми је да подигнем тај шампионски пехар.“
Гледајући са трибина јасно је да твоју игру красе физичка снага, дриблинг и јак ударац. Сматраш ли да би на неком сегменту игре можда себе још могла да надоградиш и којем?
– „Знам да могу да напредујем у свим сегментима игре. Радим на томе и трудим се да дам свој максимум увек. Нико није 100% савршен, чак ни Роналдо (Кристијано Роналдо, прим. аут.), њему је дефанзива слаба тачка.“
Ове сезоне си углавном играла на позицији левог бека, на којој позицији сматраш да се најбоље сналазиш?
– „Волим позицију левог бека. Мислим да пружа велике могућности да се покаже фудбалско знање. Пуно се трчи, дефанзивни задаци су приоритет, али ја волим и офанзивну, нападачку игру.“
По левој страни терена најчешће си сарађивала са Јованом Стојановић. Гледајући са стране деловале сте убојито у нападу, док сте се у дефанзивним задацима најчешће правовремено допуњавале. Како оцењујеш сарадњу са популарном Жигом?
– „Са Жигом одлично сарађујем. Она затвара моју позицију кад кренем напред. Као што сам већ рекла, волим ту леву страну терена и обе се ту добро сналазимо.“
ЖФК Црвена звезда је током сезоне остала без девет освојених бодова услед административних проблема. Да ли је било тешко мотивисати се за игру након оваквих догађања?
– „Морам да признам да сам се разочарала у првом тренутку. Пошто немам утицај на то, нашла сам мотив у ономе што највише волим, играње фудбала. Играм за дрес клуба који највише волим, играм за себе, за родитеље који су ту за мене увек, за моје саиграчице, то је мотив – фудбал. Идемо даље.“
Наступала си за млађе категорије националне селекције. Очекујеш ли можда да ускоро обучеш и дрес најбоље репрезентације Србије?
– „Посебан је осећај играти за репрезентацију. То је велика част и одговорност. Сан сваког спортисте је да обуче дрес са националним грбом и наравно да се надам позиву селектора, за то се живи и ради.“
С`обзиром на новонасталу ситуацију и чињеницу да је спортска активност у потпуности заустављена, како проводиш ове дане када је фудбал ипак у другом плану?
– „Мени је фудбал увек у првом плану. Тренирам сваки дан, ујутру и увече. Једино што ми недостаје је фудбалски терен, моје саиграчице,…“
Какви су ти планови за будућност. Остајеш ли у Звезди и планираш ли да се једног дана можда и окушаш у некој јачој, страној лиги?
– „Моји планови су да играм велике утакмице, мечеве за памћење. Да ли ће то бити у црвено-белом дресу или у неком страном клуб, видећемо.“
Пратиш ли портал „Моја Црвена звезда“ и како оцењујеш наш рад на пропагирању ЖФК Црвена звезда и женског фудбала уопште?
– „Вама се захваљујем на пажњи коју нам посвећујете. Врло је важно да изађемо из „анонимности“. Треба да се чује за нас. Медији би могли да се укључе у женски фудбал ако већ причају о родној равноправности. Својим радом смо заслужиле више пажње, а нама би то био додатни ветар у леђа, па можда би смо могле уз такву подршку и тако мотивисане и на европску сцену.“
За крај, добро је познато да си велики фан Кристијана Роналда па би било интересантно да нам објасниш зашто баш он?
– „Роналдо је мој идол, мотивација,… Човек који поставља нове лимите у спорту, највећи радник у свету фудбала, велики спортиста и велики човек. Волим оно што ради на терену и ван њега. Мој циљ је да га лично упознам и то ми даје мотивацију да радим још више и напредујем. Сваки мој напредак је једна степеница више ка циљу!!!!“
Анђела Крстић у актуелној сезони наступила је на свих 14 мечева колико је наш клуб одиграо. Чак 13 пута била је стартер и на терену је провела више од 86 минута по мечу. Током последњег сусрета, који је одигран само пар дана пре увођења ванредног стања Крле је постигла и овосезонски гол првенац матиравши голманку ЖФК Земун са „беле тачке“, а уз то забележила је и две асистенције. Укупно је остварила 655 додавања од којих је преко 85% било успешно. Забележила је 21 ударац ка противничком голу, а осам њих је ишло у оквир гола. Иако је по вокацији дефанзивна играчица три пута се нашла у недозвољеној позицији, а као што је већ речено чак 31 прекршај је направљен над њом.
Црвено-бела „седмица“ иако тек за месец дана пуни 19 година, много је учинила у дресу омиљених боја, али свакако још много тога може и мора да покаже. Свакако круна њених игара у дресу Црвене звезде могла би бити толико жељена шампионска титула…
– Анђела Крстић – фото галерија:
