Најава: Црвена звезда – Јавор

Време је као вода са чесме, само тече. Већ се далеким чини суморни и мрачни 1.децембар када је спуштена застава на јесење представе, у буквалном значењу представе, фудбалске Србије и Црвене звезде. Представе за које нисмо могли да верујемо да су реалне, а да су глумци толико лоши. Надреални. Свашта се издешавало, а медији су по обичају доводили појачања са разних крајева света, иако је јасно да немамо чиме да их доведемо. И ове које смо довели, довели смо под знак питања. И све је било у задњи час, у „пет до дванаест“. Од чувене „поноћне седнице“ до краја рока за лиценцирање играча и одблокирања рачуна, када смо по принципу „повуци-потегни“ и заједничком раду дошли до првобитног циља. Више се играо тенис, него фудбал. Пребацивање лоптице са једне на другу страну, а онда милост и немилост, ко ће прихватити лоптицу. Све је то деловало као у шпанским сапуницама. Несинхронизовани излети у медије, па љутње, црвенило и свађе. Гомила ликова који су спојени са истим циљем. Понекад се чини да поједини не желе да буду на том месту. На крају, све испадне „добро“. Ни припреме, као ни детаљи са истих, нису били ништа мање занимљивије. Иако се од повреда захваљујући претходним челницима и њиховом пословању, не назире лице верујемо да људи у клубу знају шта је Црвена звезда. Као и да је ово што се дешавало у првим данима њиховог рада превелика жеља за што бољим резултатом и што бржим изласком из кризе, а не играње сујете и увређене младе. А морамо да признамо да је урађен велики посао, скидањем блокаде са рачуна. Некако с’пролећа је и лепше време и лепше расположење, а оно се са неким разлогом, зове „Звездино пролеће“. Са њим долази и недосањани сан, шест година дуг. Нека пролеће буде Звездино, поново. Нека се принцеза пробуди.

Јавор је један од најстаријих клубова у земљи, други најстарији у Суперлиги после ОФК Београда, а када је прва лопта стигла у Ивањицу, на прсте једне руке могу се избројати клубови који су постојали у Србији. Иако је тек почетком прошле деценије (2002.године), први пут у својој историји играо у најелитнијем делу нашег фудбала, Јавор је један од најреспектабилнијих клубова у Србији последњих година. На почетку је био на клацкалици између Прве и Друге лиге, и тада се чинило да је један од многих епизодиста за сезону фудбалских серија у Србији. Али, када се вратио 2008. године у Суперлигу, без иједног пораза у Другој лиги, ми смо најбоље осетили да то неће бити тако. Који год међусобни меч да издвојимо, нећемо погрешити јер је тим из Ивањице један од ретких клубова који може да се подичи добрим скором против Црвене звезде. Дуели против Јавора су као у режији Хичкока и Шекспира. Увек занимљивији и неизвесни до самог краја, уз пуно драме. Јавор је опет прошле полусезоне изненадио све. Младен Додић је водио екипу до првог места и сезону започео без пораза и примљеног гола. Уследио је мали пад, али пласман у полуфинале Купа је потврда доброг рада. Већ су остварили свој најбољи резултат, а до историјског финала имају једну препреку – Јагодину.

ЦЗ Н Ј

Београд :        7      5  0 2     8:3

Ивањица :      8      5  1 2     12:6

Укупно :       15     10  1 4    20:9

• Један меч је одигран у 1/8 финала Купа. Победили смо 2:0

Први међусобни дуел је одигран у Ивањици, 23.новембра 2002. године у премијерном издању Јавора, у тада првој лиги Југославије. Јавор је победио 1:0. Наша прва победа је дошла у следећем мечу, на „Маракани“, 17.маја 2003. години, истим резултатом и голом Драгана Богавца.  У претходна два дуела у Београду смо победили. Јавор је славио 2008. године 2:0 и 2010. године 1:0, на „Маракани“. У првом делу сезоне, у Ивањици, Црвена звезда је победила 2:1 и после две године доспела на чело табеле. Јавор је повео голом Виктора Оњила, а Огњен Мудрински и Дарко Лазовић доносе преокрет, победу и прво место.

Најефикаснији против Јавора су Никола Жигић, Бошко Јанковић и Андрија Калуђеровић са по два гола, колико и на другој страни има Никола Симић.

Од заједничких играча најпознатији су Михајло Пјановић, Др.Бранко Нешовић, Петар Кривокућа, Србољуб Кривокућа, Ненад Пурке Стојановић, Милош Трифуновић и Никола Игњатијевић. Занимљиво је да су и последња двојица од четворице тренера Јавора били бивши играчи Црвене звезде, Зоран Његуш и Владан Милојевић.

На нашем путу, имамо 15 деоница. Да би веровао у свој пут, нема потребе да доказујеш да је туђи погрешан. Зато до поновног сусрета нека друга страна брда, буде управо то. Сву снагу морамо груписати и гурати наш тим. Почев од Јавора, почев од среде, почев од 27.фебруара. Јер, ја верујем у тебе, ја верујем у нас. Зато певам на сав глас „ За тебе дишем и за тобом ишао бих…“

Још једном, морам да искористим прилику да нашим ватерполистима, одбојкашицама, кошаркашима и одбојкашима захвалим и честитам на освајању Купа, првих трофеја у овој сезони. Знамо да ће их бити још, освојићемо све. Фудбалери, нека вам они буду пример. Смер у којем треба да идете. Као и да пружимо безрезервну подршку нашим рукометашима. Нисте сами! Управо на утакмици против Јавора, у сарадњи са фудбалским клубом, Мараканом ће проћи кутије за помоћ нашем рукометном клубу. Наставак акције „Идемо заједно!“. Идемо заједно, до победе!

Црвена звезда – Јавор, 27.фебруар 2013 18:30h, Јелен Суперлига 16.коло, стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.