На данашњи дан: Рођен Мирослав Павловић

         Мирослав Павловић “Павика“ рођен је 23. октобра 1942. године у Ужичкој Пожеги. Фудбалску каријеру почео је у Слоги из Пожеге и то као нападач, што је тотална супротност од онога што је касније играо у Црвеној звезди.

Каријеру је наставио у Слободи из Ужица, где је пружио одличне партије, што није промакло Звездиним скаутима. У редове црвено-белих стигао је 1967. и остао пуних седам сезона, све до 1974.године. Био је стуб тима на позицији крилног халфа. Изузетно борбен, неустрашив, упоран и поуздан и као такав важио је за играча кога би сваки тренер пожелео у екипи. За Звезду је одиграо 263 званичне утакмице и постигао три гола, а рачунајући све утакмице – 405 наступа и четири поготка. Са правом се сматра једним од најбољих дефанзивних фудбалера у историји клуба. Учествовао је у освајању четири шампионске титуле (1968, 1969, 1970. и 1973. године), три национална купа (1968, 1970,1971.), Средњоевропског купа 1968. године, Купа прволигаша у сезони 1972/73 и два трофеја Супер шампиона Југославије 1969. и 1972. године.

Био је део тима Црвене звезде који је под мистериозним околностима испао у полуфиналу Купа европских шампиона од грчког Панатинаикоса у сезони 1970/71. Памти се и његов гол против Партизана у рекордној победи црвено-белих од 6:1 у шампионату 1968/69. По одласку из Звезде 1974. године наступао је две сезоне за Дист из Белгије, а затим је играо за Сан Хозе из САД, где је 1980. године окачио копачке о клин.

За репрезентацију Југославије одиграо је 46 утакмица и постигао два поготка. Дебитовао је 5. јуна 1968. године у чувеном полуфиналу Купа европских нација (Европско првенство), када је Драган Џајић пресудио Енглезима (1:0) и одвео национални тим до финала, где су у поновљеној утакмици поражени од Италије. Колико је Павловић био цењен као играч, показује и позив за наступ у репрезентацији Европе за меч против селекције Јужне Америке, који је одигран у Барселони 31. октобра 1973. године.

После играчке каријере радио је у Црвеној звезди, дуги низ година, као директор омладинске школе. Преминуо је 19. јануара 2004. године у Беграду.