Мики, срећан рођендан!

Некима можда смета што виде рођенданске честитке на нашем сајту, али то је само један мали делић пажње којим можемо да се захвалимо онима који су урадили много за нас. Немају сви, наравно, исти допринос, али постоје они којима за своје залагање и успехе који су нас усрећивали, не можемо да се захвалимо на довољан начин. У садашњици када је фудбал суров и када се играчи не задржавају у клубовима више од две сезоне, он је дао пример. Као капитен у најтежим временима по наш клуб у историји, кад су нас омаложавали они који на стадион неби ушли да је нормална околност. неки датуми су поесебни сами по себи, на данашњи дан, 30. априла 1983 године, је рођен наш бивши капитен, надамо се и поново играч Црвене звезде, Ненад Милијаш!

Мики је рођен у Београду и већ од малих ногу се препознавао таленат, а левица од које ће многи стрепети се спремала. Каријеру је почео у Земуну, а као најталентованији играч класе 1983 и стандардни омладински репрезентативац, са 17 година је дебитовао за сениорски тим из Горње Вароши. Отимали су се за њега осим највећег, сви већи клубови у земљи. У експресном року је постао један од најтраженијих играча из Србије и млади репрезентативац, пре свега због сјајног извођења слободних удараца, фаталне левице, сигурног паса и мирноће у игри. Прошао је све селекције ФК Земун, а потом је заиграо и за први тим. Наступајући за Земун, постао је млади репрезентативац и био члан селекције која је играла у полуфиналу Европског првенства у Португалу 2006. године. Вођа „зелено-плавих“, тада стандардног прволигаша и клуба са историјом за респект, је водио тим до средине табеле, када је уследио позив који се не одбија.

У јануару 2006. године Црвена звезда и Валтер Зенга су имали једну изразиту

жељу. Ненад Милијаш је морао да обуче црвено-бели дрес. Тако је и било, после феноменалне полусезоне у матичном клубу, Мики је дошао на „Маракану“. Валтер Зенга је изузетно ценио Милијаша због способности да игра на више позиција у тиму и ретко се дешавало да одигра два меча узастопно на истој позицији. У премијерној сезони је освојио дуплу круну и постигао четири гола, првенац против Рада. Код Душана Бајевића није добијао прилику, али је стрпљиво чекао и радио. Доласком на клупу, Бошкo Ђуровски је вратио Милијаша у тим, а наш тим освојио још једну дуплу круну. Мики је био један од најзаслужнијих за то. Постигао је гол у полуфиналу Купа, у „Вечитом дербију“ и одвео наш тим у финале. Постао је најважнија карика у нашем тиму и капитен. Голови из слободних удараца, гол против Бајерна из Минхена на препуној „Маракани“, пројектили његове левице, неправедно украден и поништен гол у новом полуфиналном „Вечитом дербију“ су обележили период у нашем дресу. У сезони 2008/09 постигао је 18 голова у првенству, 22 у сезони укупно. Одиграо је последњи меч у нашем дресу у Крушевцу против Напретка. Резултат је био 2:2, а Мики је асистирао Паркеру за гол и погодио из пенала. У лето 2009 године прешао је у енглески Вулверхемтпон. Ми нисмо заборавили и чекамо га на „Маракани“, поново. Његов однос и залагање у светом дресу је за пример многима.

Поред бројних интересовања многих клубова из Европе, Милијаш се одлучио за енглеску Премијер лигу и великана Вулверхемптон. Потписао је четворогодишњи уговор, 15. јуна 2009 године. Дебитовао је против Вест Хема у поразу њеоговог тима од 0:2, на премијери сезоне и био проглашен за играча утакмице и поред пораза. Постизао је голове против Арсенала, Манчестер Ситија, Болтона и других. И енглези су упамтили његову левицу. У последње време је био неправедно запостављен од стране менаџера Мика Мекартнија, а то је за последицу имало испадање из Премијер лиге ове сезоне, шест кола пре краја првенства. навијачи су своје рекли и прогласили Микија, најбољим странцем у историји клуба. Ми чекамо тај крај сезоне и лето, које ће га можда вратити кући.

За репрезентацију је дебитовао против Фарских

Острва, 6. септембра 2008. године. Од тада је незаменљив део националног тима. Играо је на СП 2010 у Јужној Африци. Сакупио је 25 наступа за државни тим уз 4 поготка. Првенац је дошао против Бугара у пријатељској утакмици, а сви памтимо хладнокрвност код извођења једанаестерца против Француза у Београду, када је лагано довео у вођство нашу репрезентацију.

Мики, Мики велики срећан ти рођендан! Да следећи прославимо поново, у светом дресу, некако ти црвено-бело најлепше пристаје. Када си ти био ту бежали су од твоје левице и били пети у првенству, време је да их вратиш где су били!