Најава: Црвена звезда – Борац

Нека буде борба непрестана. Нека буде што бити не може!
Покушавају на све начине да оспоре нашу победу и чињеницу да су побеђени у правом смислу те речи, у среду, оне феноменалне вечери на „Маракани“! На сва уста „медији“ објављују и потенцирају њихове шансе и „понашање Звездиних играча“? 50.000 душа која су као један водила наш тим до победе, диван амбијент, борбу до последње лопте момака који су дебитовали на дербијима нико помиње, прикупљен новац за малог Сергеја, који је био прекопотребан. Смета им наша радост, као да на то нису навикли, па самопрокламовани новинарчићи пораженог клуба дају себи за право да пишу којекакве наслове, а после другог гола за наш тим и поред играча мање су се молили да не буде и трећи! Евандров пенал, Борхине, Калуђеровићеве промашаје су сви заборавили, као да Црвена звезда претходних годину и по дана није доминирала у дербијима, а ипак подигнуте главе и стиснутих зуба излазила поражена. Први испред свих господин Роберт Просинечки. Звезда је победила јер је и Роби победио. Не желе да помену да је Роберт Просинечки сазрео као тренер оног тренутка када је научио из својих пораза како треба да одигра битну утакмицу, како треба да победи дерби и како је тактички победио противничког тренера. Срце на терен, памет у главу и Звезда у срцу – то је рецепт за успех! А ко то може боље да зна од оног који је саставио такав тим. Групу Звездине деце којој је 50.000 људи на свакој утакмици мотив, жеља и задовољство. То нико није видео, али зато су брже боље после краја утакмице отишли до својих редакција да извештавају о поразу својих губитника, а не о победи Црвене звезде. И пишу о некаквој доминацији, али то говори о објективности и непристрасности. У последња четири дербија биланс је 2:2. А одговор бесрамном аутору из новина “24сата“, који није смео да се удостоји ни да напише своје иницијале, о томе да није познат податак када је Црвена звезда била боља у дербију последњи пут и да ни Гугл не памти тај податак је да изађе напоље, лепо је време и види истину које се толико плаши, јер зна да ништа не траје вечно а да је њихов крај близу, почело је Звездино пролеће! Нисам еуфоричан, то је био један обичан дан. Звезда је победила партизан. 101 пут, да запамти Гугл!

Идемо даље, долази нам још један полуфиналиста Купа, Борац Чачак. ФК Борац из Чачка основан је 1. маја 1926. године. Одмах по завршетку Првог Светског рата у Чачку се почео играти фудбал. По неким изворима прва фудбалска утакмица одиграна је 1920. године а ФК „Борац“ је основан шест година касније. Група синдикално организованих радника је  1. маја 1926. године основала клуб који је прво имао црвене, а нешто касније црвено-беле дресове. Први председник клуба је био столарски радник Јован Јоловић. До Другог Светског рата највећи успех клуба било је освајање 1. места у Западно-моравској жупи 1934.године. Занимљиво је да после паузе за време II Светског рата клуб наставља са радом и већ 1946. године игра квалификације за 1. лигу против нас, које је изгубио. Следећи велики успех је освајање Купа Србије 1958. године да би четири године касније остварен пласман у Другу Савезну лигу. Највећи успех клуба је освајање 4. места у првенству. Клуб је по први пут обезбедио пласман у европско такмичење, УЕФА куп. У првом делу сезоне екипу је тренирао Миодраг Божовић док је историјски пласман оверио Милован Рајевац. Од тада су у паду. Прво су завршили на 11. месту, па прошлу сезону на 9.месту.  Чачани су несхватљиво лоше одиграли и први део ове сезоне, коју су завршили на претпоследњем месту, али су се повратком новог-старог тренера Славка Петровића померили ка бољитку. Клуб је напустио најбољи играч Филип Младеновић, који је појачао нас,  а прекинута је сарадња и са Aлександром Игњатијевићем, који је каријеру наставио у Индонезији. „Зебре“ су појачали искусни Радановић и Срђан Станић, као и голман Ђорђе Бабаљ. А пут Чачка су кренула и наша три бивша играча – Рељић, Јеремић и повратник међу „Зебре“ Марко Мугоша. После две победе на старту против Јавора и Смедерева, уследио је неочекивани пораз крај Мораве од БСК Борче и нерешен исход са хајдуком из Куле. Чачани су побегли из зоне испадања, али ће их до краја чекати велика борба за опстанак. Тренутно се налазе на 14. месту са 15 бодова, два бода више од Новог Пазара, првог испод црте.

ЦЗ Н Б
„Маракана“  :    14     13 0 1  43:3
Чачак        :        13       6 4 3  23:12
Укупно        :     27     19 4 4  66:15

•    Једна утакмица одиграна у купу на нашем стадиону, победили смо 4:0

Први првенствени дуел одигран је 8. априла 1995. на нашем стадиону. Утакмица је завршена победом нашег тима 6:0, а стрелци су били Небојша Крупниковић 3, Дарко Ковачевић 2 и Иван Аџић. Једну победу, од четири укупно, Борац има на “Маракани”. 7. августа 2004. године на отварању нове сезоне после победе над Јанг Бојсом и пред дуел са холандским ПСВ-ом, Борац нас је победио 1:0, голом Бобана Стојановића, нашег бившег играча. Лопта је испала Дишљенковићу из руку, а Љупко Петровић забележио први повратнички пораз на нашој клупи! Прошли меч на “Маракани” одигран 21. новембра 2010. године, завршен је нашом победом 2:0, головима Миловановића и Кадуа. Најубедљивија победа је 7:0, 19. априла 1997. године. Драган Мићић 3, Драган Вулевић 2, Еде Вишинка и Драган Љубојевић су самлели Борац.

Најрасположенији када су утакмице са Борцем у питању су –  Небојша Крупниковић са 6 голова, Дејан Миловановић и Драган Мићић постигли су по 4 гола. У данашњем тиму Каду је стрелац два гола, Микић и Лазовић по један.

Занимљиво је да је Дарко Лазовић био стрелац за оба тима. У победи Борца 1:0 у Чачку, 29. октобра 2008. године постигао је победоносни погодак у ‘85 минуту, а био је стрелац и на прошлом мечу у Чачку када смо славили 3:0, сјајним голом из слободног ударца. Дарко Лазовић је рођени Чачанин, дете Борца, где је и почео каријеру а дебитовао је код Милована Рајевца, бившег играча и тренера оба тима. У лето 2009. године појачао је нас, али није мењао боје. Као и ми, Борац носи црвено-беле и гостујуће плаве дресове.

Од заиста великог броја заједничких играча осим Дарка Лазовића коме се придружио ове зиме и Филип Младеновић, издвајамо Миливоје Витакић, Јован Гојковић, Бранко Јелић, Александар Јевтић, Милош Трифуновић, Милован Рајевац, Петар Баралић, Иван Аџић, Дарко Анић, Дарко Крстески, Бора Цветковић, Ненад Ковачевић, Марко Мугоша и сада су у тиму Чачана Стеван Рељић и Милан Јеремић. Играч Борца је и Јован Дамјановић, који је прошао нашу школу, али никад није играо за нас.

Тренери Борца су били наши бивши играчи Миодраг ‘Гроф’ Божовић, Милован Рајевац, Василије Шијаковић и наша легенда Коста Томашевић између осталих, а заједнички тренери су покојни Гојко Зец и Милорад Косановић. Милован Рајевац је био наш тренер на једној утакмици, против ОФК Београда у победи од 4:2.

Пред прошли меч, први међусобни дуел у Чачку ове сезоне, напали су нас и оптуживали због транспарента “Рат за титулу почиње!”, како позивамо на линч и сукобе. Сада нас нападају због победе у дербију. Неупућени могу да помисле да се Борцем боримо за титулу. Али, за нас нема еуфорије. Настављамо где смо стали. “Рат за титулу” и даље траје, има још битака. Ја верујем, јер је на “Маракани” све могуће! , да полете рибе и запливају птице, јер само Звезда је живот, све друго су ситнице!

Спартак 41.250, Смедерево 40.621, Дерби 48.637, Борац? Изађи напоље, почело је Звездино пролеће! Буди део историје!

                                                                                                   СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Борац, субота 24.март 2012. 18:00 сати, Јелен Суперлига 20. коло 2011/2012, стадион : „Маракана“, Београд. Директан пренос ПрваТв.

Укључите се у дискусију о овом мечу на МЦЗ форуму.