У недавно одиграном вечитом омладинском дербију, између Црвене звезде и Партизана, славио је наш тим, а сјајну партију пружио је Лука Аџић. Од тада се интензивно прича о њему, иако су иза њега сјајни мечеви, од самог почетка сезоне. До сада, забележио је три гола и чак осам асистенција, а овај други податак вероватно вам и сам говори о каквом је типу играча реч. Звезда одавно није избацила праву „десетку“ из своје омладинске школе, а навијачи се надају да ће пост бити прекинут када овај младић дође до првог тима.
Сада, он има 17 година, наступа за омладинце, а са својим оцем, некадашњим капитеном и директором клуба, Иваном, разговорао је са новинарима „Вечерњих новости“.
За оца је на почетку разговора у шали рекао…
„Гледао сам га само на касетама, није био лош играч. Ми смо потпуно супротни, ја сам техничар а он је био спринтер. Више волим да додам лопту за гол него да га сам постигнем. Показујем ја то на утакмицама, до сада сам био три пута стрелац, а асистирао сам осам пута. А тек смо на половини полусезоне.“
Иван се укључио.
„Ма, сви ви волите то да причате, ко не воли да постигне гол.“
О поређењу са Пиксијем и Савићевићем…
„Ух, свашта се прича, али је то далеко и да се помене, па ја сам још омладинац, а они су били светски асови.“
Лука каже да сања први тим.
„На „Маракану“ сам крочио са седам година и верујем да ћу још дуго ту остати. Сада сањам да стигнем до првог тима, мада сам свестан да је конкуренција жестока. Не журим, јер знам да време ради за мене. Могу да играм за омладинце још ову и наредну сезону. Ипак, радовао бих се када бих, што је у Звезди традиција, добио позив на припреме како би тренер могао да се увери у моје квалитете. А онда да се вратим међу своје, јер је најважније да играм.“
Он и његова генерација помно прате наступе нешто старијих Јовића, Грујића…
„Њих двојица и Ристић су дух Звездине омладинске школе и њихов пут је и мој. Они су старији од мене, али крче пут и мени и мојој генерацији.“
Млади плејмејкер заиграо је и за омладинску репрезентацију.
„Играо сам против Мексика, Јапана, Холандије и Мађарске, али једва чекам и званичне утакмице.“
Иван Аџић каже да га не хвали много и да је Лука у тренутно „најопаснијем периоду“ за младог играча.
„За Луку је ово најопасније време, на граници је када се или постаје играч или се губиш у општем фудбалском метежу. Не волим што га толико хвале када још ништа озбиљно није урадио. Драго ми је што воли фудбал, што му је посвећен, променио је пет-шест тренера и код сваког је био стандардан. Не хвалим га, само критикујем, а када ја будем задовољан и то му гласно и јасно кажем, знаће да је постао играч. А тада нико неће бити срећнији од мене.“
