Алмонд: „Добар је осећај бити у Звезди“

За Мориса Алмонда би се већ на први поглед могло рећи – добри дечко из комшилука. Истоветан закључак бисте имали када бисте с њим ступили у конверзацију. Уредно, кратко потшишан, веома културан, поприлично љубазан и срдачан у комуникацији. То можда и не чуди ако се зна да му је отац војно лице, а мајка наставница. Рекло би се да је спартански васпитаван.

А какав је на терену? Па, ни ту нема много велике разлике. Морис Алмонд је велики радник и још већи ратник. Углавном ћути, помно слуша савете, беспрекорно испуњава захтеве тренера и чини се у сваком тренутку даје све од себе. А кад на ред дође незаобилазни шутерски део, онда Алмонд заблиста у пуном сјају. Има врло карактеристричан, висок скок шут, помало необичан избачај, али немилосрдно решета кош и већ од самог старта је показао да ће бити велико појачање Црвене звезде.

Шта би рекао навијачима Црвене звезде који не знају ко је Морис Алмонд?

– Играм јако, сваки меч посматрам као да ми је последњи, константно се трудим да напредујем… Драго ми је што сам овде у Београду у Црвеној звезди.

Како се осећаш као део овог тима?

– Играо сам свој први меч против Газ Метана после само неколико тренинга. Заиста је добар осећај бити овде, са добрим играчима који имају толико искуства и који су увек спремни да победе.

Да ли ту мислиш посебно на Игора Ракочевића?

– Управо тако. Игор је вођа тима, искусан играч и ја учим од њега.

Можеш ли да нам кажеш нешто о твом приватном животу? Где си одрастао?

– Имам млађег брата који живи у Џорџији. Мајка ми је наставница у школи, отац ми је био војно лице и често сам мењао средину. Живео сам у Немачкој и у Америци због његовог посла.

Да ли је било тешко за тебе да се стално селиш?

– Па навикнете се. Када сте дете, радите шта вам отац каже. Било је то добро искуство и сада ми помаже када због посла мењам места где живим.

Како и где си почео да играш кошарку?

– Моја цела продица се бавила кошарком, ја сам само наставио тим путем. Мој отац је играо на колеџу, на малом универзитету и тако је унео лопту у мој и живот мог брата. Отац је био мој први тренер.

Како се твоја каријера развијала даље?

– Играо сам у средњој школи, ту сам видео да могу да играм на високом нивоу. Саиграч ми је био садашњи играч Атланта Хоукса, Џош Смит. Он је директно из средње школе отишао у НБА. Када сам видео њега у НБА лиги, дао ми је инспирацију да се бавим кошарком професионално. Видео сам да неко мени близак може да успе као професионалац и ето сада сам овде.

Реци нам нешто о твојој каријери у Европи? Какав је осећај бити сада у Београду?

– Осећам се сјајно што сам коначно овде. Чуо сам много о Београду, навијачима, Црвеној звезди. Сада морам да кажем да је то све истина. Заиста сам срећан што сам овде.

Знаш да је ово земља кошарке?

Да, ово је једна од неколико држава Европе за коју то важи. У већини држава Европе фудбал има предност. Добро се осећам што је овде кошарка први спорт, узбуђен сам због тога.

Знаш да Звезда има веома популаран фудбалски тим са богатом традицијом и сјајним навијачима?

– Видео сам како играју пре неки дан на телевизији. Био сам у ресторану када је Црвена звезда играла свој меч против француског тима, Бордоа. Тада сам се мало више упознао са фудбалом.

Чули смо да једеш само пилетину и салате. Да ли је то истина?

– Ко вам је рекао то – није могао да сакрије осмех Алмонд, а потом је додао:

– Ви новинари стварно свуда имате уши. Трудим се да једем пилетину, ћуретину, рибу. Углавном здравију храну. Некада када славим, опустим се и не гледам шта једем. Волим храну али се трудим да водим рачуна о исхрани да бих могао увек да дам све од себе на терену – закључио је Алмонд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.