Сећања: Једанаест година од трагичне смрти Владе Димитријевића

На данашњи дан, пре 11 година, престало је да куца срце, у то време, једног од најталентованијих фудбалера Црвене звезде и југословенског фудбала уопште, Владе Димитријевића.

Влада је рођен у Рашкој 1981. године, прве фудбалске кораке направио је у локалном клубу „Бане“, а као велики таленат, стигао је врло рано на Маракану, где је прошао готово све млађе категорије, заједно са Јованом Дамјановићем, Владом Дишљенковићем, Александром Луковићем, Немањом Видићем, који му је био најбољи пријатељ.

Славољуб Муслин, који је у то време освајао трофеје са Црвеном звездом, али и неколико дана пре страшног догађаја напустио клуб, развио је његов таленат и предвиђао му велику будућност и видео у њему веома доброг фудбалера. На његово инсистирање прекомандован је у први тим, затим послат на позајмицу у Крушевац, како би стицао искуство, а врло брзо враћен на Маракану, где је са непуних двадесет година и заиграо, против Младости из Апатина, у првом колу домаћег шампионата.

Тог кобног дана, играчи Звезде одрађивали су лакши тренинг и на самом његовом крају, Влада се срушио на земљу. Убрзо су му притрчали Драган Џајић, који је стрчао са трибина, Јован Дамњановић, који се нашао близу њега и чланови лекарске екипе, Слободан Мусулин, Горан Зувић и Миша Букумировић, који су успели да га задрже у животу до доласка хитне помоћи, која је дошла након пола сата, али је на путу до Ургентног центра преминуо, практично на рукама најбољег пријатеља Немање Видића, који је са њим остао до самог краја. Разлог смрти било је срце, са којим је младић имао проблема неколико година раније.

Екипи је вест о дефинитивном губитку саиграча и другара саопштио капитен Ненад Лалатовић, док су били на вечери, нешто после 19 часова.

Тих дана, Звезда је требало да отпутује у Јапан, на опроштај Драгана Стојковића Пиксија од навијача Нагоје, а Влада је био пресрећан, јер се нашао на списку. Ипак, судбина је хтела другачије и један од највећих бисера Звездине школе и нашег фудбала отишао је, не показавши ни део онога што је могао и умео.

У Владину част игра се меморијални турнир, а од 2005. године постоји и школа фудбала која носи његово име.

Немања Видић о Влади:  „Влада и ја смо били нераздвојни. Сањали смо исте снове, желели да са Звездом дотакнемо звезде али нажалост Влада више нема. Ипак остаје у сећању свих нас који смо га волели и познавали. Често се сетим мог друга и док будем могао, чинићу све да његово име остане упамћено.“

Владо, вечна ти слава, Звездаши ће те увек памтити! Почивај у миру!