Tužan početak leta 2010. godine. I još jedno tužan kraj sezone za sve Zvezdaše. Treći put uzastopno naš tim je ostao kratkih rukava u borbi za titulu, koja je još jednom otišla u komšiluk. Još jedan šampionat je završen bez titule, još jedan avgust na Marakani proći će bez borbe momaka u crveno-belom za najelitnije fudbalsko takmičenje. Nakon dve sušne godine, bar je trofej Kupa Srbije stigao u naše vitrine i to je svima nama dalo nadu da se Zvezda vraća tamo gde joj je i mesto, na vrh.
U novu sezonu ušlo se sa velikim ambicijama i velikom nadom da će sve doći na svoje mesto, da će naš tim odigrati nekoliko meseci u Evropi. Da će ponovo biti dominantan u našem fudbalu.
Nakon godine krize i početka stabilizacije, klub je ponovo bio u stanju da dovede koliko-toliko kvalitetne fudbalere, pa je i početak prelaznog roka bio željno iščekivan među Zvezdaškom populacijom. Potpisan je i ugovor sa velikom ruskom kompanijom Gaspromnjeftom, ubrzo i sa jednim od najvećih auto–kompanija na svetu, Hjundaijem, što je povećavalo nadu u povratak našeg kluba na svoje mesto. Negde u to vreme, u pravoj ekspanziji bilo je članstvo u klubu koje je obnovljeno nakon dosta vremena. Ljudi masovno postaju članovi, prodaje se veliki broj sezonskih karata. Raspoloženje među Zvezdašima je sjajno.
Što se prelaznog roka tiče, prvi je stigao Vladan Binić, a zatim i trio koji je izmamio osmehe na našim licima i doneo povećanu dozu optimizma svima nama. Bili su to prekaljeni as i bivši reprezentativac Ognjen Koroman, povratnik i igrač sa preko 200 nastupa u crveno-belom, bivši kapiten Dejan Milovanović i verovatno najveće pojačanje, Duško Tošić, koji je nakon prave sage završio na Marakani. Uz njih je stigao i telentovani Marko Vešović, koji je smatran akvizicijom za budućnost.
Iz prethodne sezone, klub je napustio golgeter ekipe Dejan Lekić, a par dana pred početak kvalifikacija za Ligu Evrope, mladi Vujadin Savić je usled nesuglasica sa klubom napustio klub i otišao u francuski Bordo. Ipak, gorak ukusu u ustima Zvezdaša ostavio je odlazak kapitena Nikole Lazetića iz kluba, nakon navodnog sukoba sa direktorom Adžićem. Zvezda je ostala bez kapitena i golgetera ekipe, pojačala se povratnicima iz inostranstva, tako da se na prvi pogled ekipa činila jačom nego prethodne sezone.
Ekipu je sa klupe predvodio Ratko Dostanić, koji je bio oštro kritikovan zbog gubitka titule u poslednjih nekoliko kola, ali je nekako uspeo da zadrži poverenje čelnih ljudi Zvezde i ostane na klupi tima.
Žreb za 3.kolo kvalifikacija za Ligu Evrope doneo je našoj Zvezdi ekipu Slovana iz Bratislave. Protivnik je svakako bio za respekt, ali nikako ekipa koja je trebalo da izazove strah. Kako se meč približavao, euforija među Zvezdašima se pojačavala. Karte su se prodavale neverovatnim tempom, ako se u obzir uzme ime protivnika. Očekivao se pun stadion.
Tog 29.jula krenuh i ja sa svojom ekipom Delija put Beograda i Marakane. Atmosfera sjajna, činilo mi se da nikada više nismo verovali u našu Zvezdu. Sa svih strana Srbije slivali su se ka Beogradu automobili sa crveno-belim obeležjima. Svi sa jednim ciljem, da se Zvezdi pomogne, a Slovacima pokaže gde su došli i da na našoj Marakani nemaju šta da traže. Nekih sat vremena pred početak meča ušli smo na Sever. Taj trenutak bio je veličanstven. Ceo stadion u crveno-belom, svi pevaju kao jedan. Činilo se da će gosti biti poraženi već na samom startu, hukom sa tribina. Pred sam start meča, kao poruka igračima, viđena je sjajna koreografija Delija.
Niko od 40 000 ljudi koji su te julske večeri došli da podrže svoju Zvezdu nije ni slutio šta će se dešavati na stadionu u naredna dva časa…
(nastaviće se)
11 comments