АБА: Звезда убедљива против Сплита

Tacno je da smo mi sebe ukopali i tu se slazem sa tobom. Ali se ne slazem u vezi regionalnih liga. Evo zasto? Prvo, ono zbog cega se slazem sa tobom, a verujem da ces se sloziti sa ovim mojim stavom, sve polazi od saveza a ne interesa klubova. Riba smrdi od glave ne od repa. Ako statutom i pravnim regulativama ti postavis odredjene principe koji moraju da postuju svi klubovi, i sa druge strane savezi se ne mesaju u rad klubova i jednostrano postavljaju na jednu ili drugu stranu ti ces dobiti zdrav sistem. Mi smo mala zemlja i nama od 3-4 vrhunska kluba ne treba da se razumemo, a sve ostalo mogu da budu prateci centri koji ce imati ista prava kao ova cetiri vrhunska kluba ali ne tu finansijsku i igracki kvalitet kao oni zato sto ce ti centri (bilo fudbalski ili kosarkaski ili neki drugi sport) biti od znacaja za ova cetiri kluba. Recimo, primera radi, nekada je najveci broj kosarkasa dolazio iz uzicke Slobode i cacanskog Borca, dva kosarkaska centra odakle su najveci talenti dolazili i u Zvezdu i u Partizan, recimo oni su unisteni u svakom smislu. Naravno ima tu jos klubova ali ako pogledas sve one reprezentativce koji su nosili dres reprezentacije prvo Jugoslavije pa sada i Srbije videces gde su rodjeni i gde su poceli prve kosarkaske korake jako malo njih imas koji su Rodjeni u Beogradu i poceli u Zvezdi ili Partizanu. Mnogi ti talenti su se kupili sa 14-15godina, a pre toga imaju kosarkaskog staza od 6-7godina. Danas to nije slucaj danas su nam deca u sportu postala belo roblje, ili roditelji lece svoje frustracije i ne ostvarene zelje da zarade preko dece sto je grehi velika sramota njihova ili kvazi menadzeri korista finansijsku situaciju porodice talentovanog klinca koji brze bolje gleda da ga proda u inoostranstvo a da dete niti vidi napretka niti vidi novac (sto je veliki problem u fudbalu, sto je mni licno mnogo zao momaka koje Miha vodi, ja bi prvo iscupala usi Karadzicu a onda svim onim sarlatanima koji sede po klubovima) Recimo u fudbalu nekad su meka bili uzicka Sloboda, niski Radnicki, Jedinstvo sa Uba (ako gledamo samo Srbiju, iako je pored njih veliki broj momaka dolazio iz dva najveca crnogorska kluba Buducnost i Sutjeska, posle njih 90tih Zeta). Da se razumemo ono sto kaze Nebojsa Covic mi pre svega moramo biti realni prema sebi, da realno sagledamo finansijska stanja i da imamo realno poslovanje mnogo se gamadi namnozilo u sportskim kolektivima i saveznim organizacijama sto predstavlja veliki kancer u sportu (ne bitno da li su politicari, tajkuni, menadzeri kvazi radnici). SVE POLAZI OD ZDRAVOH SISTEMA I HIJERARHIJE, STA JA POD TIM PODRAZUMEVAM RED RAD I DISCIPLINU. Red da se zna gde je kome mesto, rad da se zaposleni bavi onim sto je njegov opis posla a ne da se mesa u sve i svasta, i disciplina da svako prema svom poslu odgovara za svoje postupke. Mi to nemamo. Evo kako. Prvo, nama zakon o sportu ne valja (preregistracija i borba protiv nasilja procitaj zakon o sportu na unustranjoj stranici MOSa imas videces da i to ima rupa za razne malverzacije, o pismenosti novinara koji navijace svrstavaju u isto kos sa huliganima a da pri tome na stadionu svakom u sustini imas 10% huligana samo je stvar sto je opasno da pojedinci iz 10% zna da pokrene masu i napravi haos a sve u licnu korist ne ni u korist kluba ni u korist navijaca vec u svoju licnu ili u korist nekog pojedinca kome odgovara takav nacin urusavanja kluba. Takodje nema potrebe da ti govorim o nebulozi zvanje vrhunskog sporta i njegovom finansiranju). Zakon o sportumora da omoguci smrenice svim savezima (zahtevi minimalni koji moraju da se ispunjavaju – sportski standardi i preporuke koje ce omoguciti uredjenje saveza na najvisem mogucem nivou ne pricam bzv jer pratim organizacije ne samo UEFE, FIBE vec i organizaciju i zakone zemalja u okruzenju). Drugo, savezi moraju da imaju definisane statute i regulativu koja je u skladu sa zakonom o sportu a koja ide u korist svih klubova i za cilj ima postavljanje zdrave konkurencije medju klubovima. Mi nista od toga nemamo po strucnim savetima i zajednicama liga predsednici i treneri se kolju izmedju sebe kolju sto predstavlja klubasenje.
Tekst nije jednostran ako se realno sagleda slika u domenu: nase prisutnosti u ABA ligi, zastupljenosti nasih kosarkaskih radnika u toj organizaciji i posmatranje interesa. Kao prvo i osnovno to nije teorija zavere, ako pogledas dominaciju bivsih republika u vaterpolu, Evropa se plasi svih Bivsih republika. Zamisli sad kada bi Evroligu igrali kao sto je bilo realno da Partizan dobija A licencu, a zatim jos jedan srpski klub (Zvezda ili Radnicki) mesto u kvalifikacijama ili evroligi, a uz to tu su hrvati. Ne lakse im je da Lijetvas Ritas i Prokom dobiju A licencu a na racun po 1 mesta (Partizan, Cibona, Olimpija) ABA liga dobije mesto. Da se razumemo mi nismo jedna zemlja i ne postoji vise zajednicki interes kao u tadasnjoj ligi, vec svako vuce na svoju stranu (opet klubasenje ali prema interesima zemalja). Kako bude takmicenje odmicalo videces kakav ce odnos celnih ljudi ABA lige biti sve gori a vec je pocelo da se lomi preko Partizana. Ona prica u fudbalu platinija o igranju drzavnih sampiona, nece toga biti i dalje ce pet liga imati po 4 predstavnika a one zemlje koje su nekad bile jedne pojovo ce biti spojene na fudbalskoj mapi. A unutar tih drzava klubovi ce biti razbijeni opet se gleda interes novca i kluba a ne drzavni interes (reprezentacija). Najjace mi je kad neko pljuje po MIhi i momcima, pa cekaj te ljudi ko stvara te igraca reprezentacija ili klubovi odnosno skole fudbala. Ne bih da duzim ovo je mozda dobra tema neko da je pokrene i na Zvezdinom forumu. Jer igraci se ne stvaraju u reprezentativnim selekcijama vec klubovima ne polazi sve od vrhunskih klubova vec sportski centara. Pokazatelj koliko je nasa skola sporta jaka iz one stare zemlje tek ce da bude u Kosarci na predstojecem prvenstvu jer cak 4 bivse republike su favoriti za medalju (Slovenija, Srbija, Crna Gora i Hrvatska) a zinenadjenje moze biti BIH jer je mnogi olako prihvataju i imaju reprezentaciju koja mnogima moze da pomrsi racuna.
Za kraj kod nas ne da nepostoje sportski centri vec ono malo klubova koje postoji gasi se jer je toliki jaz da ako ti nemas te centre nama ce i dva najveca kluba postati amaterski. Moramo da se trgnemo jer jedna Spanija je od nas ucila kosarku nasi treneri su kod njih stvorili sistem. A Grci, oni su uzeli sistem siroke baze (skole, turniri sa betonjerke kupe skauti decu za manje klubove a dalje ide u velike kao sto su Panatanaikos i Olimpijakos). Mi imamo i te kako potencijala, ali mi svoj potencijal ne koristimo, jos gore sopstvenu decu tretiramo ko radnu snagu na crno da ne kazem belo roblje.