Вера Јефтимијадес, прослављена мачевалка Црвене звезде, грчког порекла, рођена је 25. маја 1937. године у Београду.
Почела је да се бави мачевањем као шеснаестогодишња гимназијалка. Такмичила се у дисциплини флорет у појединачној и екипној конкуренцији. Каријеру је почела у екипи МК Југославија из Београда, али по гашењу тог клуба прелази у Црвену звезду, где је остварила блиставу каријеру.
– Не могу да кажем да сам научила да губим. Сваки неуспех доводио ме је у очај, али ме никад није зауставио. Брзо бих устала и кренула испочетка. Кад сам побеђивала онда сам хтела још, а кад сам губила онда сам хтела опет! Била сам дивљи борац, многи тренери на мени су сломили зубе. Специфично сам мачевала. Имала сам чврсту вољу и невероватну концентрацију. Таквом брзином сам погађала да судије, а било их је пет, један главни и по двоје са стране, нису могле да региструју сваки мој потез. Оног тренутка, мислим да је било 1956. године, када је уведено електрично мачевање, искочила сам у први план и стигла до врха – присећала се Вера својих почетака у једном од интервјуа.
Са преко 80 пехара и медаља на домаћим и интернационалним такмичењима наша је најуспешнија такмичарка. Освајала је одличја на великим интернационалним турнирима у Бечу 1959, Хајдехајму 1961, Риминију 1967…
Чак 16 пута била је шампионка Југославије (10 пута узастопно, од 1957. до 1966. године, све док је са трона за кратко није скинула Светлана Кукић 1967. године), а 11 пута првакиња Србије, што после ње нико није успео да уради. Уз то је освојила мноштво екипних титула првака са Црвеном звездом чија је била перјаница дуги низ година.
Учествовала је на Олимпијским играма 1960. године у Риму, док је на Балканијадама освојила једну сребрну и девет бронзаних медаља у појединачној и екипној конкуренцији. Највећи успех остварила је на Медитеранским играма у Измиру 1971. године, када је стигла до бронзе.
Три пута је изабрана за најбољу спортисткињу Црвене звезде 1965, 1969. и 1970. године, а каријеру је завршила 1979. године, када је последњи пут освојила титулу првака. Повукла се као шампионка у 42. години, а током каријере ју је до великих успеха носила огромна жеља за победама, инат и упорност, због чега је долазила и у сукоб са својим противницама.
О њеном фасцинантном мачевалачком умећу најбоље говори и податак да јој на једном мачевалачком курсу у Ровињу нису дозволили да се такмичи у женској конкуренцији, јер је била прејака, она је зато стигла до другог места у мушкој конкуренцији, а мало је недостајало да дође и до прве позиције.
Поносна је на своје грчко порекло и увек истиче да је Грчка њена отаџбина, а Србија домовина. Посебно јој је драга грчка музика, а недавно је и на прослави 70 година СД Црвена звезда била присутна, као једна од легенди, која је оставила наизбрисив траг у нашем спорту.
