Борха, хвала за све! Borja, gracias por todo!

Можда му је требало времена да „проради“, али нико не може да порекне чињеницу да је највише пружио тиму онда када је то било најпотребније, иако је титула изостала и претходне сезоне. Један је од најзаслужнијих црвено-белих што је наш вољени клуб после две године освојио бар један трофеј – почевши од прве утакмице у Купу, против Младости из Лучана, када је затресао мрежу у одсудном тренутку и донео пролаз у наредну рунду, преко директне заслужности за оба гола у првом мечу против вечитог ривала у полуфиналу, гола у реваншу, као и круне његовог боравка у Црвеној звезди – поготка у финалу, поготка за коначних 2-0, поготка за пехар.

Кристијан Борха је у Црвену звезду стигао у децембру 2010. године, као позајмица из бразилског Фламенга. Иако му је примарна позиција класичан шпиц, у нашем тиму је углавном играо крилног нападача, но и ту се брзо прилагодио. На почетку каријере у црвено-белом дресу тамнопути нападач је поприлично оспораван од стране јавности, како је време одмицало, све је више оправдавао репутацију „појачања“ и показивао да има квалитет потребан за велики клуб као што је наш.

У Црвеној звезди, Борха је одиграо укупно 54 званичне утакмице, током којих је забележио 17 голова и 14 асистенција. Истицао се и на тренинзима – увек је био међу највреднијима, ништа му није падало тешко и увек је пружао свој максимум. Тако је било и на терену. Игри тима са Маракане константно је доприносио одличним грађењем и борбеношћу, трчањем до изнемоглости и невероватним залагањем. И сам је имао обичај да каже: Морам да трчим и да се изморим, да бих могао да спавам ноћу. Ако знам да нисам дао све од себе, мучи ме несаница. За миран сан морам да будем сигуран да сам пружио свој максимум на терену.
Иако се дешавало да промаши зицер, све је то анулирано сјајним партијама које је пружио минулог пролећа, како у првенству, тако и у Купу, где је Звезду практично одвео до трофеја. Верујем да ћете сви још дуго памтити оно његово „чупање лопте“ испред шеснаестерца црно-белих на Маракани, а затим и сјајну лопту коју је упутио Касалици, а коју је он проследио у противничку мрежу. Кристијану се и остварио сан пар недеља касније, када је на стадиону ЈНА поново затресао Стојковићеву мрежу и уписао се у листу стрелаца против Звездиног најљућег противника. Његова радост после тог гола сведочи о томе да је био свестан, иако је странац, величине клуба за који игра и о томе колико је брзо заволео и клуб, и екипу, и Београд.

На обострану жалост, до продужетка сарадње са Колумбијцем овог лета није дошло, из финансијских разлога. Ипак, остаће Борха запамћен и у клубу и на трибинама још дуго, што због игре, што због великог срца које је у свакој утакмици остављао на терену.

Борха, хвала ти за све!

Tal vez necesitó un poco más tiempo para empezar a jugar de esa manera que Estrella Roja exigía, pero nadie puede negar que lo dio todo al equipo en el momento cuando era lo más necesario, aúnque no ganamos el trofeo nacional. Es el jugador que se merece más gracias de otros por lo que ganó nuestro club después de dos años, empezando del primer partido en la Copa, contra Mladost de Lucani, cuando marcó un gol en el momento más importante, continuando con el partido contra Partizan en Maracana cuando gracias a él ganamos, con el gol en el partido de regreso y claro, terminando con el partido más importante para él, cuando en la final de la Copa ha marcado el gol que nos ha traído la victoria y el trofeo.

Cristian Borja vino al club en diciembre de 2010, de Brasil, para ayudar a Estrella a mejorar su juego y ganar por lo menos un trofeo. Aúnque era un delantero clásico, aquí jugaba como ofensivo izquierdo pero tampoco tenía problemas en esta posición. En los principios de su carrera en rojo-blanco no tuvo mucho apoyo de los medios, pero como pasaba el tiempo, seguía demostrando que tenía la calidad que necesitaba un club tan grande como el nuestro.

En Estrella Roja, Cristian participó en 54 partidos en total durante cuales marcó 17 goles y tuvo 14 asistencias. También era uno de los más destacados en los entrenamientos – uno de los más trabajadores, nunca se quejaba y siempre daba lo máximo. Así era en el campo también. Siempre contribuía al juego de nuestro equipo con su lucha para cada ataque, con su posesión de balón, corriendo hasta que se agote. Siempre decía: Tengo que correr para cansarme. Solo así puedo dormir por las noches. Si estoy seguro de que di mi máximo, puedo dormir relajado. Si no, no me siento bien.

Aúnque a veces no lograba marcar goles de las oportunidades infalibles, lo anuló todo eso con sus juegos increíbles que pudimos ver la primavera pasada. Estoy segura de que todos vamos a recordar los tres partidos contra nuestro „enemigo eterno“ y las asistencias de Cristian, su gol en el estadio JNA y su lucha para el trofeo. La alegría de Borja después de su gol contra Partizan es la mejor evidencia que dice que era completamente consciente de la grandeza del club donde jugaba y que necesitó poco tiempo para empezar a amar la Estrella, sus compañeros, Belgrado…

Por desgracia que comparten los dos, el club y este futbolista, por las financias no podíamos conseguir un acuerdo y mantener a Borja en el equipo. Sea lo que sea, Cristian será recordado tanto en el club como entre los admiradores de Estrella Roja por mucho tiempo, tanto por su juego como por su corazón grande que dejó en el campo de Maracana.

Cristian, ¡gracias por todo!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.