Најава, Финале Купа: Црвена звезда – Борац

Куп такмичење је најстарије фудбалско такмичење на свету. Сингл елиминациони турнир или Куп турнир, игра се по систему нокаута. Нокаут је тип турнира на којем губитник, поражени одмах завршава такмичење. Најбољи и најједноставнији начин да се опише Куп такмичење или нокаут елиминација јесте да победник сваког меча иде даље а губитник иде кући. У Купу учествују сви аматерски и професионални клубови, а велика изненађења су саставни део такмичења. Куп има и ту добру страну што омогућује и најмањим екипама да дођу до изражаја и афирмације. Негде је познат само као Куп, негде носи име по спонзору такмичења, а у неким земљама је добио име по истакнутим личностима или својим оснивачима. Тако се у Енглеској зове – FA Cup – најстарије фудбалско такмичење на свету, у Шпанији – Куп Краља, у Немачкој – DFB Pokal, у Француској – раније се звао „The Coupe Charles Simon„, данас Куп Француске, а у Италији – Coppa Italia или TIM Cup ( Telecom Italia Mobile), по спонзору. Иако данас можда и није тако, Куп је свуда и увек био уважавано и престижно такмичење и вредан трофеј, раније познат као – „Краљевски трофеј“, који су освајали и „краљеви“ и „просјаци“, а додељивали најбитнији и најглавнији. Није битан као титула дрћавног првака, али заједно са титулом даје – Дуплу Круну!

Куп Југославије у фудбалу је основан 1947. године. Идеја о Купу Југославије у

фудбалу потекла је крајем 1945., али је доношење коначне одлуке одлагано све до 4. јула 1947., да би тек новембра 1947. објављено да Маршал Југославије Јосип Броз Тито дарује велики сребрни прелазни пехар, победнику Купа. Због тога је и назван Куп Маршала Тита! Одлука о оснивању Фудбалског купа Југославије усвојена је на III саветовању Фискултурног савеза Југославије (ФИСАЈ). Иницијатор идеје о Купу није познат, јер о томе нема писаних докумената, али је сигурно да је Одлуку донео Одбор за фудбал ФИСАЈ. До 1979. године, правила су предвиђала једну финалну утакмицу у Београду (изузетак је био 1967. у Сплиту). Од 1979. године играле су се две финалне утакмице ако је један од финалиста био из Београда, а реванш сурет се играо у Београду. До 1955. године финале се играло крајем календарске године (29. новембра или око 29. новембра – Дана републике), а затим у мају (око 25. маја – Дана младости). По завршетку финалне утакмице, на свечаној церемонији пехар је капитену победничке екипе уручивао специјални изасланик Јосипа Броза Тита, по неписаном правилу то је био неко од официра из војног врха. Последњи пут пехар је додељен 1991.године и налази се у витринама Хајдука из Сплита, у трајном власништву. После распада Југославије од 1992. играо се Куп Југославије за пехар ФСЈ (Фудбалског савеза Југославије), од 2003. Куп Србије и Црне Горе, а од 2007 Лав Куп Србије.

За трофеј Маршала Тита, сада Лав Купа Србије, екипе из свих рангова такмичења боре се још од 1947. године. Први победник најмасовнијег такмичења био је Партизан, потом је три тофеја узела Црвена звезда, пре него што је 1951. године 20 килограма тешки трофеј од сребра први пут отишао у Хрватску, у витрине Динама из Загреба. Ипак, „Маршал“ се врло брзо вратио у Београд и красио витрине Црвене звезде, ОФК Београда и других. Црвена звезда имала највише успеха у Купу и у доба СФРЈ и после тога и данас. Хајдук из Сплита је једини петоструки узастопни освајач. Партизан је у једном у периоду чекао 32 године на тријумф, а било је и великих изненађења и шокова. Сетите се само 1988. године, Борца из Бањалуке и промашеног пенала Пиксија Стојковића. Године 2007. рођен је Куп Србије, који је добио и спонзора у виду „Лав пива“, а први победник постала је Црвена звезда, која је у финалу победила Војводину, 2:0. Наредне две сезоне, трофеј је боравио у Хумској, јер је Партизан у склопу освајања „дупле круне“ захваљујући „чудним рукама и моћи“, финала Купа добијао против Земуна и Севојна, резултатима 3:0.  Трофеј је и даље у Хумској, али ће га у среду увече неко понети кући. Да ли у комшилук, где му је и место или у Чачак, видећемо у Крушевцу.

Последњи освајач Купа СРЈ, последњи освајач Купа СЦГ и први освајач Купа Србије била је Црвена звезда. Такође, играли смо и у последњем финалу Купа СФРЈ, које је у трајном власништву Хајдука из Сплита, као и првом финалу Купа СРЈ. Црвена звезда господари Куп такмичењем, а наш противник ове године игра први пут у историји у финалу.

Први и једини пут са Борцем смо се састали у Купу прошле сезоне на „Маракани“ у 1/8 финала . Победили смо 4:0 головима Декија Миловановића, Калуђеровића који је два пута затресао мрежу Чачана и Авала Исаха. Ниједан од стрелаца на том мечу неће учествовати у сутрашњем финалу.

Црвена звезда је освојила 24 Купа и играла 11 пута у финалу. У СФРЈ смо освојили 12 пута национални Куп, највише и играли седам пута у финалу, једино је Динамо из Загреба играо у једном финалу више. У СРЈ смо освојили 7 пехара у Купу, играли два пута у финалу. У СЦГ имамо по два пехара и играња у финалу. Учествовали смо у сваком финалу Купа СЦГ. И у Лав Купу Србије смо два пута били победници, ово нам је прилика за трећи трофеј намењен најбољем.

Борац из Чачка је освојио Куп Србије, али 1958. године када је био регионалног типа, а највећи успех у Купу му је 1/4 финале 1972. године. Чачани играју први пут у финалу, а ове сезоне су испали из Суперлиге, па ће наредне сезоне бити друголигаш.

До финала ми смо стигли путем преко Младости из Лучана 2:1, голом Борхе у ’91 минуту. Затим Банат 1:0, Евандро из пенала у ’96 минуту и Смедерева 4:0, Борха два пута, Евандро и Бруно Мезенга. У полуфиналу у два „Вечита дербија“ смо славили по 2:0. Милуновић и Касалица и Лазовић и Борха.

Борац је прешао преко целе Војводине да би дошао до финала. Прво је савладао Раднички из Сомбора 4:1 у Чачку, затим после бољег извођења једанаестераца Пролетер из Новог Сада, па такође после бољег извођења једанаестераца Спартак ЗВ из Суботице. У полуфиналу су били бољи од Војводине. У Чачку је било 0:0, а у Новом Саду голом Кнежевића су победили 1:0 и пласирали се у историјско финале. Иако је Војводина била велики фаворит, још једном је „Давид победио Голијата“.  Да је било како је требало и финале би се играло у Новом Саду, али се ипак, нелогично и неразумљиво, игра у Крушевцу. По први пут се финале игра у Крушевцу. После 14 година финале се не игра у Београду.

У првенству ове сезоне у оба наврата смо били бољи. У првом делу сезоне у Чачку смо славили 3:0, головима Микића, Кадуа и Лазовића. А у Београду смо победили 2:0 , Лазовић и Каду су били стрелци.

Честитке нашој браћи из Атине, Пиреја поводом освајања титуле првака Европе у кошарци. честитке и доктору, непревазиђеном магу кошарке Дуди Ивковићу и нашем Марку Кешељу! У суботу је Београд био домаћин највеће журке, светске сензације „Sensation White“, победом Олимпијакоса у недељу и нашим тријумфом сутра време је и за „Sensation Red“!

Долази оно тужније време за навијаче. Период када се завршавају сезоне,

подижу пехари, сумирају утисци, али и период када два месеца не гледате свој тим. Међутим, сурово је данашње време и јако брзо имамо ЕП у фудбалу, а одмах потом и почетак припрема и почетак квалификација за европска такмичења. Од Звезде се очекују трофеји, којих у пет година није било. Само један Куп! Не мора да значи, али сви велики клубови су своју кризу побеђивали освојеним Купом – Барселона, Ајакс, Реал Мадрид… можда је то само симболика, али…

КУП ЈЕ НАШ!

Црвена звезда – Борац Чачак, 16. мај 2012. 20:00x Финале ЛАВ Куп Србије, стадион: „Младост“, Крушевац.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?