Симоновић: Гуровић је мој узор

Када је Марко Симоновић стигао у Звезду на почетку сезоне, очекивало се да буде једна од главних нападачких опција. Ипак, први део сезоне провео је тражећи своју игру, са повременим бљесковима у виду добрих партија. Тренер и саиграчи су имали стрпљења и вере у Симоновића, за шта им се он одужио кад је било најпотребније. Пред завршнице такмичења у Купу Радивоја Кораћа и АБА лиги Симоновић је почео да пружа сјајне партије и показује свој пун нападачки потенцијал.

Симоновић је познат као одличан тројкаш (у АБА лиги је имао проценат успешности од 35.6%, а у досадашња 4 кола домаће лиге 42%), али и као неко ко атрактивним закуцавањима подиже публику на ноге. Те своје квалитете је показао и у победи у четвртом колу Агрожив Суперлиге на Радничким, када је са 22 постигнута поена био најефикаснији појединац у црвено-белом табору. Управо његове одличне игре у последње време биле су повод за интервју са овим играчем, у ком је открио своју кошаркашку филозофију и узоре, као и то где највише воли да проводи време.

Честитке на одличним играма у последње време, да ли су оне нешто што навијачи могу да очекују и у наредном периоду?

-Ја ћу се трудити да наставим да играм на овом нивоу. Игра појединаца зависи од много фактора, али наравно, најбитније је да тим побеђује. Надам се да ћемо се ускоро и као екипа вратити у форму и пронаћи стару игру.

Ти си одличан тројкаш, да ли је шут нешто што ти долази природно или радиш индивидуално на томе?

-Морам да кажем да има ту мало неке природне механике, али 90% је рад. Саиграчи знају колико радим са помоћним тренером Гуровићем сваки дан. Свакодневно пре и после тренинга убацим стотињак тројки, што из кретње, што из места. Мислим да је напорни тренинг прави начин да се дође до циља.

Да ли и какав утицај има подршка навијача док си на самом терену?

-Навијачи су заиста наш шести играч. Не могу описати каква нам крила дају кад ватрено навијају. Увек нам дају додатни адреналин и жељу да дамо све од себе да победимо. Овом приликом бих им се искрено захвалио на подршци и позвао их да наставе да долазе на утакмице до краја сезоне.

Да ли постоји нека навијачка песма коју волиш да певушиш у слободно време?

-Дефинитивно је то она „Ајде, играј и бори се, ајде, севером ори се, до победе са нама ти“.

Када би сумирао своју кошаркашку филозофију у једну реч, која би то реч била?

-Само рад.

Који је твој кошаркашки узор и зашто?

-Милан Гуровић. Он је играо на мојој позицији, био је сличан тип играча – високи шутер. Он је играо на вишем нивоу од мене и зато ми много значи што имам прилику да радим са њим и учим од њега.

Која је твоја највећа врлина, а која је највећа мана на терену?

-Мислим да ми је највећа врлина управо тај шут за три поена. Рекао бих да ми је највећа мана дриблинг, због тога се и трудим да га не користим често у току утакмице.

Сви знамо да се професионални спортисти хране изузетно здраво. Да ли имаш неки ситни порок што се тиче хране?

-Раније сам пио Кока-колу. Али, постепено сам је избацио из исхране, тако да сада стварно немам неки порок. Заиста водим рачуна о својој исхрани. Понекад ми чак кажу да претерујем.

Како изгледа твој један просечан слободан дан, када немаш утакмицу и тренинг?

-Волим да проводим време са девојком или са друштвом. Обично ујутро одемо на кафу, предвече у шетњу по граду или у шопинг центар ако је лоше време.

Мало је познато да си велики љубитељ реке и бродова, одакле та љубав?

-Да, то се некако јавило само од себе. Река извлачи негативну енергију из човека. Тамо се осећам баш смирено и пријатно, волим да проводим време на реци.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму.