На данашњи дан 21. јун, Фудбалски клуб Црвена звезда обележава неколико детаља из своје богате историје.
– 1948. године:
21. јуна 1948. године рођен је прослављени фудбалер нашег клуба Јован Аћимовић. Популарни Куле рођен је у Београду. Играчку каријеру започео је у ОФК Београду, а са 17 година, 1965. године понео је дрес Црвене звезде. У редовима нашег клуба забележио је 237 наступа и постигао 44 поготка. Црвено-бели дрес носио је до 1976. године, када се опробао и у интернационалном фудбалу. За две године проведене у немачком Сарбрикену на 41 сусрету постигао је један погодак. Играчку каријеру окончао је у сезони 1978/79 наступајући за нижеразредни београдски клуб Синђелић.
Током репрезентативне каријере, Куле Аћимовић је дрес репрезентације Југославије облачио 55 пута и био је стрелац три поготка. Учествовао је на два Европска првенства 1968. и 1976. године, као и на Светском првенству 1974. године. На Европском првенству у Италији 1968. године са репрезентацијом Југославије освојио је сребрну медаљу.
По окончању играчке каријере посветио се тренерском позиву. Од 1985. до 1991. године био је помоћник у стручном штабу Црвене звезде, а у сезони 1991/92 био је први тренер београдског Чукаричког.
– 1973. године:
На данашњи дан 1973. године у Београду родио се некадашњи фудбалер и капитен нашег клуба, а касније и спортски директор Иван Аџић. Аџић је каријеру започео у млађим категоријама црвено-белих, а већ са 16 година био је прикључен првом тиму. За шест сезона проведених у нашем клубу забележио је 143 наступа, а био је и стрелац 14 погодака. 1995. године сели се у Шпанију где је током три сезоне бранио боје Толеда и Логроњеса. Сезону 1998/99 провео је у бечком Рапиду, а играчку каријеру окончао је 2001. године у дресу Борца из Чачка.
Током двогодишње тренерске каријере предводио је екипе ОФК Младеновца, као и црногорског прволигаша Рудара из Пљеваља, а последњи једноипогодишњи ангажман имао је у својој Црвеној звезди где је до краја 2011. године обављао функциоју спортског директора.
– 1980. године:
21. јуна 1980. године у Бачкој Тополи рођен је некадашњи фудбалер Црвене звезде Бранко Бошковић. Бошковић је играчку каријеру започео у Могрену из Будве где је током двогодишњег боравка на 31 сусрету постигао осам погодака. 1998. године Бошковић долази у Београд и облачи црвено-бели дрес.
За екипу Црвене звезде забележио је 123 наступа и постигао 30 поготка. У периоду од 2003. до 2006. године био је члан француског ПСЖ-а, али у граду светлости се није прославио тако да је већи део француске каријере провео у другом тиму паризког клуба, као и на позајмици у екипи Троа. 2007. године прелази у бечки Рапид за који је наступао до 2010. године и забележио 104 наступа и 19 погодака. 2010. године сели се у америчку МЛС лигу и потписује уговор са екипом ДС Јунајтеда.
Током репрезентативне каријере, за селекцију СР Југославије и Србије и Црне Горе наступао је 12 пута и био стрелац једног поготка, а од 2007. године стандардан је репрезентативац Црне Горе (23/1).
2 comments
Неколико ствари везаних за Кулета: 1.Мислим да је Сарбрикен био члан Бундес лиге(западна Немачка)?
2.Интересантан је начин како је Куле дебитовао за репрезентацију Југославије. Репрезентација Југославије је отишла на завршни турнир Купа Европских Нација у Италију 1968.Савезни капитен Рајко Митић није повео Кулета са репрезентацијом.У чувеној полуфиналној утакмици против Енглеске, коју је Југославија победила са 1:0 голом Џајића, повредио се Ивица Осим. Рајко Митић је након ове утакмице позвао Кулета (замена за Осима) и он је накнадно отпутовао за Италију.Тако се десило да је Куле дебитовао у финалу против Италије (резултат 1.1, играна друга финална такмица).Одиграо је одлично и тако постао стандардни репрезентативац уписавши у свој салдо 55 утакмица за тепрезентацију, што је за оно време било велик број.
Ненамоерно се поткрала грешка. Иначе, Сарбрикен је управо 1976. године ушао у Бундес лигу и тамо се задржао две сезоне, а већ 1981. године је испао у регионалну лигу (трећи степен такмичења).