11

Ружно паче

RK_Crvena_zvezda

Ружно паче је одбачено од породице зато што се разликује. Само, без икога, тумарало је и борило се. Свака врата, и затворена, била су нада. Сан је био бити прихваћен, исто као остали. Све док није постало раскошни лабуд није било прихваћено. Али, да лабудови нису прихватили паче можда би лепота била ружан одраз у води. А због чега је одбачен рукометни клуб Црвена звезда? Због тога што има дугове? Ко их нема? Лабудова има у рукометном клубу, али пажња је потребна. Јер ово није бајка Ханса Кристијана Андерсена, већ сурова реалност.

Дуго се чекају лабудови који би помогли и пружили руку нашем „ружном пачету“ да постане један од њих. До сада смо сретали само крокодиле, слонове и кловнове. Клуб насукан на ивици пропасти који се од лажних обећања и нада љуља као на таласима контролисаних јаких ветром и један човек, који заиста има митску снагу Терминатора и моћ легенде су остављени баш као ружно паче из бајке. Уплашени, сами боре се. Клуб се налази у зачараном лавиринту у којем је сваки излаз, улаз у нови лавиринт. Спортско друштво као мaћеха је одбацило своје паче, уз ту и тамо неку помоћ, али без руке, загрљаја, подршке. У тешким временима без узајамне заштите и подршке. Као да није њихово, да се стиде. Разлог непознат. Да ли су тамо неки људи различитији од осталих по нечему? Да ли су они црни, а сви остали бели? Сведоци смо да нису. Чему лаж, ако нема истине. Како спонзори да те прихвате када породица неће?

Реалност рукометног клуба Црвена звезда је у 2013. години била оваква: Прошла година терора и кошмара, понижавања, непоштовања, клопки је имала „хепиенд“. Заслужили сте и изборили нешто друго, добили тотално супротно. Платили сте кафу, добили воду и талог. Хепиенд је када 300 Спартанаца победи 300.000 Персијанаца. Мислили смо да смо тај лист окренули, да нови има другу страну иако је визуелно исти, али сезона прође година никад. Победе се нижу, али их нико не гледа. Прво место као да није прво. „Шумице“ празне, међу стотинак људи су породица, пријатељи, медији, играчи на терену, представници, судије, запослени и по који ентузијаста. Пуна хала је сан. Једном у години и то је доста. Као када вам је рођендан па добијете поклон. Благо миловање и осмех на дар. У осталих 364 дана ником ништа, не познајемо се, грубост и запостављеност су навика. Дугови не могу сами да се врате, избришу гумицом. Окренете главу на другу страну јастука. Играчи губе стрпљење јер је реалност против логике и разума. Овде 1 и 1 не дају 2. Обећања су као уже на пола покидано, а друга половина се кида полако. Можеш само да чекаш и гледаш. Шта ћемо ако пукне? Јер се то чека?

Данас су започели припреме за други део сезоне, за плеј оф, за титулу. Ја верујем у то. Година је прошла, дошла је нова. Нова година је период носталгије пун емоција, период породице, љубави. Прелазни период. Ситнице чине да се осетите срећним делом нечега. Нема границе криве линије осмеха, загрљаји су битнији него иначе. Нова година и празници су период када је породица на окупу. Заједно. Рукометни клуб Црвена звезда је део наше породице. Као и одбојкашки, ватерполо, кошаркашки и други, предвођени фудбалским. Породица је светиња, сврха. Најбитнија. Да ли се рукометни клуб осећа тако? Да ли смо се потрудили да се осете тако? Да ли МИ можемо да будемо лабудови нашем „ружном пачету“? Не можемо да избришемо све што се догодило, не можемо да им приуштимо више од подршке, али можемо да покажемо да смо заједно у свему. Да смо сви помало Ненад Перуничић. Да чувамо леђа једни другима, да се чује наш глас. Да верујемо. Нико нам неће помоћи, ако сами себи не помогнемо. Не треба им храброст, то им је врлина. Не треба им знање, они су шампиони. Треба им подршка. Једна рука је пружена и чека да буде прихваћена. Идемо заједно!

Имамо две руке, две ноге, уши, нос, очи. Главу и стомак. Ходамо, чујемо, видимо, дишемо. Да ли смо људи?

Идемо заједно! Дођите у „Шумице“!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Уредништво сајта www.mojacrvenazvezda.net свим православним верницима и навијачима Црвене звезде жели срећан Божић! Проведите један од највећих и највеселијих хришћанских празника у здрављу, весељу и радости са својим најближима!

13836-bozic

Мир Божији, Христос се роди!

Живи били!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Од самог оснивања Спортског друштва Црвена Звезда градио се профил правог Звездаша. Већ 1948. основана је секција „Чланови – пријатељи“ која је бројала 120 уписаних. Звезда је себи привукла и интелектуалце и бивше трговце, али и мангупе и убрзо је постала симбол београдског духа. За разлику од педесетих и шездесетих година, кад је трибине Маракане красила тек по нека застава, седамдесете су донеле нове навијачке трендове – заставе су се носиле масовно, појављују се први транспаренти, шалови, капе… Редовније се путује на гостовања и у земљи и у иностранству, највернији почињу међусобно да се друже и данима када није било утакмица и тада полако почиње да се ствара језгро најватренијих Звездиних фанова. Почетак осамдесетих донео је Северу нешто заиста ново – забрањено је уношење на трибине застава на копљу, али се повећао број људи који су носили шалове, све је више било транспарената и навијачке песме су биле све разноврсније и мелодичније. Ипак, права револуција догодила се 1986. – тада су основани Ultras и Red Devils – две групе које ће уз годину дана касније настале Zulu Warriors представљати језгро и авангарду на Северу и у целој бившој Југославији.

65007_590221334372100_1727359142_n

Црвена Звезда је током свог постојања стекла ореол једног од стубова српства тако да су утакмице са клубовима из осталих република увек биле пуне набоја и тензија. Више од 200 Звездиних навијача је 1986. било присутно на гостовању атинском Панатинаикосу, а транспарент Ултрас је било немогуће не приметити. Тада је и рођено једино право пријатељство између Делија и навијача Олимпијакоса. Ове пријатељске везе темеље се на сличности клубова – оба клуба су из главних градова, најтрофејнији су у својим земљама, носе црвено-беле боје, потичу из православне средине. 1988. је година експанзије – основан је велики број нових група, купљени су први бубњеви, све се више употребљава пиротехника, све више људи путује на гостовања, у већем броју се појављују и навијачи Звезде из унутрашњости. У пролеће 1988. успостављени су први озбиљнији контакти са Управом клуба и од тада је почела сарадња чији је први конкретан облик представљао одлазак 2 аутобуса навијача на легендарно гостовање у Милано. Тада је на стадиону Сан Сиро било присутно око 1.000 Звездаша, а бубњеви, бакље и велики транспаренти први пут су презентовани у иностранству. Организација северне трибине била је све боља и боља али је међу вођама различитих група владала општа констатација да снага и потенцијал нису довољно искоришћени. Жеља за уједињењем у једну велику и праву организацију била је све јача. На иницијативу Ултраса свим значајнијим навијачима послато је писмо са позивом на састанак уједињења где су образложени разлози из којих би било мудро и добро ујединити се и направити коначно праву ствар: тој уједињеној групи дати српско име, направити реквизите са именом групе како се више не би користили у то време популарни страни шалови и капе, изградити озбиљнији однос са Управом, повезати се са Звездашима из унутрашњости.. Састанак је одржан на Божић 1989. године, присуствовао је велики број навијача, а из мноштва предлога издвојио се један – тог дана су рођене Делије! Одмах се прионуло на посао, тачно се знало ко је задужен за прављење шалова, налепница, мајица, ко за састанке са Управом, ко за контакте са навијачима ван Београда, ко за пропагандни рад. Састанци су одржавани сваког четвртка на стадиону – ту су се училе нове песме, нови навијачи примани су у Делије, расправљало се о актуелним питањима и прављени су планови за наредне утакмице.

Vatromet.jpg1

Прва већа утакмица на којој су Делије имале своју презентацију био је пролећни дерби 1989. Из дана у дан организација навијача постаје све боља. У то време било је нормално да када се подударају термини неких важних кошаркашких и фудбалских утакмица и на једним и на другим буде велики број Делија. На стадиону, између северне и источне трибине завршена је просторија за навијаче, путовало се редовно на сва гостовања, прављени су спектакли на свакој важној утакмици, прорадио је и маркетинг Делија. У јесењој сезони 1989/1990. одрађена су и три импесивна међународна гостовања у Истанбулу, Виљнусу и Келну, а свака утакмица у домаћем првенству доносила је нешто ново од стране Делија. Из тог периода датира и пријатељство са подгоричким Варварима, које је истини за вољу постојало само у наредних годину дана…

Oстало је историја…

Делије, срећан рођендан!

Teкст преузет са сајта делије.нет.

6

grafit marakana

Не знам да ли постоји симболика имена и да ли неки кумови заиста имају моћ да предвиде судбину, али знам да је од самог рођења и оног гласа из масе: “Звезда!“ и већ чувеног: “Ако је Звезда, нека буде Црвена“ предодређено нашем клубу да постане љубав милиона и да сија високо изнад других.

Све је у Звездиној историји симболика и контрадикторност. Рођење у рушевинама ратом захваћеног Београда и име које вас одређује да се винете изнад њих. Можда је баш то узрок свих успона и падова током готово 69 година постојања, огледало проклете српске судбине, да додирнемо и врх и дно и из рушевина поново све градимо испочетка. На крају крајева, од себе се не може побећи. Или то може само Звезда?

Неке утакмице су више од спорта, неке од њих вас поставе на врх фудбалског Олимпа, раме уз раме са Боговима ове игре. Неке утакмице победе судбину рођења у рушевинама и немаштини и ваш клуб упишу у ред бесмртних. Кренимо редом:

Црвена звезда – Први Батаљон Друге Београдске Бригаде 3-2, 4.3.1945.

Значајна због тога што је била прва. Прва утакмица и прва победа, а у историју су се уписали Голубић, Филиповић, Станковић, Величковић, Ћирић, Јовановић, Спасојевић, Сапанас, Хорватиновић, Печенчић и Томашевић (стрелац првог гола у историји клуба).

Црвена звезда – Партизан 3-0, финале Купа 1948.

Након три године постојања у витрине црвено-белих стигао је и први трофеј. Чета Светозара Глишовића је у Купу Маршала Тита редом рушила Спартак, Напредак и Наша крила, да би у финалу била боља од вечитог ривала са убедљивих 3-0. Стрелци за наш тим били су Вукосављевић (2) и Митић, а Црвена звезда је финале одиграла у саставу: Мркушић, Тадић, Станковић, Дракулић, Ђурђевић, Митић, Цокић, Ђајић, Палфи, Томашевић и Вукосављевић.

Црвена звезда – Фиорентина 0-1; 0-0, полуфинале КЕШ-а 1957.

Први излазак у Европу и прво полуфинале у најелитнијем такмичењу! Звезда није имала среће, након повреде Топлака до краја утакмице је играла са 10 играча, што је италијанска екипа знала да искористи и поготком Принија односи предност у Фиренцу. У реваншу је било 0-0, а у редовима црвено-белих велика туга, коју је можда најбоље описало дело чувеног Милета Србина када је после елиминиције пожелео да се убије.

Манчестер Јунајтед – Црвена звезда 2-1; Црвена звезда – Манчестер Јунајтед 3-3, четврфинале КЕШ-а 1958.

Један од дуела када се већ толико помињана судбина уплела у фудбал и није дозволила једној чудесној генерацији да додирне пехар са великим ушима. После манчестерских 2-1 за домаћи састав, у Београд је стигао један од најбољих тимова које је српска престоница до тада видела. “Безбијеве бебе“ су се играле фудбала, а у мајсторству нису заостајали ни црвено-бели. На крају фудбалског рата било је 3-3, а ван терена су склопљена бројна пријатељства. Међутим, од тима којег нико није могао да победи на терену, јача је била ограда минхенског аеродрома, а живот су изгубиле 23 особе. Трагедија која је заувек спојила два клуба.

Црвена звезда – Ријека 2-1, отварање Маракане 1.9.1963.

Сама утакмица се не може уписати у ред најбитнијих у историји клуба, али место на којем је одиграна је свакако постало један од симбола Црвене звезде. Утакмица између црвено-белих и Ријечана је прва званична утакмица одиграна на Маракани, а испратило ју је 55 000 гледалаца. Када је довршена изградња стадион је бележио и посете од 100 000 људи, а као рекорд је уписан дуел против Ференцвароша када се на трибинама окупило 110 000 навијача. Остаје забележена чувена анегдота да је први посетилац на новом стадиону био Лаза Петровић, сељак из околине Лознице, који је на утакмицу дошао у јутарњим часовима, заузео место на истоку и уз сир и погачу сачекао почетак.

Црвена звезда – Панатинаикос 4-1; Панатинаикос – Црвена звезда 3-0, полуфинале КЕШ-а 1971.

Друго полуфинале у клупској историји обележила је афера која ни до данас није разјашњена. Звезда је имала можда и најбољи тим у својој историји, а предводио га је Драган Џајић. Управо његово искључење против Карл Цајс Јене, тачније судијска грешка и казна УЕФЕ су били увод у дуеле са атинским клубом. У првој утакмици у Београду Звезда је блистала, головима Новковића, Аћимовића и Јанковића стигла је до убедљивих 3-0, смањио је Камарас, али је Остојић убрзо поставио коначних 4-1. Чинило се тад да не постоји ништа што ће нас зауставити до првог финала у историји, али изгледа да се о томе одлучивало на другом месту (спомињу се државни врхови Грчке и СФРЈ). У реваншу су Грци славили са 3-0, а поједини фудбалери Црвене звезде и данас сведоче да се никад лошије нису осећали на терену. Да ли је тог дана за резултат заиста крива чорба грчког кувара или је противник био бољи остаје мистерија и велики жал што снаге нису у финалу одмерили Звезда и Ајакс, два најбоља клуба Европе тог периода.

Црвена звезда – Ливерпул 2-1; Ливерпул – Црвена звезда 1-2, 2. коло КЕШ-а 1973/1974

Утакмице након којих је фудбалска Европа почела да се угледа на Црвену звезду. Брза и једноставна игра, убојита крила ломила су и најјаче одбране, а у фудбалским аналима остаје записано да је један клуб из мале и сиромашне земље једини који је славио на Енфилду у утакмици КЕШ-а у 20. веку. У Београду су стрелци били Јанковић и Богићевић, док су у Ливерпулу поготке за наш тим постигли Лазаревић и Јанковић.

Реал Мадрид – Црвена звезда 2-0, Црвена звезда – Реал Мадрид 2-0 пен. 6-5, четврфинале КПК-а

Тог 19. марта 1975. свет и Камачо су добро запамтили Драгана Џајића. После победе од 2-0 у Мадриду, краљевски клуб је стигао као фаворит у Београд, али то се није нарочито допало Џаји. Плесала је Звездина једанаестица по терену, “ломила кичму“ мученом Камачу, а његовим и поготком Оље Петровића наш тим је стигао до продужетака, а касније и до тријумфа од 6-5 на пенале. Тог дана је Драган Џајић потврдио себе као најбоље лево крило света, голман Оља Петровић је постао јунак утакмице, а Звезда је дошла до још једног полуфинала у европским такмичењима.

Црвена звезда – Борусија Менхенгладбах 1-1; Борусија Менхенгладбах – Црвена звезда 1-0, финале Купа УЕФА 1979.

Ако је неки клуб доживео неправде од фудбалске Европе, онда је то Црвена звезда. Многи данас кажу да смо имали среће против Марсеја 1991. али чврсто верујем да је тог 29. маја и Бог рекао доста и да је онај ауто-гол Аугенталера само наплата за све Микелотије овог света. По свим законима и по свакој правди, Звезда је требало да освоји први европски трофеј много раније у својој историји, али се на том путу нашао италијански судија, који је једну сјајну генерацију оставио без титуле у Купу УЕФА. Прво европско финале су играли: Стојановић, Јовин, Муслин (Крмпотић), Јовановић,  Благојевић, Јуришић, Петровић,  Милетовић,  Савић, Милосављевић,  Шестић (Миловановић), а са клупе их је предводио Бранко Станковић.

Милан – Црвена звезда 1-1; Црвена звезда – Милан 1-1 пен. 2-4, 2. коло КЕШ-а 1988.

Дуел који стаје у само једну реч- МАГЛА! На Маракани се рађала генерација предвођена једним од највећих мајстора фудбала које је ова земља икад имала – Драганом Стојковићем Пиксијем, а на Сан Сиру је мреже немилосрдно решетао Марко Ван Бастен. Пикси је у овом двомечу ставио српски опанак у исту раван са Армани ципелама, а да их издигне изнад њих спречила је проклета магла. Био је 61. мин. када је утакмица прекинута, Звезда је водила голом Савићевића, али је сутрадан елиминисана након пенала, пошто је резултат након 90 минута био исти као и у Милану 1-1.

Манчестер Јунајтед – Црвена звезда 1-0, 19.11.1991. Суперкуп Европе

Дан када су Енглези дрхтали, а у страху и погазили пријатељство неговано деценијама. Одбијање да одиграју реванш остаје као велика мрља у историји славног клуба са Олд Трафорда, а нама понос упркос поразу. Тог хладног новембарског дана Европа је добила једног Генија, а велики Сер Алекс Фергусон је остао задивљен оним што је видео од српске екипе:

Те ноћи смо могли да будемо потпуно уништени, да губимо са 0-5 на полувремену. Цела постава је била застрашујућа. Дејан Савићевић, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Владимир Југовић… Све врхунски фудбалери. Имали смо среће јер смо извукли тај резултат (1-0). На полувремену су се ствари промениле, јер сам Брајана Меклера убацио у средину.“

Црвена звезда – Партизан 2-1, 6.5.1995. 100. вечити дерби

Не памтим када су комшије више желеле победу у неком дербију, али су већ по старом обичају погнутих глава отишли кући са уобичајеним кукањем на суђење. Дерби за титулу, на Ђурђевдан, на Маракани и то 100. по реду. Дерби за који се живело и да се којим случајем завршио другачије, овај текст би вероватно писао неко други или не би било кога да га напише. Ако, не дај Боже, будем имао неких здравствених проблема у будућности, знам да ми је срце начето кад су повели 1-0. Дали су гол Бога питај како, лопту је умувао у мрежу син од оног што је навијао за Звезду, па “заволео“ Партизан, а онда се показала и њихова судбина. Увек тако близу, а тако далеко, вечито други… Головима Ковачевића и Стојковског Звезда је дошла до преокрета и победе од 2-1, а из хиљада грла се заорило “Ево зоре, ево зоре…“

Барселона – Црвена звезда 3-1; Црвена звезда – Барселона 1-1, 3. коло КПК-а 1996.

После санкција Маракана је коначно дочекала једног европског великана, ни мање, ни више, него страшну Барселону. Тим који је био кадар да освоји те године и Лигу шампиона играо је Куп победника купова, а у Београд је донео предност од 3-1 стечену у првом мечу. Међутим, гол у гостима је давао наду нашем тиму, данима се калкулисало који све резултати воде Звезду даље, а оптимизам је појачавао и утисак који су Пижонови ученици оставили у претходном колу против Кајзерслаутерна. На терену Роналдо, а на клупи Боби Робсон и Жозе Мурињо. Тим снова против црвено-белих младића и препуне Маракане. У паклу “рупе“ на тренутак је поклекла и моћна Барса, али док је још трајало славље након гола Зорана Јовичића, Ђовани је донео изједначење и пролаз даље свом тиму. Тада смо након дуго времена осетили како изгледа кад је срце испуњено поносом и тугом у исто време.

Динамо Тбилиси – Црвена звезда 2-0, Црвена звезда – Динамо Тбилиси 5-2, квалиф. за Лигу Европе 2009.

Ривал потпуно другачији од претходних са ове листе, али утакмица која је показала огромну љубав звездаша према свом клубу. Тешко да постоје навијачи неког клуба у Европи који су искусили и врх и дно и који су на све то одговорили само још већом приврженошћу према вољеним бојама. Некада би одлазак у Грузију за Звезду представљао само питање колико ће лопти изручити у мрежу противника, а те 2009. црвено-бели су се у Београд вратили са два гола минуса. Ни шок после ауто-гола Лекића, ни огроман пљусак, нису зауставили Делије, на чијим су крилима Пижонови изабраници летели по терену. Очигледан недостатак квалитета су надокнађивали срцем, а награда је стигла у 88. минуту када је Дејан Лекић донео коначних 5-2 и пролаз у следећу рунду. Тог тренутка је стала и киша. Још једна игра судбине. Нама Циганима је суђено да верујемо у чуда.

Поход на титулу првака Европе је намерно изостављен из текста, јер представља причу за себе. Ово је нека друга прича, о једном клубу који је више пута победио судбину и околину и који је успео да постане светски и српски у исто време. Победе и порази су саставни део ове игре, али само мали број успе да постигне магију у њој. Звезда је успела…

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

10

borisНова година стиже, али како је кренуло за Црвену звезду ће бити стара.

Зоран Стојадиновић је требао да оде из клуба, али он је у последњих 5 година, 5 спортски директор који је напустио клуб. О тренерима да не причамо. А у управи се не зна ко шта ради и шта је чији посао. Председник клуба је и спортски директор, а вуче га мало и да се врати на терен. Час је на једној, час на другој страни. Потпредседници су све, као власници кафана – газде, кувари, конобари. И увек набаве финансије. Ваљда тако кафана функционише. Играчи су изманипулисани, толико да се мешају у избор структура у клубу. Можда су заменили улоге са управом. Урадили су шта је било потребно, новац им је поново обећан, и добили су „ћушку“ да више не смеју да се понашају и причају лоше о управи. Монти Пајтон верзија.

Вероватно је у односу Кокеза-Стојадиновић зашкрипело негде око играча. Један је довео више од другог. Није било давно када су хвалили један другог. Чини се као да присуствујемо аудицији за победника X Фактора, у којем су председник, потпредседници и надреалне комисије жири, а пролазни спортски директори и тренери такмичари. И сви се позивају на великог, моћног пријатеља, а није Бетмен. Мисли се на првог потпредседника Владе Србије, али ако га они нису поменули именом и ми ћемо се правити да не знамо, да човек не би штуцао.

Опет је почело да се барата познатим „оружјем“. Лицитирањем познатих, бивших играча који имају иза себе каријеру у Европи. Било то реално или не, тако ће се купити време, улити лазни оптимизам, а ако се заиста деси да дођу, држите палцеве да успе. А ако не успе, имамо бацкуп сторy, уз стандардну постапалицу „ми смо хтели, али..“ и идемо истим редоследом – Толе Караџић, судије и остали. Апсолутно и евидентно је да су поменути, и још увек, први цовек фудбала у Србији и поменути „делиоци правде“ криви и да су имали учешћа у победама и користи највећег ривала, као и да треба да одговарају, али да ли је једном у ових 7 година управа Црвене звезде била крива за нешто? Ако би прочитали саопштења, никад. Мислим и да је мртва трка измедју броја саопштења и смењених тренера и спортских директора.

За крај, сваки навијач Црвене звезде ће у Нову годину ући, колико год резигниран био, са жељом и надом у ту титулу. А већ првог дана 2014. године не знамо шта нас очекује. Нова тужба, захтев за раскид или ново интересовање челника за неку од функција. Можда сам ја погрешио у избору Шоу програма. У Црвеној звезди су сви све и мењају улоге и праве трансформације. Уместо X Фактора можда је „Твоје Лице Звучи Познато“, јер у Фарми одавно живимо.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

107

Лако ћу ја за то што нас је Воша згазила с пола снаге, лако ћу за то што је изгледа захтев за раскид уговора, или барем претња истим, услов да се нађеш у стартних 11, лако ћу и за чињеницу да из утакмице у утакмицу приказујемо све гору игру. Навикла сам. Годинама је тако. Али то што су синоћ хтели да ми забране да уђем на стадион зато што сам женско. Поновићу још једном, зато што сам женско.  То не могу да толеришем.

marakana_zvezda

Годинама нисам пропустила ниједну утакмицу, ово ми се први пут десило. Мислила сам да се неко шали са мном, јер сам на питање „зашто не могу да уђем?“, добила одговор: „Женски редари нису ангажовани. Лице које није прегледано, не може да уђе на стадион, по закону.“
Значи-на целом стадиону не постоји нити један женски редар, а по закону, мушкарац не сме да пртереса жене. Што значи да је требало да се окренем и да одем кући. Тако су ми и рекли.

Онај ко је донео одлуку да се не поставе женски редари на улаз, знао је шта то значи. Бар се надам да је за толико упознат са законом.

Не знам шта су хтели тиме да постигну. Да уштеде неки динар неплаћањем још четири редара? Да покажу да је женама место у кухињи?  Не разумем. Ако би неко могао да ми објасни на основу чега неко може да ми забрани да уредно плаћеном картом уђем на стадион, била бих му захвална.
Тек пошто смо се ми побуниле, а након интервенције клуба, одобрен нам је улаз, уз визуелни преглед.

Није ово једини инцидент када је у питању редарска служба. Сетите се само колико су пута задржали вашу карту на улазу. Чини ми се да не раде то да би ту карту однели кући и сачували је за успомену. Поуздано знам да је једном приликом редар вукао девојку за руку да би му дала карту, иако је она одбијала  то. Пријавила га је након тога. Остало је на томе.

Питање је, докле то може да иде? Ко сноси одговорност за такво понашање? Па, рекла бих, исти они људи који су синоћ уместо мене одлучили да је боље да не гледам утакмицу.

Замолила бих господу која су су одговорна за ово, да следећи пут обавесте све жене да је за њих улаз забрањен. Да им случајно не направимо неки проблем, да не узнемиримо њихове љубазне запослене. А и да не дајемо паре за карту, кад већ она не важи за нас, зато што смо жене. А ко је још видео да жена гледа фудбал?

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

Ни овај викенд у српском фудбалу није протекао мирно. Након прошлонедељне прашине која се подигла због недосуђеног пенала за Вождовац, на мечу те екипе против Партизана у надокнади времена, и протеста тренера домаћих, Ненада Лалатовића, али и дела јавности, и ове суботе виђене су сличне слике.

И Звезда и Партизан постигли су голове из једанаестераца, и једнима и другима пенал је досуђен након консултација главног судије са својим помоћницима иза гола, а опет су и један и други пенал били предмет полемике и расправе у јавности. Пенал над Драганом Мрђом досуђен је оправдано, како су потврдили и надлежни органи. Пре тога, наш нападач истакао је да нема дилеме да ли је било једанаестерца, а истовремено је и дефанзивац ОФК Београда, Никола Васиљевић, који је скривио пенал признао да је контакта било. Једанаестерац досуђен на стадиону Југословенске Народне Армије изазвао је нове полемике и расправе у јавности, посебно због тога што је, како се чини, судија показао на белу тачку, како након консултација са помоћником, тако и након сигнализације домаћих фудбалера. Било како било, обе екипе су победиле, стање на табели пред последње коло остало је непромењено, па нас чека још једна рунда, која ће одлучити о титули јесењег шампиона.

Ипак, ту прича о судијама и њиховим одлукама не престаје. На Карабурми, на поменутој утакмици, ОФК Београд – Црвена звезда, судија Јеремић по ко зна који пут ове сезоне прекинуо је меч нашег тима, због транспарента и шеталице који су истакнути на северној трибини.

IVA_4094

Овај случај само је наставак исте праксе, која је већ виђена на мечевима:

Црвена звезда – Јагодина

kriminalna formacija

и Црвена звезда – Доњи Срем

tolelopove

Након свега, поставља се јасно питање. Зашто фудбалске судије и организација која стоји иза њих правила фудбалске игре примењују селективно и прилагођавају их ономе што њима одговара, потпуно неаргументовано?

Чак и да одемо до тога да се ставимо у ситуацију објективног посматрача и, узмимо хипотетички, потпуно непристрасно кажемо да имају право да прекину утакмицу због онога због чега је прекидају, а то је протест публике против Фудбалског Савеза Србије (иако им је надређена Судијска организација, а „ближа“ Заједница суперлигаша него ФСС), поставићемо неколико питања.

Да ли је помињање председника ФСС-а и судија, као дела српског фудбала значајније и увредљивије од директног ударца на српски народ, пре свега нестале и убијене људе на територији Србије од стране агресора и терориста? Да ли је помињање истих значајније и увредљивије од песама упућених некадашњим и садашњим председницима државе, потпредседницима и министрима у Влади? Да ли је песма навијача једног клуба може да представља повод за прекид утакмице, а песма навијача једног другог клуба упућена истом човека се дозвољава?

На ова питања нећемо добити одговоре, то је јасно, али ћемо ипак појаснити на шта конкретно смо мислили.

Након уласка Новог Пазара у елитно такмичење (фузијом клубова који су удаљени близу 500 километара, нестанком једног клуба…) дуго је чекан меч исте екипе против Рада. Тај дуел још у друголигашком каравану привлачио је пажњу, често био повод за сукобе, а обе екипе неколико пута су драстично кажњаване након међусобних дуела. И те прве заједничке сезоне два клуба у најелитнијем такмичењу видели смо нешто слично.

Прво су се огласили навијачи Рада.

noz zica radovci

Затим су нешто још горе учинили навијачи Новог Пазара.

00001-Transparent-NOVI PAZAR_620x0

Не треба много објашњавати да се сваки иоле нормалан човек грози оба транспарента и порука које су њима послате. Међутим, да се вратимо суштини текста, тачније закључку и чињеницама.

Ниједан од ових мечева није прекинут!

„Прозивање“ и песме посвећене некадашњим српским и југословенским председницима (Милошевић, Тадић) или министрима (Дачић, Јочић) поменућемо само као погодну прилику за поређење тадашњих и садашњих поступака фудбалских судија. На тадашње „активности“ публике и навијача на стадионима делиоци правде нису реаговали, поштујући право човека који плати карту за фудбалску утакмицу и нађе се унутар стадиона, а то је да изрази своје мишљење о ономе што има мање или веће везе са тим. Међутим, сада, правила и аршини нагло су промењени. Одједном, фудбалске судије и чланови фудбалски оранизација постају заштићенији од људи који воде државу и онима који спроводе правду на травнатом тепиху даје се за право да исто чине и са читавим стадионом!?

Да ли централне фигуре и тачке фудбалске представе треба да буду они који играју фудбал, они који бодре своје љубимце са трибина у најразличитијим условима и околностима или они који су ту да спроводе правила фудбалске игре у зеленом правоуганику димензија 90-120/45-90 метара? Како је кренуло, у српском фудбалу главну реч воде фудбалске судије и организације које стоје иза њих.

Јасно је да је неопходно дефинисати поступке у случајевима које смо поменули и селективност, као нешто најгоре што је у нечему оваквом могуће примењивати, тотално искоренити. Јер, немогуће је и нелогично примењивати потпуно различита правила на ствари које су у бити исте или бар јако сличне. У супротном, све ово што гледамо протеклих недеља, па и месеци, више ће личити на циркус него на фудбал. Јер смо и квалитетом и резултатима све ближи томе.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

„Откако постоји свет, кажњавају нас и тамане што нисмо као остали. Ругају нам се, смеју, прогањају и жигошу.“ (М.Антић – Вук)

Живимо у времену у ком је информација најважнија и најпродаванија роба. Тржиште је велико, а најбољу цену добија вест са најбомбастичнијим и што ексклузивнијим насловом  и садржајем.

За нама је остала још једна недеља у којој смо избомбардовани саопштењима са обе стране брда, након спорне ситуације на утакмици одиграној на Врачару. Коначно је дошла та субота. Омиљени дан свих љубитеља фудбала. Или бар онога што је од њега у Србији остало.

Чему овај текст?

Црвена звезда је славила на Карабурми резултатом 1:2. Као што вам је већ познато други гол (испоставило се победоносни) Нинковић је постигао са беле тачке. У фудбалу ништа ново. Навикнути на честе спорне ситуације, већ у тренутку када је Нинковић намештао лопту и спремао се за шут коментатор је неколико пута поновио да ће тај моменат „бити тема за полемисање“. А зашто? Можда због суђених пенала после фаула ван казненог простора или несуђених после играња руком у свом шеснаестерцу. У 14. колу ЈСЛ свиран је пенал и на утакмици Партизан – Спартак. Славили су и црвено-бели и црно-бели. А како је то испраћено у медијима.

„Зведа је прегрмела Карбурму захваљујући пеналу који ће сигурно бити предмет нових полемика…“ Фаул над играчем Црвене звезде окарактерисан је као „гуркање“. Аутор текста је посебну пажњу посветио чињеници да је главни судија свирао пенал тек после сигнализације помоћног арбитра(?!). (Слика 1)

Слика 1
Слика 1

Није ништа ново да се сваке године када се на старту сезоне закотрља „бубамара“ већ сви знамо да ће се највећа битка за трофеј водити између „вечтих ривала“, али годинама уназад све то је представљено на најблаже речено, чудан начин. Није само вест да је „Партизан први“, него да је „Партизан први, а Звезда друга“.

Исти портал је објавио извештај са меча Партизан – Спартак у којем се два пута напомиње да је тим из Хумске поново први испред Црвене звезде. (Слика 2)

„Партизан после само два сата враћа се на лидерско место испред Црвене звезде!“, „Партизан је рутински само чувао резултат и стигао до нове победе којом се после само неколико сати враћа на лидерско место  ЈСЛ испред Црвене звезде.

partsportal
Слика 2

На још једном месту смо могли прочитати вест о данашњој утакмици одиграној на Омладинском стадиону. И овде је наглашено да је непосредно пре једанаестерца било повлачења и да се главни арбитар консултовао са својим помоћником пре одлуке. Баш чудно, ко би рекао да судије које стоје иза голова имају такву улогу?! (Слика 3.)

mozzartzvezda1-vert
Слика 3

Следећи текст говори о томе како је Звезда добила једанаестерац и да је Мрђа тражио исти. Опет се напомиње да је оваква одлука за полемисање и дубљу анализу. И опет „чуђење изазива сигнализација помоћног судије“.

„Црвена звезда је добила једанаестерац у 79. минуту.“, „Мрђа је тражио пенал, арбитар Јеремић одмахнуо руком али је судија иза гола сигнализирао главом да покаже на белу тачку што је овај и учинио.“ (слика 4)

Слика 4
Слика 4

На истом месту можемо наћи и вест о мечу играном у Хумској где је опет акценат на томе да је и црно-белима досуђен једанаестерац после консултовања двојице судија. „...као и у дуелу ОФК Београд-Црвена звезда, који је игран нешто раније и у Хумској је главни судија Димитријевић на белу тачку показао тек после интервенције четвртог судије!“ (Слика 5)

Слика 5
Слика 5

Порука овог текста није анализа досуђених и недосуђених једанаестераца, а било је много и једних и других. Није спорно да је Звезда постигла победоносни гол са беле тачке, нити да је Партизан први на табели, споран је начин писања о тим утакмицама. Сведоци смо да је ово доба медијске манипулације. Такође, циљ овог текста није покушај да се прикрије лоша партија Црвене звезде коју смо сви гледали. Није тајна да се скоро сви делимо на црвено-беле или црно-беле али ако већ постоји навијачка пристрасност, треба је свести на минимум, бар када су неутрални медији у питању. Нисам поборник завера нити нечег сличном томе, али полако почињем да верујем да више није приоритет квалитетна и тачна вест него она која ће бити што читанија.  Поставља се питање зашто су Звездине победе у медијима скоро увек окарактерисане као „провлачење“, неретко и као „незаслужене“? И где су нестале новинарска неутралност и оригиналност?

„Вуче, они се боје, јер нису нам дорасли ни слободом ни болом. Наш сан је: немогуће, а непознато-завичај.“ (М. Антић – Вук)

Незванични портал СД Црвена звезда, Моја Црвена звезда, има обавезу да своје верне посетиоце обавести зашто у претходна два дана није било вести о инциденту на „Маракани“.



mcz_logoОд самог оснивања и почетка рада, портал Моја Црвена звезда има само једну, једину страну, став и истину. Зове се Црвена звезда. Највећи, најпопуларнији и најпраћенији колектив наше породице је свакако фудбалски клуб. Свакога дана, некада и сата, се дешава нешто у клубу трагично, комично или мање трагично и комично, а ви сте увек били добро информисани о томе. Немили догађај који се догодио у понедељак увече је прерастао у спрдњу медија и према играчима и према самом клубу, у којој ми нисмо желели да учествујемо. Циљ појединих медија је трка за што јачом ексклузивом, али они немају коме да штете, нити имају кочнице у свом послу. Зато је „Фарма“ најгледанија. Ми се никада нисмо крили иза истине, већ је увек транспарентно говорили, а сада нисмо желели да учествујемо у класичном срамоћењу наших фудбалера, чија је искреност искориштена. Критике и похвале за игру и однос увек  можете видети, али у овој игри не желимо да учествујемо.

Са друге стране, постоји још клубова у нашој породици о којима многи не пишу, јер немају користи или нису „атрактивни“ за медије а у предстојећим данима представљају Црвену звезду у најбитнијним такмичењима. Моја Црвена звезда има обавезу и задовољство да пише о њима. Одбојкашице Црвене звезде у уторак започињу учешће у Лиги Шампиона четврту годину за редом! Одбојкаши започињу одбрану трипле круне утакмицом Суперкупа у четвртак! Кошаркаши после 13 година учествују у Евролиги! Рукометаши се боре против свих и свега, а за викенд играју дерби против миљеника савеза из Ниша! Ватерполисте очекује спектакл против Про Река, у срамотној режији ЛЕН-а, а у петак започињу одбрану дупле круне у Нишу! Рагбисти играју највећи дерби рагбија у Србији против Дорћола! Ту су и рукометашице, кошаркашице… И они су Звезда! О овоме ћете увек моћи да прочитате на нашем сајту, као и до сада.

Сваки колектив СД Црвена звезда има апсолутну, безусловну и највећу могућу подршку сајта Моја Црвена звезда и увек ће имати. Увек смо ту да помогнемо, али никад нећемо учествовати у блаћењу и срамоћењу наших играча и клубова.

Хвала на поверењу, ми ћемо се увек трудити да будемо што бољи можемо.

Уредништво портала Моја Црвена звезда

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.

EURO-LEAGUE-CRVENA-ZVEZDA-ZALGIRIS-LOZA-NEKORISCENA_slika_O_1584839Након пуне деценије и по кошаркаши Црвене звезде резервисали су место у елитном европском кошаркашком такмичењу. По први пут, КК Црвена звезда биће учесник УЛЕБ Евролиге и сусрет са руском Локомотивом Кубан ући ће у историју нашег клуба као сусрет којим ће наш клуб након „година пакла“, надамо се, отворити једну нову, много успешнију страницу у својој пребогатој историји. Истовремено, предстојећи дуел је и добра прилика да се осврнемо на пређашња учешћа Црвене звезде у најеминентнијем кошаркашком друштву Европе.

Црвено-бели кошаркаши су у досадашњој историји четири пута узимали учешће у Купу европских шампиона и Евролиги. Одиграли су 54 меча, а остварено је 16 победа уз 38 пораза. Остварен је и кош коефицијент 4.090:4.331. Први пут у елити Црвена звезда је наступила у сезони 1969/70, а учешће је обезбедила освајањем шампионске титуле у шампионату некадашње Југославије у такмичарској 1968/69. Био је то 11. по реду шампионски ловор нашег клуба. У историју клуба, као први мечеви елитног такмичења, ушли су дуели са луксембуршком Спартом. Након два убедљива тријумфа (112:92; 128:84), уследио је двомеч у оквиру осмине финала са атинским Панатинаикосом. „Зелени“ су декласирани у Београду 91:66, тако да је пораз у Атини (75:83) био сасвим довољан да се обезбеди учешће у четвртфиналној групи Купа шампиона. Групна фаза је донела дуеле са браниоцем трофеја московским ЦСКА, будућим шампионом Европе Ињисом из Варезеа и француским Асвелом. У тој конкуренцији наши кошаркаши нису могли да учине више изузев часне борбе и у овој фази су окончали своје премијерно учешће. Екипу Црвене звезде те сезоне чинили су Владимир Цветковић, Драган Капичић, Љубодраг Симоновић, Драгиша Вучинић, Зоран Славнић, Тихомир Павловић, Немања Ђурић, Мирослав Тодосијевић, Срђан Шкулић, Иван Сарјановић, Зоран Лазаревић, Дубравко Капетановић и Горан Ракочевић. Са клупе је екипу предводио Милан Бјегојевић.

Сезона 1972/73 донела је ново учешће Црвене звезде у Купу европских шампиона, а управо та сезона донела је и највећи успех клуба у овом такмичењу. Треба напоменути да су црвено-бели друго учешће у елити обезбедили освајањем шампионске титуле у сезони 1971/72, сезони која је имала драматичну завршницу, јер су Црвена звезда у сплитска Југопластика морали у мајсторици да одлучују о шампиону Југославије. До четвртфиналне групе црвено-бели нису имали већих проблема. Елиминисани су холандски Левис фламингос (107:74; 72:88) и екипа Партизани из Тиране (99:74; 94:83). Групна фаза је донела више него тешке противнике, али су се црвено-бели испрсили и у конкуренцији Реал Мадрида, Симентала из Милана и Макабија из Тел Авива, освојили другу позицију и обезбедили пласман у полуфинале елитног такмичења. Остало је упамћено да су пулени тренера Братислава Ђорђевића оба пута савладали велики Реал. У Београду је било 80:70, а у Мадриду 77:74. Противник у борби за велико финале био је велики ЦСКА из Москве. Поново су Московљани били непремостива препрека и црвено-бели су са два пораза (90:98; 83:100) морали да окончају поход на врх Европе. Црвено-бели ростер чинили су Драган Капичић, Зоран Славнић, Дргиша Вучинић, Љубодраг Симоновић, Горан Ракочевић, Зоран Лазаревић, Иван Сарјановић, Божидар Пешић, Зоран Латифић, Веско Пајовић, Зеферијано Граси и Грубовић.

До новог учешћа у елитном такмичењу прошло је пуних 26 година. Сезона 1998/99 донела је прво учешће Црвене звезде у кошаркашкој Евролиги. Током прве фазе наши кошаркаши су одмерили снагу са загребачком Цибоном, атинским Панатинаикосом, турским Ефесом, шпанском ТДК Манресом и Макабијем из Тел Авива. Две победе у 10 сусрета (Цибона у Загребу 80:77 и ТДК Манреса у Београду 88:60) били су довољни само за шесту, последњу позицију у групи. Током друге фазе црвено-бели су укрстили копља са литванским Жалгирисом, француским По Ортезом у турским Фенербахчеом. Поново су остварена два тријумфа у шест мечева (Жалгирис 77:69 и Фенербахче 88:66) чиме је и окончано учешће у елити. Црвено-бели дрес у овој сезони носили су Миленко Топић, Јово Станојевић, Игор Ракочевић, Златко Болић, Никола Јестратијевић, Оливер Поповић, Стеван Пековић, Лука Павићевић, Владе Дивац, Владимир Радмановић, Драгољуб Видачић, Растко Цветковић и Демијан Нинковић. Интересантно је напоменути да су током ових 16 евролигашких мечева, чак тројица тренера седела на ужареној црвено-белој клупи. Михајло Павићевић је предводио екипу на једом сусрету, четири пута је тим на паркет извео Борислав Џаковић, а Јовица Антонић је забележио 11 наступа.

Већ наредне сезоне, 1999/2000, КК Црвена звезда је поново учествовала у кошаркашкој Евро елити. Било је то четврто и до сада последње учешће нашег клуба, али учешће које је истовремено било и најнеуспешније. На укупно 16 мечева током две фазе такмичења, остварене су само две победе. Током прве фазе, у конкуренцији солунског ПАОК-а (једини савладан у Београду 65:64), московског ЦСКА, Бенетона из Тревиза, Барселоне и француског Шолеа, црвено-бели су последњу, шесту позицију у групи. Ни наставак такмичења није донео блиставија издања, па је у дуелима са Панатинаикосом, Реал Мадридом и љубљанском Олимпијом остварен свега један тријумф и то против „змајчека“ у Београду – 83:77. Ростер Црвене звезде у овој сезони чинили су Никола Јестратијевић, Игор Ракочевић, Драган Луковски, Горан Бошковић, Златко Болић, Владимир Радмановић, Жељко Топаловић, Јово Станојевић, Владимир Тица, Милош Вујанић, Милутин Алексић и Владимир Цветић. Руководство црвено-белих је успело да обори сопствени рекорд, пошто је екипу на 16 мечева водило укупно четири тренера; Јовица Антонић (5), Момир Милатовић (1), Владислав Лучић (7) и Стеван Караџић (3).

Овиме је стављена тачка на Звездина досадашња учешћа у елити. После 14 година поново ћемо одмерити снаге са најбољима и остаје нада, али и објективна очекивања да ће у дуелима са Локомотивом Кубан, Макабијем из Тел Авива, Панатинаикосом, Лаборал Кућом и Лиетувас Ритасом, бити остварен резултат бољи него у претходна два учешћа. Имена Рашка Катића, Бобана Марјановића, Бранка Лазића, Александра Цветковића, Ивана Раденовића,…, али и искусних интернационалаца Јаке Блажича, Де Маркуса Нелсона, Блејка Шилба и Чарлса Џенкинса, то и гарантују. Ви уживајте на паркету, ми ћемо на трибинама и заједно ћемо учинити нешто,…

Статистика учешћа КК Црвена звезда у елитном такмичењу:
– најубедљивије победе:
1. Ц. звезда : Спарта (Луксембург) 128:84 – сезона 1969/70
2. Ц. звезда : Левис фламингос (Холандија) 107:74 – сезона 1972/73
3. Ц. звезда : ТДК Манреса (Шпанија) 88:60 – сезона 1998/99
4. Ц. звезда : Партизани Тирана (Албанија) 99:74 – сезона 1972/73
5. Ц. звезда : Панатинаикос (Грчка) 91:66 – сезона 1969/70
– најубедљивији порази:
1. Ц. звезда : Ињис Варезе (Италија) 65:99 – сезона 1969/70
2. Ц. звезда : ПАОК (Грчка) 53:82 – сезона 1999/2000
3. Ц. звезда : Жалгирис (Литванија) 65:91 – сезона 1998/99
4. Ц. звезда : Реал Мадрид (Шпанија) 71:96 – сезона 1999/2000
5. Ц. звезда : Бенетон (Италија) 63:88 – сезона 1999/2000
– највише одиграних мечева у елити:
1. Никола Јестратијевић 31 уткмица
2. Златко Болић 29 утакмица
3. Владимир Радмановић 28 утакмица
4. Игор Ракочевић 26 утакмица
5. Драган Капичић 22 утакмице
– највише поена у елити:
1. Игор Ракочевић 343 поена
2. Драган Капичић 342 поена
3. Никола Јестратијевић 342 поена
4. Драгиша Вучинић 275 поена
5. Зоран Славнић 258 поена
– тренери са највише учешћа:
1. Јовица Антонић 16 утакмица
2. Братислав Ђорђевић 12 утакмица
3. Милан Бјегојевић 10 утакмица
4. Владислав Лучић 7 утакмица
5. Борислав Џаковић 4 утакмице

Facebook

Twitter

YouTube

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!

Пријавите се!

Будите у сваком тренутку, ма где да се налазите, обавештени о најбитнијим дешавањима у клубовима СД Црвена звезда!