Одговор Небојше Човића тренеру без роминга

Нећу да улазим у то чији је Партизан био, чији је сада и чији ће бити. Јер, народ поред тога што све зна, у исто време чује и види и зато му не треба СДБ (скраћеница не значи Служба државне безбедности, већ се односи на тренера без роминга), а такође му за то није потребна ни БИА.

Што се тиче људи који су српској кошарци донели светска и европска злата на паркету њима свака част. Али, поред оних на паркету било је пуно и оних ван паркета који су обезбедили услове за оне на терену, а и направили Кућу кошарке. Тиме се лично поносим, а и себе сматрам учесником у свим успесима које је наша кошарка имала 1995, 1996. и 1997. године као тадашњи председник КСЈ, као и 2001. и 2002. године као потпредседник Владе Србије који је у значајној мери помагао кошаркашки спорт.

Признајем да то што је било у Барселони 1997. године и није било под мојом директном ингеренцијом јер ме је тадашњи ЈУЛ на челу са Миром Марковић из политичких разлога елиминисао са места председника КСЈ. Зашто помињем Миру Марковић? Зато што ме нико овако простачки, примитивно и болесно није напао од 1997. године када је она то урадила. Тренер без роминга ме је својим саопштењем уверио да између ње и њега постоје само две разлике. Прва: она је носила цветић у коси транспарентно, а он га носи скривено и захваљујући својој висини и корпулетности нешто ниже, а изнад колена. Друга: Мира је сама писала саопштења без консултација драматурга који је претежно до местимично у белој кошуљи.

Знам да су тренера без роминга погодиле чињенице које није оповргао ни у свом прљавом саопштењу. Моја висина је толика колика је и докле ја могу да дохватим је сасвим у оквирима нечег што је природно и нормално. У народу постоји једна добра изрека и врло поучна за тренера без роминга: Пре него што причаш о било чијем физичком изгледу иди на огледало и погледај себе.

За инфромацију Црвена звезда се није угасила, Црвена звезда је своју финансијску консолидацију спровела по законима ове земље на једином месту где се то ради у суду и при томе измирила све своје обавезе према држави што је и суд констатовао својим извршним и правоснажним решењем. Било би добро да тренер без роминга објасни јавности преко којих редовних рачуна, а ако случајно има и неке друге, се обаваља финансијско пословање Партизана.

Што се тиче пљувања у Железнику оно је пренето и пресликано из Пионира, Ниша, Вршца, Крагујевца, аеродрома са Данком Радићем, гепековања, безболпаличара… и у Железник. Али, за разлику од свих претходно наведених случајева у Железнику нико ништа није организовао. Опет замена тезе да тренер без роминга мисли да сви раде оно што он ради годинама у српској, регионалној и европској кошарци. Никада се нисам, а нити ћу се плашити оних са безбол палицама, црних џипова, криминалаца и разноразних врста болесних комплексаша ма како они умишљали да су велики и ма шта били.

Односи између Звезде и Партизана не треба да буду болесни и то сам већ више пута рекао, али је питање да ли се против тога можемо изборити ако напади и прозивке стално иду из истог извора и без разлога од стране тренера без роминга.

Корпулентни Дукљанин или како га из милоште зову неке његове колеге антилопа очигледно пуно допушта себи да квалификује нечије резултате. Ја његове признајем па чак и када су нерегуларни или направљени под бруталним притиском примитивних колутања очију, гримаса и неретко ухваћених псовачких реченица поред клупе, а више на средини терена. И да не заборавим велике активности у свлачионицама и тунелима где се нико није огласио чак и када је имао и видео снимке несташлука дотичног са судијама.

Добро је да имамо људе у политици који желе да помогну и Звезди и Партизану, и још је важније да они то искрено и јавно кажу као што је то урадио господин Александар Вучић. А, није добро да неки политичари то раде скривено и тајно. Звезди и Партизану је од ове државе и свих у њој потребан равноправан третман како би српски спорт могао да иде напред и како би наши играчи били квалитетни и ван територије Србије. Такође, како би и неки наши тренери могли да освоје и по неки трофеј и ван наше земље и тиме добију роминг.

Што се тиче моје пропале политичке каријере, она је моја и зашто се тренер без роминг брине за то. Опште је познато да сам изашао из политике још 2006. године, јер сам сматрао да не могу да допринесем својој земљи и народу онолико колико се очекује. Можда сам и пропали политичар, али нисам пропали тренер и никада нисам био нити ћу бити ничији полтрон за разлику од корпулетног Дукљанина. Јер, својевремено ме је тренер без роминга на састанцима по кафићима широм Београда и Будве преклињао да постане тренер репрезентације. Нажалост погрешно сам га тада проценио, мислио сам да је то онај мој стари друг и пријатељ са кошарке кога смо из милоште звали Дуле овчар. На несрећу српске кошарке помогао сам да се постави за селектора наше репрезентације која је већ знамо како прошла.

Не оптерећујем се поезијом јер нисам инфантилан да у овим годинама свакодневно јурим изреке и умне реченице других људи покривајући тиме своје интелектуалне комплексе из младости. Тренеру без роминга касно је за вечерњу школу и продавање туђе памети. Ипак, поучан је један стих који воле навијачи Црвене звезде: „На свету постоји једно царство у њему царује другарство…“.

И један и други носимо наочаре, колико се сећам. Али, опет постоји једна разлика, мене нико никада није звао Ћоки осим што су то покушали да монтирају појединци са којима је корпулентни Дукљанин напрасно постао велики пријатељ, јер су тада били на власти. Фрустрације, комплекси, лажљивост, параноја, неиживљеност… су претежно генетске особине и можда се нешто лакше могу отклонити редовним школовањем, а готово никако кроз убрзане самоучеће курсеве читањем на прескок значајне литературе.

Извињавам се јавности на оваквој полемици али је она прилагођена разумевању нивоа људи типа и менталног склопа Дулета Вујошевића.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.