Немања Бјелица, бивши кошаркаш Црвене звезде и репрезентативац Србије, рођен је 9. маја 1988. године у Београду. За београдске црвено-беле наступао је од 2008. до 2010. године.
У црвено-белом дресу одиграо је 101 званичну утакмицу и постигао 850 поена. У клуб је стигао 2008. године за време првог мандата Светислава Пешића на клупи тима са Малог Калемегдана. Пре тога је играо у аустријској лиги за Аркадија Лајонсе и као недовољно познати млади играч успео је да добије одређену минутажу у првој сезони. Због одличних физичких предиспозиција могао је да игра на више позиција у тиму, а Пешић му је у већем делу те сезоне доделио улогу плејмејкера и то не би било необично да Немања није висок 209 цм. У сезони 2008/09 бележио је у просеку 5,4 поена у Еврокупу, а укупно у сезони 239 поена на 52 утакмице. Као велики таленат, својим запаженим играма изборио је позив и у репрезентацију Србије. Изостали су само трофеји са Звездом.
У сезони 2009/10 црвено-бели су имали слабији тим, али је Бјелица пружио одличне партије. У Првенству Србије бележио је 18,7 поена и био најбољи стрелац екипе, као и у читавој сезони, јер је у 49 утакмица у свим такмичењима постигао 611 поена. Са Звездом ипак није освојио трофеј, иако је имао прилику у првој сезони.
Изабран је на НБА драфту као 35. пик од стране Вашингтон Визардса, али није заиграо у најјачој лиги на свету, бар за сада. Каријеру је наставио у Кахи Лаборал, за коју је наступао од 2010. до 2013. године, када је прешао у Фенербахче. Прошле сезоне је за екипу из Истанбула бележио 10,4 поена и 6,1 скок (први скакач тима) на 24 утакмице у Евролиги, а ове сезоне је на 27 утакмица остварио учинак од 11,9 поена и 8,6 скокова, 1,2 украдене лопте и 0,7 блокада (други стрелац, најбољи скакач, крадљивац лопти и блокер у тиму и други скакач Евролиге иза Бобија Марјановића), па је изабран у прву петорку Евролиге заједно са центром Црвене звезде Бобаном Марјановићем и плејмејкером московског ЦСКА Милошем Теодосићем.
За репрезентацију Србије дебитовао је на Европском првенству у Пољској 2009. године, када је освојена сребрна медаља. Бјелица је тада бележио 2,6 поена и 5,1 скок, по чему је био први скакач националног тима. Исте године освојио је злато на Универзијади у Београду. Запажене игре имао је на Светском првенству 2010. године у Турској, када је у историјском тријумфу против веома снажне селекције Шпаније у четвртфиналу (92:89) постигао 14 поена. На свом првом Мундијалу бележио је 5,7 поена и 2,8 скокова, а Србија је заузела четврто место. Играо је и на шампионатима Европе 2011. и 2013. године. У Словенији 2013. на 11 мечева бележио је тачно 10 поена и седам скокова у просеку. Био је четврти скакач на турниру, а први у тиму и други стрелац Србије, која је такмичење завршила на седмој позицији. Феноменалан учинак Бјелица је забележио у освајању сребрне медаље на Светском шампионату у Шпанији 2014. године, када је био најкориснији кошаркаш Србије са 15,1 индексних поена. У девет сусрета бележио је 11,9 поена, 6,9 скокова, 2,8 асистенција и био један од јунака у великом успеху Србије, која је стигла до медаље после паузе од пет година.
