Актуелни амбасадор Србије у Русији, просављени писац, новинар, војнополитички аналитичар и велики навијач Црвене звезде – Мирослав Лазански, преминуо је данас у 71. години живота.
Лазански је рођен 18. септембра 1950. године у Карловцу, где је завршио основну школу. Средњу стручну спрему стекао је у Требињу, а Правни факултет је завршио у Загребу.
У Београд се преселио 1991. године и почео да пише за дневни лист Политика. Осим тога, писао је и за листове Политика експрес, НИН, Вечерње новости, Старт, Катимерини, Дајмонд викли и Секјуритаријан.
Написао је седам књига и аутор је десетак телевизијских серијала.
Извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције Пустињска олуја, за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, Косову и Метохији, Либији.
Именован је за амбасадора Србије у Москви у јулу 2019. године, а исте године добио је награду града Београда за новинарство.
Лазански није крио да су му црвено-беле боје у срцу. Често је у јавним наступима говорио похвално о клубу за који навија и истицао да је Црвена звезда симбол и стуб српства.
Нека му је вечна слава!
The post ИН МЕМОРИАМ: Мирослав Лазански appeared first on СД Црвена звезда.
3 comments
On je ovde jedino bitan zato sto je bio navijac Zvezde! Ne znam za ostale, meni „prepoznavaci vizije“ nikada nisu bili simpaticni. Ma ciju viziju oni prepoznaju, nebitno, isto su mi odvratni!
VEČNA TI SLAVA DELIJO..VELIKI ZVEZDAŠ I DOBAR ČOVEK
Lazanski dobar čovek!!?? Aha…ok…o mrtvima sve najlepše. Veliki zvezdaš??? Hajde neka se javi neko ko ga je ikada video na nekoj Zvezdinoj utakmici! Čovek se pocetkom osamdesetih, dok je pisao za „Polet“ predstavljao kao navijač Olimpije(otac mu Slovenac ) i Rijeke(navodno obožavao Nikicu Cukrova i Damira Desnicu). Kasnije „pronavijao“ kao kolumnista „Starta“ za Dinamo(i Olimpiju i dalje), ali je imao problema sa golmanom Dinama, Šarovićem, koji ga je išamarao u zagrebačkom noćnom klubu „Salun“. Po dolasku u Beograd, krajem1990. postaje miljenik (da ne kažem potrčko) generala Domazetovića, najvećeg grobara u istorija vojnog vrha. Bio 23 godine u upravi Partizana, kao načelnik Personalne uprave u tadašnjem SSNO, namestio ekspresno služenje vojske Pančevu i Savićeviću za kaznu što nisu došli u Partizan, a OSLOBODIO služenja vojske Željku Obradoviću(bio u vojsci celih 15 dana), te Daniloviću i Divcu, u vreme kada je služenje vojske bila Zakonska obaveza.Mozda je Lazanski kao hronični prevrtljivac „pronavijao“ za Zvezdu prilikom komunikacije sa Vučićem… Koja je svrha izmišljanja nečijih navijačkih biografija(za političke i životne mi jasno)? Istovremeno saučešće Aleksandru i Tamari Lazanski, mojim komšijama sa Novog Beograda!