На данашњи дан: Рођене две велике Звездине легенде

Данашњи дан, 8. новембар златним словима је уписан у анале ФК Црвена звезда. Тог дана рођена су двојица фудбалера који су златним словима уписани у историју нашег клуба.

На данашњи дан 1937. године у Штипу рођен је Драгослав Шекуларац. О популарном Шекију не треба трошити речи. О њему се много тога зна и много тога је више пута речено, тако да ћемо поводом његовог 75. рођендана само таксативно навести основе из биографије. У првом тиму Црвене звезде дебитовао је са 17 година (6. марта 1955. године). Црвено-бели дрес носио је све до 1966. године и у том периоду забележио 153 наступа и постигао 32 поготка. Током тог периода био је и стандардни репрезентативац Југославије за коју је одиграо 41 меч и постигао шест погодака.

Након одласка из вољеног клуба носио је дрес Карлсруеа и Сент Луис Старса, а затим је једну сезону био и узданица ОФК Београда (38 мечева, пет голова). Након старе Карабурме, Шеки се поново отиснуо у иностранство и у Колумбији наступао за Индепендијенте из Санта Феа, Атлетико Букарамангу, Милионариос из Боготе и Америку де Кали. Једну годину је провео у француској екипи Париз ФК, а каријеру је окончао 1975. године у екипи Српски Бели орлови из Канаде.

Шекуларац се опробао и у тренерском послу. Први тренерски ангажман имао је у клубу у којем је и окончао играчку каријеру-Српски Бели орлови где је био играч-тренер. Након тога редом је предводио ОФК Младеновац, Гватемалу, Ј.У.С.Т. из Мелбурна, сезону 1989/90 провео је на клупи свој Црвене звезде са којом је поред освојених трофеја ударио и коначан темељ стварању каснијег првака Европе, али је услед казне УЕФА морао да напусти клуб пред старт најуспешније сезоне у историји ФК Црвена звезда. Тренерски пут га је даље водио у мексичку Америку, Ал Насер из Ријада, аустралијски Хеидерберг, Атлетико Марбељу и Даеву ројалс. Године 1998. враћа се у Србију и седа на клупу београдског Обилића у којем је касније био и технички директор. Тренерску каријеру окончао је 2006. године у канадским Српским Белим орловима, екипи у којој је окончао и играчку, али и започео тренерску каријеру.

Шеки, срећан рођендан!

Станислав Караси је рођен 1946. године у Београду. У млађим категоријама је насупао за Црвену звезду. Звезда је све младе играче слала на ‘школовање’ у Крагујевац, Караси то одбио и прешао у НК Борово.

У Борову је као 19-огодишњак био најбољи фудбалер друге лиге и остао је запамћен као један од најбољих играча клуба свих времена. Добрим играма привукао је пажњу многих стручњака, између осталих и Вујадина Бошкова, тренера Војводине. Ипак, одлучио је каријеру наставити у Црвеној Звезди са којом је са 23 године потписао професионални уговор.

Дебитирао је 23. априла 1969. године и до 1. маја 1974. године одиграо је 334 утакмице (130 првенствених) и постигао 130 голова. Са Црвеном Звездом освојио је два првенства 1970. и 1973. године и два национална купа 1970. и 1971. године. Након Црвене звезде Караси је наступао за Лил, Антверпен, Бафало и Њу Јорк. 1981. године враћа се у домаћи фудбал и једну сезону носи дрес ОФК Београда, а играчку каријеру је окончао 1983. године у дресу београдског Хајдука.

За репрезентацију Југославије одиграо је 10 мечева и постигао четири поготка.

Током тренерске каријере предводио је војни тим ЈНА, младу репрезентацију Југославије, суботички Спартак, кувајтски Ал Јармак, Сутјеску из Никшића, београдски и крагујевачки Раднички, Милиционар, Обилић, Бежанију, БАСК, турски Ерзурумспор, Младост из Лучана, ОФК Звездару и бањалучки Борац.

Караси, срећан рођендан!